• četvrtak, 6. oktobar 2022.
Nebojša Mlađenović sreću pronašao u vezu goblena
Projekti | Reportaža
0 Komentara

Nebojša Mlađenović sreću pronašao u vezu goblena

18. decembar 2021. godine

Podela poslova ili hobija na muške ili ženske pada u vodu kada upoznate Nebojšu Mlađenovića iz Jarka. Nekada inženjer geodezije, sada je strastveni vezilja goblena. U njegovom slučaju pada u vodu i rodna ravnopravnost, ali na onu drugu, mušku stranu, jer nismo sigurni da li reč vezilja postoji u muškom rodu. Uostalom, ovog sedamdesettrogodišnjeg penzioinera to mnogo i ne zanima. On veze goblene od 1973.godine i to ga čini veoma srećnim. Ako se uzme u obzir da je već osam godina penzioner i da je vez nekim slučajem uzet u obzir kao radni staž, sigurno bi od toga danas imao veću penziju, nego od životnog poziva inženjera geodezije u kom je proveo ceo radni vek. A ako još dodamo i podatak je vez naučio u vojsci 1973. godine u Nišu i da ga je toj veštini naučio pretpostavljeni vojni starešina…onda bi zaista trebalo da se zapitamo da li uopšte hobije i poslove treba deliti na muške ili ženske.

Dodajmo i to da njegovu suprugu Dragicu, koja je tokom čitavog bračnog života bila i ostala domaćica, a on traje punih 45 godina, taj hobi uopšte ne zanima. On je rođeni Beograđanin, a posao i porodične prilike dovele su ga u Jarak, gde živi od 1977.godine.

-Vez je moj zimski hobi, a pecanje letnji, a tokom cele gone rešavam i „nekrštene“ reči, tako svoj mozak održavam zdravim- govori u šali Nebojša.

Svoj prvi goblen, sa motivom kobile i ždrebeta izvezao je 6.12.1973.godine tokom služenja vojnog roka u Nišu.

-Vezu me je naučio stariji vodnik, na noćnom dežurstvu. Noću kada je dežurstvo, kada vojska spava, ne smete da lupate. Tada me je pretpostavljeni naučio da vezem, jer ne stvara buku, a drži te budnim. Malo sam razmišljao i prihvatio sam. Do danas, punih 46 godina nisam prestao da vezem, do pre osam godina sam paralelno radio i kao inženjer i kao vezilja. Samo što od sam od posla imao platu i danas penziju, ali od veza nemama ništa u finansijskom smislu, ali sam zato ispunjen, smiren i skoncentrisan. A od kako sam u penziji vezem mnogo više, jer sad imam svo vreme ovog sveta, jer iako živim na selu, ne bavim se poljoprivredom, nego vezom, dodaje Nebojša Mlađenović.

I tako gledamo jednog gospodina koji je radni vek proveo radeći „muški“ posao, kako sada veze goblene punom parom.

-Iako većina nas deli, ja ne delim poslove na muške i ženske. Ja poslove delim na one koji mi se sviđaju ili ne sviđaju. A vez me je privukao jer stvaram. Uzmete golo platno i počente da radite u boji i slika izlazi pred vas. To je moj proces stvaranja, posebno kada i šemu vadim sam, tada krećete ni od čega, od početka do kraj – kaže Nebojša.

A u kolekciji ima svega, od dobro poznatih Vilerovih goblena, do motiva i šema koje je sam skidao sa fotografija i reprodukcija slika, najčešće naših velikih slikara Paje Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića. Tu su i brojni gobleni sa motivima iz pravoslavnih svetinja, pa njegova supruga u šali kaže da može da se opremi i jedna omanja crkva. Nekada su se masovno vezli kvalitetni i skupi Vilerovi gobleni, a kada su sankcije učinile svoje, Nebojša se zainatio pa je i sam počeo da skida šeme pomoću paus papira. Tada, kaže, mnogo više vremena oduzme vađenje šeme od samog veza, posebno kada sa fotografije na goblen prenosi ljudski lik.

-Ja u kući imam 45 okačenih goblena, oko 12 sam dao na poklon, a ko zna koliko ih još imam spakovanih, a do sada sam sigurno uradio preko 120. Možda deluje malo za 46 godina rada. Ali recimo Vilerovo „Božićno jutro“ sam radio godinu dana. „Tajnu večeru“ sam radio 13 meseci, svaki dan kad dođem s posla četiri sata, a vikendom i za vreme godišnjeg odmora po osam sati dnevno, i tako 13 meseci. Inače vreme za koje je potrebno da se uradi jedan goblen zavisi od veličine i od broja boja. A „Tajna večera“ ima 52 boje i 13 likova koje treba izvesti, pa iako joj pozadina nije teška, likovi su izuzetno zahtevni i to jeste moj najteži rad. A radio sam i jedan relativno malih dimenzija, ali sa 51 bojom i sitnim vezom jedan na jedan, rekao sam sebi, tako zahtevan goblen više nikad neću raditi – rekao je Nebojša.

Svoje radove ne prodaje, ne želi, kaže vezan je za njih. Odnos cene koja se može postići i uloženog vremena i truda nikako ne ide u korist onoga ko veze, tako da ni ne uzima u obzir da ima bilo kakvu finansijsku korist od prodaje goblena. Goblen peosečne veličine koji veze i po nekoliko meseci može prodati za par stotina evra, pa se ni ne trudi da razmišlja o prodaji. Svoj hobi radi isključivo iz ljubavi i spreman je da posavetuje i da razmenjuje šeme sa svima koji se bave istim zanatom. Uostalom, oni više nisu popularni kao što su bili sedamdesetih i osamdesetih godina. Osim toga, kaže da ga ovaj hobi daleko manje košta nego da vreme provodi u kafani, jer na materijal, platna i konce mesečno potroši oko 1.000 dinara.

-Po prirodi sam ranije bio nervozniji i nemirnog duha, pa mi je i sam doktor preporučio da radim nešto što će da me smiruje. A kad počnete da radite vez, morate da se skoncentrišete, isključite od okoline. Samo mislite na ono što radite i prisutni ste u sadašnjem momentu. Mozak na otavu, ne mislite ni na šta drugo, a ako mislite pogrešite, onda parate i sve „Jovo nanovo“. Meni ovaj hobi samo donosi dobro, vidim dobro pomoću naočara, ruke mi ne drhte, koncentracija me još služi. Za ovo vam trebaju dobri živci, kao i za precanje, moj letnji hobi. Finansijski je nezahvalan hobi, ali meni donosi veliko zadovoljstvo i relaksaciju, a tako je bilo i dok sam radio, zaključuje Neojša Mlađenović, vezilja iz Jarka.

Da se vratimo na početak, Nebojša kaže da zbog ženskog hobija nikada nije trpeo podsmeh okoline, a i da jeste ne bi se mnogo osvrtao na to, jer je za njega najvažnije lično zadovoljstvo. Samo jednom mu je otac rekao „Mali, opet krpiš“. Ipak, baš zahvaljujući ocu koji ga je uvek savetovao da radi samo ono što voli, opredelio se za geodeziju i vez, a to su stvari koje zaista voli. Čini se da je ovaj penzioner i bez psihologa, sveštenika, modernih lajf-koučeva shvatio suštinu, raditi ono što voliš i biti prisutan u sadašnjem trenutku, a za njega je to vez.

S.Belotić

Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: