Piše: Boris Miljković
Prva misao mi bude, na parade konja lipicanera koje se održavaju ovde preko tridesetak godina. Selo na obali Dunava, selo na bregu, lepo selo Srema. Ruža vetova i košava sa Dunava daje ovom selu zdrav vazduh. Poljoprivreda, voćarstvo, koje uzima maha sve više, stočarstvo koje jenjava ali se drži još. Ribolov i očuvana obala kraj Dunava, tek daje sjaj ovom selu. Snimano je i dosta filmova ovde, svidelo se i Kusturici ovo selo.
Spomenik palim borcima, na visokom bregu, gleda ka Dunavu. Kuća starih i klupa ispred kuća ima dosta, odiše sve mirnoćom, lepotom jednog sremačkog sela. Da sremačkog je, mi slabo da za Surduk kažemo sremskog sela. Nekako su mi ti ljudi tamo jaki, ponosni i drže se zajedno. A konji lipicaneri, e tek to da znate.
Ja mislim da je Surduk kolevka konjarstva u Sremu. Čuveni Radica Dronjak, Sima Paunović, Vojvodići i mnogi drugi, svuda pune štale uvek bile lipicanera. I Ture!!! Ko još nije čuo za Zorana Turakovića. I kao što sam rekao, Surdučani su malo čvršći, jači ljudi od drugih Sremaca.
Da li zbog te ruže vetrova, Dunava, polja i bregova, ali ja ih tako vidim. Ako te zavole njihov si zauvek, ako te ne prihvate, kloni ih se zauvek. Tureta su zavoleli, prihvatili, a i on njih. Danas, kada kažeš Surduk, prva misao mi bude Ture i parade zaprega, koje kao predsednik K.K. “Konverzano”, organizuje sa svojim članovima i meštanima ovog lepog sela Srema. Tog dana, u Surduku se mogu videti najlepši “beljci” Vojvodine, a i šire. Tureta sam upoznao davno, one godine kada je umro Radica Dronjak. I jednom ću vam napisati priču o Turetu i “Trompeti” lipicaneru, koji je godinama bio šampion Novosadskog sajma. Pastuv koji nema cenu za svog gazdu jer ono što srce voli se ne prodaje. A Ture voli “Trompetu” i Surduk. Kao što Surduk voli njega, jer kao što rekoh, kad te Surdučani zavole, njihov si zauvek.
Surduk lepo selo Srema i neka ga ovakvo kakvo jeste, nemojte mi dirati taj sklad ovog lepog sela…
