Piše: Boris Miljković
Pisaću o Sremu ali paralele mogu da se izvuku i iz drugih krajeva zemlje. Posle Drugog svetskog rata su ubedili ljude da se rad i život na selu ne isplate. Da decu treba školovati za zanate i druge škole.
Pitanje je koje školovao tu decu iz ovih naših Sremačkih sela? Mahom roditelji koji su se bavili poljoprivredom i stočarstvom. I uglavnom su svi uspeli da iškoluju decu i da se ti mladi zaposle u fabrikama po gradovima.
Retki koji su ostali bili su podvrgnuti nekom podsmehu u stilu „vidi seljaka“. Ruralni stil Sremačkih kuća je uskoro počeo da menja oblik.
Kažu došlo moderno doba? Na selima su ostajali uglavnom ljudi u godinama i oni stari. Identitet, tradicija i kultura naroda sa ovih prostora se menjala vrtoglavom brzinom. Odvojeni od kućnih ognjišta i zaposleni u fabrikama u želji za boljim životom ti mladi okreću glavu sopstvenim korenima i roditeljima.
Šansa tada nije data, niti bilo kakav podsticaj ili zrno razuma da sela ožive. Naprotiv, Sremačka sela su gašena tako što su ubedili mlade ljude da se rad na zemlji ne isplati.
I tako, vremenom smo došli da od vinskog, svinjskog Srema postajemo nešto što je bilo nezamislivo pre četrdeset godina. Postajemo praznina jedne prelepe ravnice okružene Savom, Dunavom i Fruškom gorom. U svakom smislu reči praznina!
Stočni fond uništen višedecenijskom „ubedljivom“ retorikom da se ne isplati? Decenijske niske cene žitarica, stoke, mlečnih proizvoda i svega ostalog dale su rezultat.
A, rezultat je prilično poražavajući jer svi manji posedi, imanja, zemlje su vremenom otišle u takozvano ukrupnjavanje poseda. Višedececenijsko uništavanje „malih“ paora, stočara dalo je taj rezultat.
O Sremskom frontu, takozvanim zadrugama, oduzimanju zemlje neki drugi put.
Suština svega je da svi pričamo o zdravoj hrani i da je zdrava hrana osnova budućnosti naših sela i da treba da oživimo to jer to je, kako ono kažu, „brend“. Ali nažalost ne može se oživeti ono što je ubijeno.
Sremačka sela su tom višedecenijskom politikom ubijena odavno. A zdrava hrana‚ nju kupujemo po marketima u plastičnim kutijama i folijama.
Nekad smo zdravu hranu kupovali kutlačom iz šerpe sira, krompir sa tezge iz drvene gajbe, svinju iz obora kod domaćina, jaja iz korpe sa senom i kokoške koja spava na bagremu noću, a danju kljuca po guvnu.
Primera bezbroj ima i svi smo za zdravu hranu, a uništeno je sve što je bilo zdravo. Zdrave hrana u Sremu? Bilo nekad…
