Godina na izmaku bila je jedna od uspešnijih za profesorku solo pevanja Aleksandru Sašku Padrov, vokalnu solistikinju RTS-a iz Sremske Mitrovice. Ova umetnica raskošnog glasa, koja nastupa na pozornicama širom Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske, u nisku bisera satkanu od brojnih nastupa, festivala, diploma i priznanja, na kraju godine dodala je još jedan. To je nagrada za interpretaciju na Festivalu “Sevdalinko u srcu te nosim” koji je održan 29. novembra u Tuzli. Pesma “Ko je noćas kćeri ubr’o rosu s ruža” osvojila je dve nagrade, za interpretaciju i nagradu za tekst čiji je autor Nikola Vasiljević.
-Jako sam se radovala što sam posle mnogo godina ponovo bila u Tuzli, s obzirom da sam iz rodnog Vukovara otišla tamo u srednju muzičku školu, na odsek solo pevanja. Međutim, vrlo brzo sam zbog rata školovanje nastavila u Srbiji, gde sam završila Srednju muzičku školu “Isidor Bajić” Novi Sad, a nakon toga Fakultet Muzičkih umetnosti u Beogradu, Odsek solo pevanje u klasi primadone mr Radmile Smiljanić. Prvi put sam na scenu u Sremskoj Mitrovici kročila 1999. godine, pevala sam sa tamburašima na čijem čelu je bio Milenko Bobić i tada sam postala solista KUD-a “Branko Radičević”, a ubrzo nakon i profesor solo pevanja u Muzičkoj školi “Petar Krančević”.
Što se tiče mog profesionalnog i pevačkog puta, moram da priznam da sam oduvek vrlo probirljiva i da bih pravila lepe koncerte uvek biram saradnike koji imaju veliko iskustvo. Tako sam prošle godine, čim je izašao film o Tomi Zdravkoviću, pozvala kolege iz Radio Beograda da mi se pridruže u realizaciji projekta kojeg sam osmislila. Tako je nastao koncert “Pesme Silvane i Tome” sa kojima smo nastupali u više od 20 gradova širom regije i to je prošlo jako uspešno. U međuvremenu, rodile su mi se nove ideje, tako da već 5. januara u Rumi imam celovečernji koncert uz klavir i violinu na kojem ću pevati srpske pesme, odnosno pesme sa svih onih teritorija gde je živeo naš narod – priča Aleksandra Saška Padrov.
Kada je reč o njenom pedagoškom radu, ona ističe da joj je cilj da deca koja izađu iz muzičke škole, osim što umeju da pevaju klasičnu muziku, nauče takođe i našu tradicionalnu pesmu, odnosno gradske pesme svih naroda sa ovog područja.
Iako je mlad pedagog, iz generacije učenika Muzičke škole “Petar Krančević” u Sremskoj Mitrovici, profesorka Padrov izvela je veći broj studenata koji su upisali solo pevanje, a među njima kao najuspešnije ističe Saru Buček i Ljiljanu Lončarević.
-Zaista se osećam sjajno kada mogu da pomognem detetu na njegovom putu da bira pravilnu muziku i najbolje saradnike, da gradi svoj dobar muzički ukus i da pazi na svoj glas. Uživam u tome što mogu učenicima da pomognem da se izgrade kompletno kao umetnici i uvek im otvaram vrata njihovog uspeha, bez obzira da li je reč o festivalima ili takmičenjima solo pevanja. Upravo jedno takvo takmičenje sam osnovala pre tri godine zajedno sa svojim koleginicama Mildom Želem Kuzminac i Andrijanom Bauer Živković. Reč je o festivalu “Libeslid” koji je jedinstven u našem regionu, a održava se u organizaciji Udruženja Nemaca Sremska Mitrovica. Na tom Festivalu se neguje sve ono što se uči na solo pevanju u muzičkoj školi, a osim drugih nagrada, posebno se nagrađuje nemački lid – priča profesorka o svom pedagoškom radu i Festivalu “Libeslid”.
Za sebe kaže da voli da eksperimentiše i da pravi raznovrsne nastupe, a ideja ima “još za narednih devet života”, jer je u svemu što radi vodi njena mašta. Nikada ne prestaje da uči, neprekidno istražuje i voli da bude kreativna i stalno zaposlena. Svi pamte kako je za vreme korone svakog dana, kada je počinjao policijski čas u kome više niko nije mogao da napušta svoj dom, profesorka sedala za svoj klavir i pratiocima sa Fejsbuka, svojim kolegama i prijateljima, kao i brojnim ljubiteljima muzike, ispunjavala muzičke želje. U njenom bogatom repertoaru bile su numere klasične i džez muzike, popularne strane i domaće pesme, stare sevdalinke, vojvođanske i srpske narodne pesme. Zbog toga se sa punim pravom može reći da Saška svakodnevno živi muziku, bez obzira da li su to note ili tekst.
Pored profesorskog rada u Muzičkoj školi “Petar Krančević”, Aleksandra ima i svoju Školu pevanja u kojoj je posvećena mladim i talentovanim ljudima koji žele da rade na sebi. Kaže da i kroz njih, takođe, uči, te da je jako lepo raditi i kao profesor i kao izvođač jer jedno nadopunjava drugo.
-Bez obzira što sam još kao mala znala čime ću se u životu baviti i da ću uvek biti na sceni, kada siđem sa nje ja postajem ona prava Saška i ono što istinski jesam u duši, a što sam nasledila od svojih roditelja. To znači da živim jedan sasvim normalan život i uvek sam spremna da sa svakim stanem i popričam, kao i da pomognem drugima. Bez obzira što sam poznata i priznata umetnica, ja sam pre svega majka, samohrani roditelj, što znači da sam svojoj 15-godišnjoj ćerki Dunji i mama i tata. U životu me je uvek vodilo srce, a ne razum. Imam dva braka iza sebe, jer kada čoveka vodi samo srce u ljubavi on ne razmišlja da li je ta osoba prava za njega, odnosno ne razmišlja da li ono čime se bavi ide uz taj brak, kao što ni ja nisam tada razmišljala o tome. Ipak, bez obzira na to što moj brak nije uspeo i što se bavim ovim poslom kojim se bavim, moje dete neće nikada smeti da ispašta zbog toga, jer se uvek trudim da jednako nadopunjavam majčinstvo i svoj umetnički život – kaže Saška i dodaje da je na prvom mestu majka, pa zatim profesor i tek onda solista, te da u svim segmentima života, u svakoj od ovih uloga, sebe daje maksimalno i uvek sa punim srcem.
Nakon brojnih selidbi u prethodnom periodu, Aleksandra već pune četiri godine živi u Sremskoj Mitrovici, ali je, kako sama priznaje “i dalje ne drži mesto”. Mnogo putuje, ima brojne nastupe sa Velikim narodnim orkestrom RTV i RTS, a pre godinu dana je i zvanično postala solista Radio Beograda, nosilac titule koju su pre nje sa ovog prostora imali čuveni Jelena i Aleksandar Dejanović.
S. Mihajlović
Foto Darko Filipović