Podsticanje dece da od malih nogu čitaju i koriste knjige, od velikog je značaja za njihovo sazrevanje. Učešćem u mnoštvu aktivnosti, razvijaju veštinu komunikacije, samopouzdanje, ali i podstiču svoju kreativnost. Veliku ulogu u svemu tome, pored njih sami, imaju roditelji, učitelji i vaspitači. Zahvaljujući bogatom iskustvu, najpre u školi, a kasnije i kroz rad na Dečjem odeljenju Biblioteci “Gligorije Vozarović”, Mirjana Delić pomogla je velikom broju mališana da otkriju svoj talenat i razvijaju se na pravi način.
Za Laćarak je mnogo toga veže, rođena je u selu, išla u školu, živela dugo godina, sve dok nije dobila posao u Biblioteci. Završila je učiteljski fakultet u Somboru 1997. godine. U Osnovnoj školi “Triva Vitasović Lebarnik” radila je od 1995. do 2009., kada prelazi u Biblioteku “Gligorije Vozarović”. U Dečje odeljenje Biblioteke prelazi u avgustu 2010. godine i od tada stalno radi kao bibliotekarka na tom mestu.
Iskustvo stečeno u radu u školi primenila je na Dečjem odeljenju. Vodi, organizuje i realizuje sve radionice (Maskenbal “U bajci stanujem”, “Volim jesen zlatnu”, Zimske kreativne radionice, “Postaću pisac”, Uskršnji atelje, “Pesma može sve”, “Školski dan u biblioteci, “A, u što je škola zgodna”, “Od A do Š”, Letnje kreativne radionice), pravi izložbe, vodi susrete sa dečjim piscima i promocije svih aktivnosti vezano za decu.
-Radionice “Od A do Š” su nešto posebno, organizujemo ih dugi niz godina. Deca ostaju sve dok ne sazreju, to je individualna stvar, ali i posle tih radionica, oni dolaze u Biblioteku. Pomažu mi kad je maskenbal, deca vode programe. Sa tih radionica mnoge radove šaljemo na konkurse, a u poslednjih desetak godina osvojili smo brojne nagrade. Na kraju sezone, organizujemo veliku izložbu radova za roditelje i drugare dece koja dolaze – kaže Mirjana.
Ističe da su joj sve nagrade koje osvoje deca drage, ali jedna se posebno idzvaja, sa festivala u Lazarevcu koji traje mnogo godina, kada je devojčica Iva napisala knjigu, a potom i osvojila “Srebrno Gašino pero”, priznanje koje pripada talentovanim mališanima.
-Meni lično prija da deca i roditelji imaju poverenja u mene, dobili su jednu vrstu podrške za sav rad i trud. Raditi u Biblioteci nije samo “dobar dan” i “doviđenja”, potrebno je prepoznati decu koja su talentovana. Nemam tu sujetu da nešto prisvajam, ono što vidim da deca dobro rade, savetujem roditeljima da ih šalju u druge školice kako bi usavršili svoj talenat, bilo da je reč o crtanju, glumi itd. Usmeravam ih dalje kako bi napredovali, a meni je drago što provedu jedan period detinjstva sa mnom.
Prema Mirjaninim rečima, na osnovu stečenog iskustva, rad u školi i biblioteci se razlikuje. Кada je neko angažovan u školi, mora da vaspitava decu, dok u Biblioteku dolaze vaspitana deca i ništa se ne mora po svaku cenu, npr. ako neko neće da crta kuću, pokuša avion, a onda baš uradi to prvo.
-Mnogo je lepo raditi u Biblioteci sa vaspitanom i finom decom, učiteljice nam šalju najbolje. Imali smo jako puno gostiju na radionicama, koji su oduševljeni našim mališanima. Deca pre svega misle da se igraju na radionici, ali suština je da i mnogo stvari nauče. Osnovna delatnost jesu knjige, trudimo se da obogatimo fond svega što deca čitaju i da im preporučimo adekvatno štivo – navodi Mirjana Delić.
Deca do 15 godina vole da dođu u Biblioteku i čitaju knjige, ipak, kada se uđe u pubertet nastaju određeni problemi. Oni idu na odeljenje Biblioteke “Zona mladih”, ali taj broj je znatno manji nego na Dečijem ili kod starijih čitalaca. Obično deca koja od rane dobi steknu naviku čitanja i kasnije nastavljaju.
Spomenar koji Mirjana vodi, jednog dana kada ode u penziju pomoći će joj da se priseti divnih trenutaka, bilo ih je i biće zaista mnogo. A veća satisfakcija za svoj rad joj ne treba nego kada sretne nekadašnje mališane, kojima je makar “malo” pomogla da izrastu u bolje ljude.
S. Branežac
Foto: privatna arhiva
