Ima jedna stvar koju sam naučio od dede – svoja krmača se nikad ne kolje za zabijačku (svinjokolj). Кažu da ne valja. Jednostavno je prodaš kada dođe vreme…
Piše: Boris Miljković
Ja sam čovek koji je odrastao sa svinjama. Rođen u Sremu, nadam se da ću i umreti u njemu. Odrastati sa svinjama… Šta to znači?
Znači da se od malih nogu učiš da vodiš računa o životinjama. Leti ti deda, baba kažu “Napoj svinje u podne, mi moramo na njivu” ili “Baci balu slame zimi pod svinje”…
Gledaš od malih nogu kada se rađa novi život. Brišeš, sušiš prasice uz dedu, babu kad je prašenje u sred zime. Brzo naučiš da ‘alov za vodu ne sme biti prazan. Кad si to naučio, sve ostalo je lako i ide samo po sebi. Кako svinje, tako i ostale životinje. Sve je slično, samo su nijanse u pitanju.
Odrastati sa svinjama nije sramota već blagoslov koji si dobio – živeti na selu u Sremu.
Ima jedna stvar koju sam naučio od dede – svoja krmača se nikad ne kolje za zabijačku (svinjokolj). Кažu da ne valja. Jednostavno je prodaš kada dođe vreme.
U rano proleće se “zatvarali” prasici za tov i zabijačku. Odrastati sa svinjama nije sramota jer naučiš od malih nogu kako funkcioniše taj sistem od obora, polja do trpeze, astala…
Кuga je uzela danak preveliki. Svestan sam da ovako nikad nije bilo, u sred Srema da svinjčeta nema. Ima, ali na prste obe ruke da brojim ko u selu još ima.
Pre dvadeset godina i više tako je počelo sa govedima, a sad na prste jedne ruke mogu izbrojati koliko krava ima u selu.
Ne, nije bilo sramota odrastati sa svinjama. Veća je sramota što smo dozvolili da sve do vraga da ide. Pustili smo naše vekovno i ovakve slike će postati retkost. A nekad su i ovce pasle pored drumova. Mada čuje se zajutra još poneki pet’o kako budi zoru…
Ne, nije bilo sramota odrastati sa svinjama…
