• petak, 24. septembar 2021.
Biće ovo teška godina
Poljoprivreda
0 Komentara

Biće ovo teška godina

24. avgust 2021. godine

Kukuruz je posejan na nešto više od milion hektara u Srbiji, a procene su da će rod biti oko šest miliona tona, odnosno da će prosečan prinos biti oko 5,9 tona po hektaru.

Prošle godine, Srbija je obarala rekorde, pa je na zasejanih milion hektara rod kukuruza bio od 8,1 milion tona.

– Očekivani rod, od oko šet miliona tona kukuruza, ne ugrožava domaće potrebe – izjavila je medijima Sunčica Savović, direktor Udruženja “Žita Srbije”.

Po njenim rečima, u našoj zemlji, na godišnjem nivou, potrošimo oko 4,7 miliona tona kukuruza. Manji rod nama samo znači manji izvoz.

Sa sušom, nažalost, imamo problem samo mi. Ostalima u regionu je dobro. Kod svih velikih proizvođača, kao što su Bugarska, Rumunija i Mađarska, situacija je, zasad, odlična.

Stručnjaci objašnjavaju i da je najgora situacija sa kukuruzom koji se nalazi na tlu koje je više peskovito. Visoke temperature sprečavale su i normalno oprašivanje, pa su velike šanse da stabljike budu bez ploda.

Manji prinos, solidan kvalitet

Da nije bilo obilnih padavina oko 20. jula, pitanje je kako bi kukuruz preživeo na rumskim poljima. Suša definitivno otežava čitav proces, a očekivanja su da bi prinosi mogli biti manji. Sve zavisi i od izbora sortimenta, kvaliteta zemljišta i primenjenih agrotehničkih mera.

– Zadnje tri godine poljoprivrednici na našem terenu su ostvarili odlične rezultate u proizvodnji kukuruza. Ove godine zbog izuzetno visokih temperatura i dugog sušnog perioda poljoprivrednici ne očekuju žetvu sa velikim optimizmom . Proizvodnji kukuruza je pretila katastrofa, ali kiša sredinom jula je pala u zadnji čas i spasila ovogodišnji rod . Velika je razlika u trenutnom potencijalu roda kukuruza na našem terenu u zavisnosti od rasporeda padavina i primenjenih agrotehničkih mera, tako da će i biti velikih razlika u visini prinosa ove godine, rekao je Goran Drobnjak iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi.

Živko Rajaković iz Hrtkovaca ove godine se odlučio 15 jutara kukuruza, što je manje nego inače pošto se usmerio na neke druge atarske i poljoprivredne kulture. za svoj kukurz kaže da je bio dosta dobar, ali da mu ova suša prilično smeta.

Živko Rajaković

– Oporavi se tokom noći kada zahladi i kad ima rose, ali kako je i rosa zbog vrućine sve slabija, tako i sušno vreme kukuruz sve teže podnosi. Da nije bilo kiše krajem jula, otišao bi skroz. Neki hibridi su zbog zakasnele kiše pretrpeli štetu, a nekima je to nevreme krajem jula dobro došlo, jer je nadoknadio vlagu. Skidaće se u zavisnosti od vremena setve i vrste hibrida, ali očekujemo od početka septembra. Klasično, prvo počinje silaža, neko će poraniti kako bi obezbedio dodatne količine hrane za stoku, a ona klasična vršidba očekuje se od kraja septemra pa nadalje. Treba mu vlaga, a tamo gde je bolji kvalitet zemljišta i gde je primenjena sva agrotehnika, tamo će kukuruz više da trpi, rekao je Živko Rajaković.

Fedor Pušić

Fedor Pušić, član OU Irig zadužen za poljoprivredu kaže da dosta zavisi i od izbora sortimenta i grupe zrenja. Očekivanja su da bi prinos mogao biti manji do 20 odsto, ali to će se znati tek početkom septembra. Kukuruz kasnije grupe zrenja ima duži period vegetacije i može pretrpeti veću štetu, dok onaj sa kraćim ciklusom vegetacije je u boljem stanju.

– Kukuruz polako prelazi u voštani deo, odnosno fazu zrenja, i ono malo kiše što je palo pre neki dan samo je stopiralo zrenje. Očekujemo da će stići nešto ranije, kvalitet zrna će biti dobar, ali očekujemo maenji prinos, jer je moglo biti više oplodnje u fazi metličenja da je bilo više kiše. Na našem terenu kukuruz čak i dobro podnosi sušu, posebno tamo gde su poljoprivrednici vodili računa o sortimentu i agrotehnici, naročito ako su birali semena koja su prilagođena sušnom periodu. Sve ćemo videti pletkom septembra, ali očekujemo nešto manji pronos, najviše do 20 posto, rekao je Fedor Pušić.

Kiša ponegde pomogla

Iako je suša loše uticala na ratarske kulture, poslednja, skoro već zaboravljena velika količina padavina u nekoliko dana uspela je malo da oporavi biljke, pogotovo kukuruz. Prema rečima Slobodana Đorđevića, poljoprivrednog proizvođača iz Vojke, situacija na parcelama je i dalje neizvesna, a mnogo faktora će uticati na prinos. Nezahvalno je prognozirati pošto je još uvek sve neizvesno ali je primetno da je nedavna kiša dobro došla kukuruzu.

Slobodan Đorđević

– Teško je nama koji radimo u “fabrikama pod otvorenim nebom” bilo šta da prognoziramo, jer ne zavise prinosi samo od nas. Suša jeste umanjila prinose, ali kiša koja je u nekoliko navrata pala uspela je da povrati biljke. Procene su da će negde biti i do 50 odsto umanjen rod zbog suše. Kod mene možda 20-30 osto jer je pala kiša – kaže ovaj poljoprivrednik i dodaje da je nedavna kiša ne samo u njegovim njivama, nego i drugim delovima staropazovačke opštine popravila situaciju.

– U pojedinim delovima staropazovačke opštine palo je i oko 30 litara kiše po metru kvadratnom, što je znatno pomoglo oporavak biljaka. To je ozbiljna količina kiše, a uprkos temperaturi, koja je gotovo stalno preko 30 stepeni, vlaga je uspela da se zadrži u zemljištu i ne ispari – navodi Đorđević.

On smatra da je ovo vreme i suša više pogodila soju nego kukuruz.

– Iznos ukupne štete još je teško proceniti, ali je ona i različita po njivama i zavisi u kojoj fazi je suša zahvatila tu ratarsku kulturu. Takođe, ne treba zaboraviti razlike u prinosima na njivama preduzeća i individualnih proizvođača – kaže Đorđević.

Suša prepolovila rod

– Posejao sam srednje kasni hibrid, koji je namenjen za siliranje. Kasni hibridi su, zbog dužeg vegetacijskog perioda, imali odloženo metličenje i jedva dočekana kiša je uspela da omogući nalivanje zrna. Kod mene se desila nesvakidašnja pojava: zrno je, zahvaljujući kiši počelo da naliva i klip je ubrzano rastao tako da je izašao iz omotača i sad je vrh klipa izložen spoljnim uticajima, vremenu, insektima i slično. Kiša je došla suviše kasno za mnoge rane hibride. Ostali su zakržljali i loše oprašeni. Prolazeći kuzminskim atarom, primetio sam još nešto zanimljivo, nisam naišao ni na jednu oglednu njivu sa hibridima kukuruza. Očigledno je da su table sa oznakama hibrida sklonjene jer bi inače to bila veoma jaka antireklama hibridima koji su otporni na sušu. Suncokret kod mene nije značajno osetio dug period bez kiše. Stigla je u pravo vreme kada se formira glavica. Soje ove godine nemam. Možda je i bolje jer se očekuje minimalan prinos – rekao je Borislav Mirković, poljoprivrednik iz Kuzmina, vlasnik farme ovaca “Mirković”.

Borislav Mirković

Poljoprivrednik iz Šida Milan Kovačević kaže da je u ovom trenutku teško proceniti kolika će biti šteta jer zavisi kako će se dalje kretati temperature i da li će biti kiše.

– U normalnim uslovima je prosek kiše u maju oko 100 litara po kvadratu, ove godine je bio oko 70 litara, a u junu je prosek oko 70 litara, a ove godine skoro da i nije bilo padavina u tom mesecu. Ja pamtim da je slična suša bila i 2012. godine, ali ne sa ovako visokim temperaturama, ovo je najgora kombinacija nepovoljnih uslova i ona će ozbiljno umanjiti prinos kukuruza – kaže Milan Kovačević, poljoprivrednik iz Šida.

Jovica Stepanić Čališa, ratar iz Adaševaca, kaže da je suša prepolovila rod kukuruza, a i soje će takođe biti znatno manje.

Jovica Stepanić Čališa

– Pored suše strašno je i to što se pojavio aflatoksin pa niko ne zna kako će se situacija odvijati dalje. Ako u narednih četiri pet dana ne padne kiša, biće gadno. Visoke temperature su sprečavale normalno oprašivanje, pa su stabljike bez ploda. Kod mene, srećom, nema mnogo takvih jalovih stabljika, ali ima dosta nezavršenih klipova, sa manje redova. To sve zavisi od sorte do sorte. Kada je reč o soji, sa njom je situacija nešto bolja, iako će i nje biti manje oko 30 posto nego ranijih godina. Ja se nadam prinosu od 10 do 15 metara po jutru, kako na kojoj njivi, dok je lane rađalo 22, do 23 metra po jutru, što znači da je baš primetno umanjen prinos – ističe Jovica Stepanić Čališa i dodaje da on obrađuje 20 hektara oranica, od čega je kukuruz na 10, hektara, dok je na drugoj polovini soja.

Zakržljali klipovi

Ova godina ratarima je donela dobar prinos pšenice, međutim istovremeno je prepolovila prinos kukuruza. Nedostajalo je kiše i to se na oranicama vidi i golim okom. Stabljike kukuruza nedovoljno razvijene, klipovi zakržljali, „krezavi“.

Vlada Tufegdžić iz Salaša Noćajskog bavi se poljoprivredom više od tri decenije i kako kaže, ova situacija ga ne iznenađuje previše, jer konkretno ratari u značajnoj meri zavise od vremenskih prilika i često se dešava da jedna kultura donese rekordne prinose, a druga u potpunosti podbaci, što je upravo i sada slučaj.

Vlada Tufegdžić

Pšenica je, kako ističe Salaščanin, ove godine donela prinose veće od očekivanih, a i cena je bila povoljna, pa se mogla ostvariti zarada, međutim to neće biti dovoljno da se pokriju gubici ne samo na kukuruzu, nego i na soji i suncokretu.

– Suša je svakako prepolovila rod kukuruza, možda čak na nekim parcelama i više od pola da ga nema, mada to su sada neke procene odokativne, kakvo je zaista stanje znaćemo kada kombajni uđu na njive. Da je loše, loše je i biće ovo teška godina, prvenstveno za stočare kao što sam i sam, jer ko ne bude imao dovoljno svog kukuruza za ishranu stoke biće primoran da ga kupuje, a cena neće biti ni malo povoljna – kaže Tufegdžić.

Salaščanin podseća da se prošla godina pamti po rerkordnim prinosima kukuruza, te dodaje da će ratari ovu želeti što pre da zaborave.

– Kiša je zakasnila i to baš puno, tako da sam već odavno svestan da neću biti zadovoljan, očekujem zaista minimalne prinose. Koliki će oni konkretno biti opet će se razlikovati od parcele do parcele, odnosno od atara do atara, jer neke su dobili malo kiše, nedovoljno, ali bar nešto. Takođe videćemo i kako će se koja sorta kokuruza, pa i soje i suncokreta pokazati. Moje neko predviđanje jeste da će prinos biti na oko 50 idsti od prosečnog nekih ranijih godina, tako da verujem da ću po hektaru imati 3 do 4 tone kukuruza – reči su Tufegdžića.

Samo vagon na četiri jutra

Da je kukuruz prilično propao ove godine, kažu i inđijski poljoprivrednici. U njivi Jovana Poznana, koga je naša ekipa zatekla na putu kraj Jarkovačkog jezera, prinosa će biti vrlo malo.

– Slabo, neće biti ništa. Kada je pala ona kiša pre par nedelja, kukuruz se malo nešto povratio, ali se situacija opet pogoršala jer su temperature opet previsoke. Mada, vredelo je bar malo, jer da nije bilo kiše tih dva-tri dana, ne bi bilo ništa – priča Jovan.

Jovan Poznan

U odnosu na prošlu godinu, kada su prinosi bili i oko 7-8 tona po jutru, ova godina je kaže prilično loša i kukuruza će biti i nekoliko puta manje.

– Prošle godine sam prvi put vršio u zrnu, predao i pogrešio, ali godina je što se tiče prinosa bila dobra. Ove godine, ne znam da li će biti tona-dve prinosa po zrnu. Negde će biti možda i malo jače, ali na malim površinama. Generalno je situacije veoma loša. Ima i trave i svega. Nema tu ništa – kaže Jovan Poznan.

Situacija nije ništa bolja ni na istoku Srema, kraj Dunava. Na putu od Starih ka Novim Banovcima, u prodaji bostana čija sezona još traje, našao se mladi Miroslav Pejnović.

Miroslav Pejnović

– Pored bostana, uzgajamo kukuruze i ječam. Jako loša situacija ove godine je sa kukuruzom. Mislim da je suša mnogo uticala i na kvalitet i na budući prinos, dok je ječam bio prilično dobar. Što se kukuruza tiče, ni ona kiša što je pljuštala nekoliko dana, nije puno pomogla. Na četiri jutra, očekujem deset tona. Prošla godina je bila daleko bolja – kaže devetnaestogodišnji Miroslav, koji iako planira da se zaposli, zemljoradnju neće zapostaviti i nastaviće, kaže, da radi sa ocem i bratom.

Preti aflatoksin

Zbog dugih perioda sa visokim temperaturama i bez padavina u vreme od oplodnje do berbe kukuruza postoji mogućnost pojave gljive iz roda aspergilusa koje mogu sintetisati aflatoksin, saopštila je Prognozno izveštajna služba Ministarstva poljoprivrede. Kako se navodi, u ovakvim vremenskim uslovima, ove gljive mogu da inficiraju klip po poljima. To se dešava zbog pucanja zrna usled suše, na mestima oštećenja, zbog ishrane insekata, kao i otvorima na zrnu, koji mogu da budu mesta na kojima otpada kukuruzna svila. Preporučuje se suzbijanje insekata registrovanim insekticidima, ali i navodnjavanje.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: