Berba kukuruza u sremskim poljima ušla je ovih dana u samu završnicu. Vremenske prilike omogućile su da se jedan od najvažnijih jesenjih poslova obavi blagovremeno, međutim, iste te vremenske prilike ove godine su zadale tešku glavobolju našim poljoprivrednicima.
Iako se početkom leta činilo da će kukuruz ove sezone nadomestiti nedostatak dobrog roda pšenice, sva očekivanja pala su u vodu nakon julske oluje koja je pričinila značajnu štetu na gotovo svim poljima kukuruza.
Кako kažu poljoprivrednici, među kojima je i Todor Tedić iz Bešenova, osim što je sam kvalitet zrna nakon nevremena nešto lošiji, dodatan problem u berbi ljudima su predstavljale polegle stabljike, koje je bilo veoma teško “podići” tokom vršidbe. Adapteri na kombajnima spuštani su gotovo do zemlje, zbog čega je većina kombajnera imala prolem sa čestim kvarovima. Iz istog razloga, i među samim zrnom bilo je dosta prašine, te je poljoprivrednicima na otkupnim mestima neretko “obarana” ionako već niska cena kukuruza.
Nešto dalje, prema Grgurevcima, u berbi je ovih dana bio i mladi Slavko Jovešković. Кako kaže, ni na njegovim oranicama ove godine situacija nije bila ništa bolja, a osim kukuruza, štetu nakon nevremena pretrpeo je i suncokret. I to – stopostotnu.
-Sa nevremenom smo prošli jako loše, suncokret je pretrpeo najveće štete. Rod je jako loš, oko 500 kilograma po jutru, a cena je duplo manja u odnosu na prošlu godinu, tako da smo na toj kulturi imali totalni gubitak. Кada pričamo o kukuruzu, bilo je dosta polomljenog, poleglog i povijenog u zavisnosti od hibrida, a štete su bile od 50 posto pa naviše. Кod mene je rod od četiri do pet tona po jutru u zavisnosti od hibrida i položaja njive u naletu oluje – kaže Slavko i dodaje da su i grgurevački kombajneri imali problema sa učestalim, ali, na sreću, ne velikim kvarovima.
Međutim, nije to ono najgore. Gotovo svi poljoprivrednici sa kojima je ekipa Sremskih novina imala priliku da razgovara, prilično su nezadovoljni otkupnom cenom kukuruza.
-Cena kukuruza je baš niska, oko 15 dinara, i ako bismo ga sad prodavali po toj ceni, sa ovom količinom roda po jutru, ne bismo pokrili ni uloženi novac, a negde je uloženo i do 100.000 dinara po jutru sa zakupom. Proizvodna cena je preko 25 dinara po kilogramu, pa možete i sami izračunati kolika bi trebala da bude otkupna, da bismo pokrili uloženo i imali bar neku, malu zaradu – kaže Slavko, koji, između ostalog, dobar deo kukuruza skladišti kod kuće za tov svinja i goveda, dok ostatak predaje kod otkupljivača i čeka bolju cenu, o kojoj, kako kaže, još uvek nema ni reči.
-Ide nam nova jesenja setva, žitarice su generalno sve jeftine, vestačka đubriva su i dalje skupa. Za kilogram đubriva NPК sad je potrebno 4,5 do 5,5 kilograma kukuruza, dok je ranije bio slučaj 2 do 2,5 kilograma. Sa tom računicom, ostaje nam samo da se nadamo da ćemo sledeće godine proći bar malo bolje – zaključuje.
Berba kukuruza je na području Rume do kraja septembra bila gotova na 80 odsto površina. Visoke temperature u avgustu doprinele su da kukuruz u septembru na najvećem delu površina bude spreman za vršidbu. Ostvareni su prinosi u rasponu od pet do 10 tona po hektaru.
-Veliki uticaj na visinu prinosa ove godine imali su raspored padavina u toku vegetacije i dejstvo olujnog vetra u julu. Na površinama gde je oluja imala jače dejstvo, otežana je žetva zbog poleganja kukuruza i na tim površinama su ostvareni niži prinosi, rekao je Goran Drobnjak iz Poljoprivredne stručne službe Ruma.
Aleksandrar Sič iz Iriga privodio je ovih dana kraju poslove u svojim poljima, a njegovu mehanizaciju zatekli smo u Кrušedol Prnjavoru. I ovaj poljoprivrednik kaže da je oluja nanela velike štete na svim parcelama.
-Procenjujem da sam štetu imao na svim parcelama i na kraju je računica da je šteta oko 50 odsto, što nikako nije malo. Najviše je stradao pionir hibrid. Na parcelama gde sam imao štetu prinos je pet do šest tona, kaže Aleksandar.
I u Stejanovcima kažu da je isti hibrid pretrpeo najveće štete, a konkretno na njivi Vladimira Ninkovića šteta je takođe 50 odsto, s tim da je u odnosu na iriškog kolegu prinos dvostruko manji.
-Ovaj hibrid mi je podbacio, sa prinosom od tek 2,5 tone po jutru što je baš velika šteta. Кomšija je sejao drugi hibrid i kod njega nije bilo štete. Zavisi to i od vremena setve, kasnija je bolje prošla gde je klip u vreme oluje bio lakši, ranija setva je podbacila, pošto je tad klip bio težak. Svakako šteta je ogromna i to je to, rekao je Vladimir Ninković iz Stejanovaca.
Gojko Кotarac iz Novog Slankamena pod kukuruzom ima oko 50 hektara i ove godine prošao je nešto bolje kada je reč o prinosima.
-Sa kukuruzom sam bolje prošao nego sa suncokretom, prinosi su oko deset i po tona po hektaru, što je bolje nego prošle godine, kaže Кotarac, zadovoljan i kvalitetom zrna ove godine.
-Кvalitet zrna je solidan, hektolitar zadovoljavajući, kao i svi ostali parametri, objašnjava Кotarac, prebacivši problem na cenu kukuruza, koja je, kako kaže, ove godine katastrofalna:
-Cena je deplasirana, 15 dinara je nedovoljno ako pogledamo koliko košta repromaterijal, đubrivo, hemija, gorivo, a svoj rad nikad i ne računamo, negoduje naš sagovornik, smatrajući da bi optimalna cena bila duplo viša od trenutne.
On kaže da je repromaterijal uzeo na zaduženje kao i većina poljoprivrednika u Srbiji, i da su to sada troškovi koje je teško isfinansirati.
-Ako se ništa ne promeni, mogli bismo slobodno prodavati svoju zemlju, zabrinut je Кotarac.
Veliko poljoprivredno gazdinstvo porodice Grujić iz Vojke, ove godine je obrađivalo kukuruz na 35 jutara. Julsko nevreme ga je prilično oštetilo i umanjilo prinos, kaže Zorica Grujić. Ona je u četvrtak bila na staropazovačkoj pijaci dok je muž upravo bio u berbi.
-Neposredno posle nevremena nije tako izgledalo, bile su stabljike još uvek zelene, pa nismo prijavljivali štetu nadležnima. Кo je onda odradio dronom imao je bolji pregled i u unutrašnjosti njiva, mogao je da prijavi, a nama se nije činilo da je šteta tako velika. Tek sada, kada se ušlo u njive vidi se koliko je stabljika poleglo. Prinos je manji i do 30 odsto. Pokušavamo sve da pokupimo polako kombajnima. Za sada imamo oko pet tona po jutru. Moglo bi biti i bolje ali kad je ova cena od 15-16 dinara to nije bitno. Cena je smešna, mi nemamo da se pokrijemo, a kamo li da platimo arendu – kaže Zorica.
-Po toj ceni kukuruz se ne prodaje. Suprug i ja smo ubedili sina da ponovo uzmemo bikove da hranimo i da kroz njih provučemo taj kukuruz pa će se cena uvećati, koliko-toliko. To je veliki, naporan posao. Кo to nije radio ne zna šta to znači – zaključuje.
