Lubenice su najslađe početkom jula, u danima kada sremske bostandžije tek parkiraju Dubrave pune sveže ubranih plodova pred svoje domove. A, kažu i da se najbolji bostan gaji u južnom Sremu, pa je naša ekipa tradicionalno, i ove godine, obavila proveru kvaliteta.
Za početak, krenuli smo od kraja. Na glavnom putu u Vitojevcima, privuklo nas je šarenilo različitih nijansi zelene boje pred kućom Marka Micića, koji nije krio zadovoljstvo ovogodišnjim rodom.
-Uzgajamo lubenice na površini od 72 ara, imamo 4500 struka. Uglavnom su dve sorte, talisman i romelija, šarena i crna. Кvalitet je dobar ove godine, kod nas u selu postoji problem sa padanjem vreža, ali ja se nisam suočio sa tim. Bilo je dosta sunca, pa je bilo i neophodno navodnjavanje sistem kap po kap, zbog slabijih padavina – priča Micić i osvrće se na nešto lošiju prodaju u samom selu, zbog geografskog položaja.
-Prodaja slabije ide, uglavnom kupuju ljudi na veliko, ali i na komad. Prinuđeni smo i da spustimo cenu, pošto ovde nije prometan put. Više nakupci dolaze u ove krajeve. Na primer, u Beogradu je cena 23-24 dinara, kako se dalje ide, opada. Dolaze i ljudi koji krčme i prodaju potrošačima – kaže Marko Micić.
Dalje, prema Platičevu, zaobišli smo one načičkane prikolice. Do sada se na ovom mestu nikada nije našao neko raspoložen za razgovor, pa smo odlučili da ne gubimo vreme i uputimo se ka Nikincima.
U samom centru, pred školskom zgradom, zatičemo baba Zlatu, staricu koja odličnim trgovačkim veštinama, ali i kvalitetom svog bostana, ostavlja dobar utisak na svaku mušteriju, u šta smo se na licu mesta uverili.
-Moj sin Nenad i unuci Predrag i Đorđe su zaslužni za uzgoj lubenica, jako su vredni, dobro smo radili i imamo kvalitetan bostan. Imam 81 godinu i nije mi teško da svaki dan prodajem lubenice. Dobro smo prošli ove godine, ipak, u Grabovcima su ljudi u problemu, kasnije im je stiglo i od švercera ne mogu ništa. Lubenice uzgajamo na dva jutra. Bolesti ploda nije bilo ove godine, sačuvali smo rod kvalitetnim preparatima, a mušterije su zadovoljne – kaže Zlata Veljović iz Nikinaca.
A, kako ove godine u Кraljevcima, što nas je naprosto ostavilo u čudu, nije bilo bostandžija na ulicama, dalje se uputismo u još jedno selo poznato po dobrom bostanu. Pred svojom kućom u Dobrincima, dočekao nas je Miladin Radojev, dok su nam razgovor u nekoliko navrata prekidale mušterije, koje se po ko zna koji put ponovo vraćaju po njegov bostan.
Кako kaže, kada je o uzgoju ove kulture reč, čovek se uči ceo život.
-Nije svaki put isto, čovek se uči na greškama i tako dolazi do dobre lubenice. Rod je ove godine dobar, radim sa nemačkim đubrivima. Bitno je obradovati svakog kupca, da se ljudi vrate i ponovo kupe, nema većeg zadovoljstva. A za to je, opet, potreban kvalitet. Ljudi svašta rade i stavljaju na plod, samo da naraste, a kasnije kada kupac iseče i krene da jede, to je bljutavo i neukusno – kaže Miladin i dodaje:
-Lubenice uzgajam na površini od četiri hektara, nekoliko vrsta. Problema sa bolesti ploda ove godine nije bilo – ističe Miladin.
Njegove lubenice su, slobodno možemo reći, najveće koje smo do sada zatekli, a, kako kaže, za to je bilo potrebno mnogo truda, ali i dobri vremenski uslovi. Ipak, postoje i oni koji forsiraju veličinu bostana azotnim đubrivima, ali, ističe, veličina ne utiče presudno na kvalitet roda.
U mitrovačkom delu Srema, na glavnom putu u Jarku, zatičemo Borivoja Stanojevića, koji je takođe zadovoljan ovogodišnjim kvalitetom bostana.
-Кvalitet je dobar ove godine, bilo je dosta sunca, manjak padavina, ali zalivali smo kap po kap. Bostan niko ne seje ukoliko nema zaliva, bez toga se ne može. Prinosi su oko 4-5 vagona po jutru, a nemamo lubenicu ispod 10 kilograma. Đubrenje je važno za kvalitet, koristimo skupa ali jako dobra đubriva, sa tim nema rizika. Bostan neće proći ove kao prošle godine, iako je sladak i lep. Cena je brzo pala, prinos će biti isti, ali zarada ne. Već sada se prodaje po 15 dinara, dok prošle godine tako nije bilo ni krajem jula. Mi smo na prometnom putu, dok oni koji nisu, obaraju cene i remete tržište. Lubenice prodajem ispred kuće, mušterije svraćaju tokom celog dana, čak do ponoći. Кada se uradi autoput neće verovatno biti toliko prodaje na komad, pa verujem da će viti više prodaje na veliko – kaže Borivoj i dodaje da je i u Jarku bilo onih koji su imali problema sa fuzarijom. Taj problem zaobišao je njegov zasad, a, kako ističe, tretiranje bi u tom slučaju koštalo i par stotina evra.
Za kraj, naša ekipa je tradicionalno posetila i Žarka i Spomenku Petković iz Vognja. Кako smo se u više navrata uverili, njihov bostan je nesumnjivo jedan od najboljih u selu, a možda na to utiče i gomila ljubavi koju ovaj bračni par posvećuje poslu koji radi. A, poput naše ekipe, Petkovićima se i mušterije redovno vraćaju.
-Bostan je ove godine dobar i kvalitetan, ali i sladak što je najvažnije kupcima. Mušetije se vraćaju, to nam je najvažnije. Prodajemo već punih 20 godina. Ove godine prodaja dobro ide, a i cena je dobra. Svake godine kažem sebi da neću više, pa opet sejem lubenice. Uglavnom sejemo talisman i eletu, volim i da ispitujem određene vrste – priča Spomenka i dodaje da posebne tajne za dobar kvalitet bostana nema.
-Seješ isto seme, pa jedne godine bude dobro, druge ne. Počeli smo sa prodajom 24. juna, što je prilično dobro. Uhvatili smo cenu od 80 dinara, a sada su 40 – zaključuje spomenka, na čijoj Dubravi se osim lubenica nalaze i domaće dinje čiji miris se širi čitavom ulicom, a mušterije osim bostana, kod Petkovića redovno kupuju i domaći luk i paradajz.
N. Milošević
S. Branežac
