• sreda, 6. novembar 2024.
Nakon dve decenije ponovo osvojio scenu
Društvo | Sremska Mitrovica
0 Komentara

Nakon dve decenije ponovo osvojio scenu

10. februar 2021. godine

Piše: Nemanja Milošević

Kažu naši stariji da je Mitrovica nekada bila grad dobre muzike. Sviralo se i pevalo, pričaju, u bivšem Domu omladine, bilo je muzike u Hotelu “Sirmijum”, u ZKS-u, ali, najbolje svirke bile su ispred hale, a najlepše večeri u nekadašnjim “Brionima”.

I upravo u trenutku kada se činilo da su ta vremena potpuno zaboravljena, na malim ekranima se pojavio čovek koji je godinama uveseljavao Mitrovčane, mnogima probudivši uspavana sećanja.

U emisiji “Nikad nije kasno”, negde u decembru, ponovo se začuo prepoznatljivi glas Zorana Ćirića Ćire, pevača mitrovačkog benda “Abrakadabra”, koji je žario i palio po binama ne samo u Sremu, već širom sadašnje i ondašnje zemlje, ostavivši bez teksta ne samo svoje stare obožavaoce, već i stručni žiri.

Muzikom se, kaže za Sremske novine, bavi prilično dugo, a sve je počelo, reklo bi se, iz inata.

Abrakadabra nekada u Hali Pinki

“Abrakadabra” nekada u hali

– Počeo sam da pevam 1990. godine. Dobri rok bendovi su uvek svirali pred halom i tamo sam odlazio sa devojkom, a ona im se divila. Jednom, rekao sam joj da možda mogu bolje da pevam nego sam pevač. Popeo sam se gore, pitao da otpevam jednu pesmu, i, pošto sam bio klinac, dozvolili su mi posle dugog ubeđivanja. Sećam se, prva pesma je bila “Bobane” od Olivera Mandića. Kada sam krenuo da siđem sa bine, zadržali su me i pozvali da dođem narednog dana – kaže Zoran, a, od tog dana, muzika je postala njegov život.

Negde u tom periodu, 1991. godine, iz Beograda u Sremsku Mitrovicu vraća se muzičar, gitarista Boban Petrović, koji, čuvši Zoranov glas, okuplja ozbiljnu ekipu i tako nastaje bend “Abrakadabra”.

Njigova karijera brzo je krenula uzlaznom putanjom. Krenule su svirke van lokala. Pevalo se na čuvenom Budvanskom festivalu, a za Zorana su aranžmane pravili Marina Tucaković i Futa Radulović.

– Primicali smo se samom vrhu. Činilo se da nam je nebo granica. Radili smo sa Marinom i Futom, a kada smo se vraćali iz studija, pomislio sam da ćemo uspeti da snimimo album. Međutim, tri dana nakon potpisivanja ugovora za Lucky sound, pale su nam bombe. Bombe su te 1999. razorile ne samo zemlju, nego i naše karijere. Usledile su promene 5. oktobra, dalje krize, a kriza je nastala i u muzici. Muzička scena se prosto raspala i to mi je zaista teško palo – priča Zoran Ćirić.

Sve do sada, usled neisplativosti rada muzičara na lokalu, što je već svima dobro poznato, radio je sve što mu je palo pod ruku, kako bi preživeo. Kompleksa nije bilo, znao je, kaže, da mora, a od muzike se, nekako, iako to nikada nije želeo, udaljio.

Ipak, prijatelji su ostali u kontaktu. Boban Petrović i klavijaturista Goran Simić i dalje su bili sa njim, ali falilo je nešto što bi ih pokrenulo.
Međutim, Zoranov talenat, pored prijatelja, najbolje je poznavala njegova supruga, Jovana. I tako, njenom zaslugom, muzika se ponovo vratila u njegov život.

podrška supruge i braće po muzici

Podrška supruge i braće po muzici

– Nisam znao šta da uradim da bih ponovo krenuo da pevam, ali u podsvesti sam znao da je to to. Znao sam da poslovi koje sam radio nisu za mene i da je pesma ono što me pokreće. Jovana mi je dokazala da je to istina i snimili smo dve pesme koje smo poslali organizatorima takmičenja. Usledio je razgovor sa njima, a posle dva meseca i poziv na prvu emisiju – kaže Zoran Ćirić.

U svemu ovome, bila mu je neophodna podrška starih prijatelja, a Boban Petrović se odmah prihvatio rada sa njim. Za takmičenje se pripremaju zajedno, a njihov rad, nesumnjivo, urodio je plodom.

U prvoj emisiji, otpevavši pesmu Zdravka Čolića “Ti si mi u krvi”, na samo sebi svojstven način, dokazali su da Zoran ima kapacitet istinskog umetnika i da se očigledno ističe iz mase pevača na televizijskim takmičenjima. Žiri je ostao oduševljen, a, u drugom krugu takmičenja, imali smo priliku da ga čujemo u nedelju, 24. januara.

Čuvši da će svojim hrapavim glasom pevati pesmu Bijelog dugmeta, “Na zadnjem sjedištu moga auta”, publika je, bez sumnje, mislila da će otpevati Bebeka “u originalu”, ali, nije baš bilo tako. Svojim nastupom, ponovo je dokazao da je poseban i pesmi je, kao i prošlog puta, dao svoj, jedinstveni pečat. Žiri je opet ostao oduševljen, a, nakon takmičarskog dela, usledio je i revijalni, u kom su gledaoci imali priliku da, nakon mnogo godina, čuju Zoranov duet sa starim saborcem i, kako kaže, bratom, Goranom Simićem.

Ovaj nastup, sigurno je probudio emocije Mitrovčana koji pamte njihove nekadašnje svirke u dugim noćima pored Save. Zato se mnogi od njih i raduju nagoveštaju da će ih bend “Abrakadabra” ponovo zabavljati, a prema Zoranovim rečima, to je moguće očekivati čim se pandemiji korona virusa nazre kraj. Zoran, Boban i Goran ponovo rade zajedno, a najavljuju i humanitarni rad, po kom su nekada bili prepoznatljivi. Njihova stara, ali i nova publika, neće ih gledati samo na malim ekranima, već i u svom gradu, a sigurno je da će, sa njima, Mitrovica ponovo postati grad dobre muzike.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: