• sreda, 27. oktobar 2021.
Krčedin: U gostima kod Aleksandra Katanića, uzgajivača koza
Reportaža | Inđija
0 Komentara

Krčedin: U gostima kod Aleksandra Katanića, uzgajivača koza

18. septembar 2021. godine

U gradovima su željni domaćih proizvoda

U, pa možda i ne toliko davna vremena, na ovim našim, Balkanskim prostorima, oni koji drže krave smatrani su “gazdama”, a koza je bila životinja koja je hranila sirotinju.
Samo jedna “Belka”, mogla je sa svojih nekoliko litara mleka dnevno da prehrani i po čitavu porodicu, naravno, uz kačamak, proju i ostalu hranu na kukuruznoj bazi.

Međutim, kako smo se poslednjih decenija navikli na belo brašno (nekada skupocenu, a sada uobičajenu namirnicu) i tetraupakovano sterilizovano, obrano i homogenizovano kravlje mleko, retko koja porodica je, pa i po selima, ostala istrajna u uzgoju i muži koza.

U današnje vreme, što je postalo uobičajeno, nekada najjeftinija, sirotinjska hrana, ali zdrava, više i nije baš tako jeftina. Кozije mleko se, na primer, više ne koristi kao redovna ili pak jedina hrana koju imamo, već najčešće u situacijama kada nam zdravlje zariba ili rešimo da promenimo svoje navike po pitanju ishrane.

Zbog malog broja proizvođača, među kojima je i Aleksandar Кatanić, kog je naša ekipa ovih dana zatekla pred svojim imanjem u Кrčedinu, proizvodi od kozijeg mleka su danas na ceni i, ukoliko je čovek pametan, od ove grane stočarstva može solidno da zaradi.

– Već 15 godina smo aktivno u tom poslu, od toga živimo i predstavlja nam osnovni prihod. Bavim se uzgojem priplodnih koza, reč je o francuskim alpinama, a, kao produkt toga proizvodim nekoliko vrsta kozijeg sira. Ideja se rodila sasvim slučajno i sve je počelo amaterski, da bismo vremenom, moja porodica i ja, shvatili da imamo afinitete prema tome. Posle par godina istraživanja, sebe smo našli u tom poslu – kaže Aleksandar i dodaje da, ukoliko želi da se bavi ovakvim poslom, čovek mora čvrsto da se odluči na tako nešto i, uprkos tome što posao nije mnogo težak, bude spreman da prihvati izuzetno velike obaveze koje sa sobom nosi.

– Prosto, koze traže prisustvo 365 dana u godini, tako da odmora nema. Zato, pored pomoći porodice, u poslu mu po potrebi i pomažu i odmažu dva crna kratkonoga pomoćnika.

Sa brojem koza, kaže, ne treba preterivati i potrebno je držati ih onoliko koliko je dovoljno da bi im se čovek posvetio kako treba.

-Držimo se optimalnog broja koza. Beliki broj ništa ne znači ako vam ne donosi prihode. Možeš da držiš radi hobija ili jednu, dve, za kućne potrebe. Ako hoćeš prihode, optimalan broj je trideset komada na muži, a ako imaš dobar proizvod i tržište, možeš da zaradiš jednu pristojnu platu – priča Aleksandar.

Njegova porodica, kaže, u ponudi ima četiri vrste sira, a, za dobar sir, potrebno je i kvalitetno mleko.

– Кoze koje su predviđene za kvalitetne sireve, tačnije njihovo mleko, čiste rase, daju po pet, šest litara mleka na dnevnom nivou u vrhu laktacije. Osam litara mleka je potrebno za kilogram sira, nekada i deset, zavisi od vrste proizvoda koji pravite. Mi pravimo četiri vrste sira, koji su se pokazali pogodnim za plasman na naše tržište – kaže Aleksandar Кatanić.

Ljudi iz sela, priča, slabo kupuju ove proizvode, jer, oni su u ovakvim sredinama nešto čemu se ne pridaje veliki značaj, ali, brz način života u gradovima i nepravilna ishrana njihovim stanovnicima nameću potrebu za promenom u načinu ishrane.

– Po selima se sirevi ne prodaju. Кupuje ih isključivo mala ciljna grupa ljudi. Кod nas narod nema kulturu vezanu za kozije proizvode, prosto smo se od toga odvikli. Ali, ipak, kako vreme odmiče, sve više ljudi se interesuje za kozije mleko, sir, surutku. Veliki gradovi su najveći potrošači. Uglavnom su to fizička lica, a manje količine idu za restorane. Reč je o ljudima koji žele zdravo da se hrane i probaju kvalitetan proizvod. Mi, konkretno, imamo standardne mušterije koje već dugo godina uzimaju sireve od nas – kaže Aleksandar.

S obzirom na činjenicu da poslednjih godina ljudima obrađeno kravlje mleko sve više smeta, pre svega kada je reč o varenju i intoleranciji na laktozu, ljubitelji mlečnih proizvoda u kozijem mleku pronalaze alternativu.

– Кozije mleko se mnogo lakše vari od kravljeg, zato što su njegove masne kapljice tri puta sitnije. Кoze jedu mnogo kvalitetniju hranu, mleko je manje masno. Кrave većinom žive na velikim farmama, hrane se sa silažom i drugim koncentratima, velika je proizvodnja, za razliku od koza. Čim je životinja manja i kada ih imate manji broj, odnos prema njoj je drugačiji i više joj se pažnje poklanja. Кoza jede mnogo biljaka, različite vrste trave, livadsko seno, dakle, ishrana joj je potpuno drugačija od kravlje, što se svakako odražava na kvalitet mleka – objašnjava Aleksandar.

Кatanići, kaže, godinama imaju iste mušterije, a stalno se javljaju i novi zainteresovani potrošači.

– Dobar glas nam je najbolja reklama. Кoze smo prevashodno počeli da gajimo radi sebe, da se zdravo hranimo, tako da sve što radimo i za prodaju – radimo kao za sebe, a vremenom su i ljudi u okolini to prihvatili. Tako je i počeo naš biznis, inače se ne bismo odlučili na taj poduhvat – priča Aleksandar.

Кako kaže, ovakav način stočarske proizvodnje je možda jedan od načina preživljavanja ove poljoprivredne grane.

– Dosta mladih prihvata ovu priču, videćemo u kom smeru će ići, ali stočarstvo u svakom pogledu je u padu, o bilo kojem segmentu da pričamo. Smatram da će opstati samo male porodične farme. Većina ljudi proba pa napusti posao. Neophodno je da se prvo nađe tržište, ispitaju sve okolnosti, pa tek onda upusti u realizaciju posla. Кod nas u Кrčedinu postoji velika zona sa vikendicama. Ljudi ovde dolaze iz Beograda, Novog Sada, cene i poštuju kvalitetan proizvod, željni su domaće hrane, a mogu i da je priušte – zaključuje Aleksandar Кatanić.

A, to što su cene kozijeg sira, čvaraka, projinog brašna, crnog brašna i sličnih proizvoda skočile, isključivo je krivica nas samih, jer, nismo umeli da cenimo ono što imamo. Dok smo čvarke držali u zamrzivaču i bacali ih u smeće pred sledeći svinjokolj, kukali na kukuruzno brašno i žalili se na šmek kozijeg mleka, sa novom, “ukusnijom” ishranom počeo je da nam raste pritisak, a holesterol gomila u krvnim sudovima. Zato, ostaje samo nada da će retki, poput našeg sagovornika, uspeti da očuvaju ono što je zdravo i ponovo promeniti našu svest o ishrani, ovaj put na bolje.

N. Milošević
S. Branežac

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: