Piše: Sanja Mihajlović
U mitrovačkoj Biblioteci “Gligorije Vozarović” protekle nedelje predstavljena je knjiga “Samo polako” čiji je autor Sonja Vlajin, profesorka matematike u Osnovnoj školi “Sveti Sava” u Sremskoj Mitrovici. Reč je o knjizi koja je inspirisana istinitom pričom i u kojoj se kroz formu dnevnika nalazi 28 nezavisnih priča koje se sklapaju u jednu celinu. Autorka nam je ispričala svoje lično iskustvo od trenutka kada je saznala da ima karcionom dojke, pa sve do završetka lečenja i tako nas kroz svoje beleške upoznala sa svim dušenim preokretima, lomovima i brodolomima sa kojima se suočavala tokom perioda bolesti i samog lečenja.
– Od kada sam saznala da imam rak pa sve do sada pronalazila sam različite načine da pobedim strah u sebi, nekad uspešno, nekad manje uspešno. Prirodno je osećati strah, ali on ne sme da nadvlada. Treba naći način kako se on prevazilazi, a ako je to nemoguće, onda treba naučiti kako ga držati pod kontrolom. Ja sam imala mnogo sreće i ne predstavljam tipičan primer bolesnice sa karcinomom dojke. U mom slučaju je hirurški bilo sve rešeno, nema zračenja, nema hemioterapije, nema lekova…Zbog toga nemam nikakva prava da pričam o patnjama kroz koje prolaze žene podvrgnute zračenju i hemioterapiji. Imala sam želju da kroz ovu knjigu podelim svoje iskustvo sa drugim ženama koje se nalaze u sličnoj situaciji, da ovaj moj dnevnik bude od koristi svim ženama i njihovim porodicama koje je život doveo u situaciju da se suoče i bore sa kancerom. Ja ovo zovem “mala knjiga za svaku ženu”, jer sam želela da žene znaju da nisu same. Za ova tri meseca prešla sam put od bolesnice, preko kuvarice, do profesorice i mogu samo da kažem da sam imala mnogo sreće, ništa drugo, jer univerzalan savet ne postoji. Htela sam ovom knjigom ne samo da informišem žene, nego i da ih edukujem da što češće idu kod doktora, jer je prevencija najbolji lek. Otkriven u ranoj fazi, rak je skoro potpuno izlečiv, zato nemojte nikada odbiti poziv za skrining program, jer je možda baš taj pregled onaj spasonosni – kaže autorka knjige “Samo polako” profesorka Sonja Vlajin i dodaje da svaka žena treba redovno da ide na oba pregleda – i na mamografiju i na ultrazvuk dojki.
Iako je priča o bolesti, ova knjiga je puna optimizma, volje za životom, ljubavi i zato je dobro da oni koji su suočeni sa nekom bolesti pročitaju kako “obični” ljudi prolaze jedan životni put i kako se može raditi nešto korisno i manje misliti na bolest. Kroz ovaj dnevnik žene suočene sa karcinomom dojke naučiće da je važno da ne stvaraju zidove oko sebe, da trebaju da pričaju o svojoj bolesti otvoreno i da trebaju što bolje da se informišu o onome sa čime se suočavaju i protiv čega moraju da se bore. Nakon toga, veoma je bitno da nađu lekara koji će im pomoći i koji će se boriti zajedno sa njima. Knjiga je u drugom delu veoma edukativna, a u trećem delu nalaze se izreke i poslovice o zdravlju.
Prema rečima dr Milana Ranisavljevića, hirurga, ovaj dnevnik je namenjen svima onima koji će se susresti sa dijagnozom karcinoma dojke tokom života, bilo lično ili njima neke bliske žene. Namenjen je, takođe, i zdravstvenim radnicima koji zbog empatije prema bolesniku žele da sagledaju bolest iz druge perspektive.
Usled neznanja karcinom dojke se i danas opisuje kao najstrašnija bolest i uvek se vezuje za dugo i mučno lečenje koje je praćeno sigurnim smrtnim ishodom, bez obzira na primenjenu terapiju. Međutim, nije uvek tako, jer pravovremena dijagnoza znači i dobro prognozu.
(Projekat “Žena – temelj zajednice” sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
