Zdravko Mitrović iz Bosuta već godinama uspešno spaja dva različita poziva – voćarstvo i ratarstvo sa jedne, i rad u zdravstvu sa druge strane. Iako je po zanimanju medicinski tehničar i zaposlen u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, Zdravko slobodno vreme posvećuje poljoprivredi, u kojoj pomaže svom ocu. Kaže da pod voćem ima površinu od hektar i po, od čega je 80 posto šljiva, a 20 posto kajsija.
–Pošto smo uvideli da se zbog vremenskih uslova na koje ne možemo da utičemo od ratarstva teško živi, odlučili smo da pređemo na voćarstvo. Tu imamo mogućnost da zalivamo stabla pa tako možemo mnogo da utičemo na rod. U starom šljiviku, na površini od desetak ari, i dalje negujemo staru sortu požegaču, dok su nove površine zasađene mlađim stablima. Pored voćarstva, obrađujemo i oko osam hektara svojih oranica, na kojima uzgajamo kukuruz, pšenicu i suncokret, kao i još tri do četiri hektara u arendu – kaže Zdravko.
Ovogodišnjim prinosima žitarica i suncokreta je uglavnom zadovoljan, ali ističe da je kukuruz podbacio. Ipak, smatra da se od ratarstva sve teže živi jer su ulaganja velika, a cena proizvoda niska, pa zato sa ocem planira potpuni prelazak na voćarstvo, iako ono zahteva više rada.
–Od poslova koji nam sad slede imamo još da prskamo zimsku zaštitu, da bacimo đubre i da isfreziramo, a onda ide rezidba pa u proleće opet prskanje. Ako ne računamo tretiranje za mraz, imamo ukupno sedam prskanja – objašnjava on.
U orezivanju im pomaže prijatelj koji radi u voćnjaku u Moroviću, a Zdravko ističe da pažljivo slušaju savete stručnjaka, verujući da će im to doneti dobre rezultate. Za sada nemaju sistem kap po kap, već voćnjak povremeno potapaju, ali u planu im je modernizacija. Jedan od njihovih mlađih voćnjaka tek je u punom rodu, dok ostala stabla tek treba da rađaju. Ove godine imali su oko sedam tona rane šljive koja se prodavala po 100 dinara i oko dve tone stenlejke po ceni od 80 dinara za kilogram. Viša cena, kaže on, posledica je manjeg roda u tradicionalnim šljivarskim krajevima zbog mraza.
Mitrovići za sada nisu osiguravali svoje voćnjake jer, kako kažu, u Bosutu retko padaju grad i jače kiše. Ipak, veruju da od ovog posla može pristojno da se živi ako je voćnjak dovoljno veliki i ako svi ukućani učestvuju u radu.
–I supruga i ja radimo u bolnici, pa uklapamo smene, uzimamo godišnji i tako uspevamo da završimo sve poslove, a dragocena nam je i pomoć mojih roditelja. Kada je berba u pitanju, šljive otresemo pa zovemo komšije i prijatelje u ispomoć u mobu. U Bosutu je takva situacija da sve i kada bih hteo da platim nekome dnevnicu sto evra ne bih uspeo da nađem radnika, zbog toga mi međusobno pomažemo jedni drugima – kaže Zdravko.
Za narednu godinu, Mitrovići planiraju proširenje voćnjaka, uvođenje sistema za navodnjavanje kap po kap i – otvaranje sopstvene destilerije, čime bi zaokružili ceo proces proizvodnje voća u svom domaćinstvu.
S. Mihajlović
