Društvene mreže postaju prostor na kojem se odigravaju prave lične drame i lice mesta na kojem se vrše krivična dela koja su posebno usmerena na najranjivije – na decu i mlade
Komunikacija je stara koliko i čovečanstvo. Od znakova, slika, jezika, štamparske mašine, prvog telefona do savremene tehnološke revolucije u oblasti komunikacija prošli su milenijumi. Danas svako dete ima mobilni telefon. U našim kućama, na radnim mestima počasno mesto zauzima računar. Informatika je već nekoliko godina obavezan predmet u školama. Dakle, komunikacija, informisanje, poslovanje, obrazovanje, reklama, druženje i zabava, u 21. veku ne mogu se zamisliti bez računara, interneta, društvenih mreža, surfovanja, četovanja…
Lažni profili i krađa identiteta
Naročitu popularnost, pretežno kod mladih imaju društvene mreže. Na žalost, internet često privlači prevarante, patološke tipove i kriminalce različitih profila. Neretko, društvene mreže postaju prostor na kojem se odigravaju prave lične drame i lice mesta na kojem se vrše krivična dela koja su posebno usmerena na najranjivije – na decu i mlade.
Jedna od najčešćih zloupotreba društvenih mreža je kreiranje lažnih profila i krađa identiteta, koji mogu služiti kao paravan za zloupotrebe i krivična dela na štetu dece i maloletnika. Na društvenim mrežama često je i formiranje grupa koje vređaju, prete ili pozivaju na linč pripadnike određenih društvenih grupa ili pojava u društvu. Svedoci smo da su društvene mreže u više navrata bile poligon za poziv na neku autodestruktivnu akciju kao što su samoubistva.
Najčešći oblici zloupotreba dece i maloletnih osoba je slanje neprijatnih i neželjenih poruka i nepoželjni telefonski pozivi upućeni od strane, uglavnom, punoletnih osoba. Zatim, zahtev da maloletna osoba pred kamerom zauzima neprimerene poze i dodiruje svoje telo, kao i snimanje istog, ucenjivanje i zastrašivanje maloletne osobe da će se taj materijal obelodaniti postavljanjem na društvene mreže; pokazivanje intimnih delova tela punoletnog lica; snimanje, pokazivanje i slanje pornografskih fotografija i snimaka.
Najopasnija zloupotreba je insistiranje punoletne osobe da se sa detetom ili maloletnom osobom nađe u stvarnom životu. Postoji velika opasnost da se iza takvih susreta kriju opasne namere koje se mogu završiti teškim krivičnim delom: trgovinom ljudima, silovanjem, čak i ubistvom.
„Drinko Janko“ i „Mali meda“
Pogrešno je misliti da se to događa negde daleko. Napšrotiv, to je i sremska stvarnost. Nedavno je u javnosti objavljena i priča kako je sredovečan muškljarac preko interneta devojčici nudio novac za viđanja u tajnosti.
Preko društvene mreže „Fejsbuk“, 14-godišnja devojčica je primila na profil zahtev za prijateljstvo od muške osobe za koju je u prvi mah, po načinu komunikacije i predstavljanju pomislila da je njen vršnjak. Osoba nije imala profilnu sliku, a na profilu se predstavio kao Drinko Janko. U prepisci koja je nastupila, devojčica saznaje da je u pitanju 40-godišnji muškarac, kojeg nije poznavala. Muškarac je devojčici nudio veću svotu novca za „povremeno viđanje u tajnosti“, da bi ponudio i više novaca ako devojčica pristane na intimne odnose. Poslao joj je i svoj broj mobilnog telefona i tražio njen, na šta ona nije pristala. Devojčica se obratila majci koja je slučaj prijavila nadležnoj policijskoj stanici. Policija je u saradnji sa tužilaštvom i sudom locirala osumnjičenog, uhapsila ga i predala u nadležnost Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Ispostavilo se da je osumnjičeni na društvenoj mreži imao još dva lažna profila pod nazivima „Drinko Drinko“ i „Mali Meda“ sa kojih je takođe kontaktirao osobe ženskog pola, različitih uzrasta, među kojima i maloletne ženske osobe, te im nudio novac za „povremeno viđanje“.
Ugrožavanja prijaviti policiji
Kada se slučaj zloupotrebe deteta ili maloletne osobe ili drugog vida ugrožavanja putem interneta prijavljuje policiji, neophodno je da u policijsku stanicu oštećeno dete ili maloletnik, dođe u pratnji roditelja, odnosno staratelja.
Ako roditelj raspolaže memorisanim porukama, fotografijama, video-zapisima, potrebno ih je doneti nadležnom policijskom službeniku na uvid, najbolje u elektronskom obliku (na USB memoriji, CD ili na mobilnom telefonu).
Za ovu vrstu problematike nadležni su policijski službenici za suzbijanje maloletničke delikvencije, koji će koordinisati svoj dalji rad sa policijskim službenicima zaduženim za visokotehnološki kriminalitet. Ukoliko je oštećeno punoletno lici dežurna služba će navedeno lice direktno uputiti op. radniku OKP-a koji je zadužen za suzbijanje visokotehnološkog kriminaliteta.
Sve potrebne radnje i mere, nadležni policijski službenici preduzimaju u konsultaciji i saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminalitet.
Saveti roditeljima
Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminalitet, već godinama, kontinuirano, sprovodi akciju trajnog karaktera „Armagedon“, u cilju otkrivanja seksualnih zloupotreba i krivičnih dela na štetu dece i maloletnika izvršenih putem interneta.
Da bi zaštitili svoju decu od navedenih opasnosti kojima mogu biti izloženi, roditeljima se savetuje sledeće:
– razgovarajte sa svojim detetom o opasnostima na internetu;
– recite im da treba da im se povere ako postanu zabrinuti za svoju bezbednost;
– objasnite da ono što podele na internetu može svako da vidi;
– ostvarite uvid u ono što vaše dete radi na internetu i koje sajtove posećuje;
– stavite računar gde cela porodica može da ga vidi;
– koristite softver za filtriranje da blokira neprikladne sajtove;
– podstaknite dete da koristi sajtove gde može naći savete za bezbedno (ali zabavno) korišćenje interneta;
– u slučaju da su deca ugrožena gore navedenim rizicima putem kompjutera ili mobilnih telefona, obavezno slučaj prijaviti policiji
Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „Mladi u kandžama interneta“ koji je finansiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
