Upravo su vampiri zanimljivi u odnosu na vilu, zduhaća, čumu, psoglava, zato što je sa našeg prostora kako terminološki, tako i kao pojava i tema otišao u svet
Još jedno zanimljivo predavanje okupilo je Rumljane u Gradskoj biblioteci „Atanasije Stojković“. Ovog puta, tema o kojoj je govorila Jelena Arsenović, viši kustos etnolog Zavičajnog muzeja, bili su vampiri u srpskoj narodnoj tradiciji.
Predavanje „Od etnološkog do modernog prikaza vampira“ upoznalo je publiku sa „najpopularnijim“ srpskim vampirima Savi Savanoviću, Petru Blagojeviću i Pavlu Arnautu. Bilo je reči i o samoj srpskoj reči “vampir” koju je prihvatio ceo svet.
Vampiri, najjezivija bića
U davna vremena, po narodnom predanju, živela su mnoga bića koja su ljudima ulivala strah u kosti. Smrti, bolesti, suše, tugovanja, očaj i košmari, sve je to nekada bilo objašnjavano prisustvom jezivih bića čije su zle čini ostavljale traga među narodom. Ovi strašni entiteti opisivani su kao svirepa, opasna, mračna i zastrašujuća stvorenja čiji izgled budi strahopoštovanje.
– Upravo je vampir zanimljiv u odnosu na vilu, zduhaća, čumu, psoglava. On je sa našeg prostora kako terminološki, tako i kao pojava i tema otišao u svet. Naš narod sve epidemije i pomore nije drugačije znao da objasni, a odgovor je tražio u onostranim pojavama i razlozima. Krivicu je prepisivao određenim pokojnicima, koji su optuživani da su se povampirili. Tu imate i jednu skrivenu funkciju ubijanja vampira. Zajednica na taj način stiče kontrolu i dolazi do ravnoteže i hegemonije unutar sebe. Zajednica se na taj način kroz ritualno ubijanje i probadanjem pojoknika kocem, pobrine da se nesreće i nevolje smire, kaže Jelena Arsenović, viši kustos etnolog Zavičajnog muzeja Ruma
Opšteslovenska povezanost
Verovanje u vampira se ne vezuje samo za naš narod. Ono je bilo poznato kod različitih slovenskih naroda. Nazivi za ovu mračnu figuru imaju slične osnove kod Rusa, Ukrajinaca, Belorusa i Bugara. Sve to ukazuje na opšteslovensku povezanost.
Termin „vampir“ (vampire) prešao je granice Balkana i stigao do Evrope zahvaljujući izveštajima revnosnih starešina austrijskim vlastima o događajima u selu Kiseljevu (Veliko Gradište) 1725. godine.
– 1725. godine u selu Kiseljevu, došlo je do jedne opšte histerije kada je narod počeo da se razboljeva i da strada. Sve je to pripisano jednom vampiru. Pokojnik Petar Blagojević bio je optužen kao krivac za pomor naroda i stoke. Imamo još jedan revnosno zabeležen događaj u Medveđi (okolina današnje Opštine Trstenik). U pitanju je pokojnik Pavle Arnaut, kome se pripisuje da je lično ubio četiri čoveka i da je učestvovao u opštoj zarazi, govori Jelena Arsenović o prvom vampiru u našoj tradiciji.
Sava Savanović nije jedini
Sava Savanović iz Zarožja u Zapadnoj Srbiji je najpoznatiji, ali ne i prvi vampir kod nas. Međutim, prvi je opisan u knjizi.
– Prva asocijacija na srpskog vampira je Sava Savanović. On je lik iz priče Milovana Glišića „Posle devedeset godina” u kojoj je predstavljen kao vampir po legendi koja se priča u ovom kraju. Po svim elementima narodne tradicije, kako se verovalo da izgleda i da se ponaša vampir, tako je Milovan Glišić stavio u svoje delo. On je kroz tu pripovetku kritikovao ta sujeverja. Kasnije je Kadijević napravio dramu, odnosno najpoznatiji srpski horor film „Leptirica“. Tako se Sava Savanović približio našoj stvarnosti, govori Jelena Arsenović.
Ovo predavanje istražuje putanje verovanja u vampira, kako se ono razvijalo od etnološkog do modernog prikaza. Osim toga, bilo je reči i kako su vampiri postali deo dve kulturne ideologije – balkanske i zapadne i kako su pronašli mesto u popularnoj književnosti i kinematografiji.
S.B.
*Projekat „Kultura u fokusu-novo ruho ustanova kulture“ je sufinansiran od strane Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
