NATAŠA MILJANOVIĆ I BRANKO ERIĆ, KVIZOMANI IZ ŠIDA

Profesorka srpskog jezika i književnosti Nataša Miljanović i policajac Branko Erić, mogu se svrstati u prave kvizomane, s obzirom da su do sada učestvovali u velikom broju popularnih kvizova koji su se emitovali na više televizijskih stanica u Srbiji. Sreli ih smo pred novogodišnje praznike u Šidu i pitali ih odakle im to interesovanje za kvizove.

BRANKO: -Kvizovi me interesuju još od kad sam bio dete: čuvena “Kviskoteka” i neprikosnoveni Oliver Mlakar. Svaku emisiju sam propratio i pokušavao da rešim bar neko od pitanja. Najviše mi se dopadala igra detekcije i malo po malo, zavoleo sam kvizove. “Brojke i slova”, kasnije i kviz “Slagalica”, razvijali su sve više i više moju ljubav prema kvizovima.

NATAŠA: Eto, i ja sam se zaljubila u kvizove gledajući “Kviskoteku”.

Oboje ste takmičari već godinama i učestvovali ste u više poznatih kvizova, ali – koji je bio prvi? Da li se sećate?

BRANKO: Prvi put sam se prijavio za kviz dosta davno. Emitovao se kviz “Sam protiv svih”, koji je vodio Ivan Bauer. Međutim, poziv za snimanje nikada nisam dobio i mnogo sam se razočarao. Dugo se nisam prijavljivao na kvizove posle toga, dok me supruga nije ubedila da se prijavim na kviz “Put oko sveta”, koji se emitovao na televiziji B92, 2013. godine. I za divno čudo vrlo brzo su me pozvali na snimanje. To je bio moj kvizaški debi.

NATAŠA: Kod mene je bilo sasvim obratno. Ja sam se prijavila na nekoliko kvizova, recimo na “Milionera” i na kviz “Najslabija karika” i nisam prosto imala sreće. Na kvizu “Želiš li da budeš milioner” sam dva puta pokušala sreću na brzim prstima i izgleda da mi prsti nisu baš dovoljno brzi, a na kvizu “Najslabija karika” sam dogurala do poslednjeg kruga. Bila sam tri puta najjača karika, ali to nije dovoljno, jer igrači između sebe izbacuju jednoga i tako sam u poslednjem krugu izbačena i dvojica su otišla u finale. Nije mi bilo toliko žao, jer su pitanja u finalu bila izuzetno teška. I tako je stigao taj kviz “Sam protiv svih”. Tu sam učestvovala u drugoj sezoni i to je moj najveći uspeh u kvizovima, jer sam došla i do nagrade. Tada, pre sedamnaest godina, 100.000 dinara je bila značajna suma. Samo nas dve žene smo osvojile te sezone novac. To je bio za mene i najbolji kviz, jer si znanjem i uz malo sreće mogao i da osvojiš nagradu. A i voditelj je bio elokventna i kulturna osoba koja uliva poverenje i od koga ne dobijaš tremu, što je veoma važno. Takva je i Kristina, voditeljka kviza “Stigni me ako znaš.”

BRANKO: I ja sam učestvovao kasnije i u “Slagalici”, “Poteri”, u kvizovima “Kolo sreće”, “Totalni obrt”, “Stigni me ako znaš”… Tako da sam sada nakon sedam godina već dostigao neki status kviz veterana. Što se tiče treme, nikada je nisam imao. Želja za nadmetanjem i želja za učešćem u kvizovima očigledno je bila jača od reflektora i kamera. Nisam nikada mislio o tome da me gledaju hiljade ili milioni ljudi u svojim domovima. Mislio sam uvek samo na pokazivanje što većeg znanja, a naravno, i na potencijalne nagrade koje nikada nisu na odmet. Mada, novac nije bio moj cilj učešća u kvizovima. Prijavljivao sam se na kvizove bez obzira na to koliko su vredne bile nagrade. Bilo mi je mnogo važnije da se igram i nadmećem.

NATAŠA: Da, to je i moja motivacija. Nadmetanje sa samom sobom. Moje iskustvo u kvizovima, najviše posle učešća u “Poteri” i “Najslabijoj karici”, glasi: osim znanja, moraš imati dobru kondiciju, fizičku i mentalnu, i jednu dozu sreće. Znanje bez sreće nije dovoljno. Takođe, snimanje zna trajati i po pet sati, pa moraš znati kako da koncentracija ostane na potrebnom nivou.”

Da li su im se dešavale i neprijatne ili smešne situacije? Nego šta!

BRANKO: Nego šta! Na kraju kviza “Stigni me ako znaš”, propao sam kroz scenografiju, niz jedne stepenice, i mogao sam se ozbiljno povrediti, ali sve se na kraju završilo samo sa mnogo smeha.

NATAŠA: I ja sam u onoj stolici na “Poteri” sedela kao na toboganu, ali, preživela sam bez padanja, sreća moja. Branko je skroman, vidite da neće da se hvali, ali ja ću da kažem: on je i u “Poteri” bio u timu koji je osvojio ozbiljan novac, u “Slagalici” je daleko dogurao, a mislim da će sledeći put kad bude učestvovao doći i do pobede. Skromnost je vrlina, ja ga razumem, ali to treba da se zna. On je znatno novčano uspešniji kvizoman od mene. Ali, ne zbog materijalnih nagrada, on je moj uzor jer smo sugrađani i ja nastavljam da se takmičim, da oboje predstavljamo šidske kvizomane, a nastaviću da se takmičim zbog uživanja u atmosferi učešća. Nema premca tome kako je zabavno biti takmičar u kvizu.

BRANKO: Nagrade su mi uvek bile u drugom planu, bilo ih je, što robnih, što novčanih, i najlakše ih je potrošiti u ovo današnje krizno vreme. Nisu to neke sume koje bi mogle izmeniti potpuno nečiji život, kao u nekim inostranim kvizovima, ali uvek dobro dođu. Od osvojene nagrade sa kviza “Stigni me ako znaš” supruga i ja smo podmladili vozni park. Prethodni auto nam je bio veoma star. Pored učešća u kvizovima, član sam i Srpske kviz asocijacije (SKA), koja je član svetske kviz organizacije, na što sam izuzetno ponosan. To je organizacija koja promoviše kvizing u Srbiji i organizuje niz turnira i takmičenja tokom godine. Zbog situacije sa kovidom broj turnira je smanjen. U Šidu sam organizovao nekoliko kviz turnira uz pomoć lokalne samouprave, da bi se Šiđani upoznali sa SKA i kvizingom, ali i da se članovi SKA upoznaju sa lepotama naše opštine, našim galerijama, jer verujem da će se naša saradnja nastaviti nakon završetka pandemije.

NATAŠA: Podržavam to angažovanje. Učestvovala sam i sama u tim testiranjima, eto, iako je to samo test, nije kviz, nema nagrada. Poenta je u tome da svoje znanje stavimo na probu, jer se tako i uči. Moja velika motivacija da učestvujem u kvizovima je i želja da svojoj deci i svojim učenicima, budući da radim u osnovnoj školi, pokažem da znanje može da se isplati, da vredi svašta znati i da nikada ne pitaju: ‘Šta će meni ovo?’ Nikad ne znaš za šta će ti biti potrebno. Znanje je uvek korisno, a ako ni za šta drugo, a ono da budeš ponosan na sebe što si umeo da ga stekneš.

Kakvi su planovi naših kvizomana za budućnost? Novi kvizovi, verovatno?

BRANKO: San mi je da osvojim jedan ciklus “Slagalice”, jer mislim da se tek tada mogu nazvati pravim kvizašem, imajući u vidu konkurenciju u samom kvizu i status TV “Slagalice” kao kultnog kviza na ovim prostorima.

NATAŠA: Deca me nagovaraju da se prijavim na “Slagalicu”. Stvarno ću na kraju i morati. Nemam nekih posebnih planova. Kad se pojavi kviz koji mi deluje zabavno – prijavim se. Pa, ako prođe, prođe!

Kategorije Društvo Reportaža Šid Vesti