Počeci džudo sporta u Beočinu sežu još do 60. godina prošlog veka. Prvu demonstraciju džudoa održao je Svetozar Mihajlović-Draža, u sali Doma kulture u Beočin selu, 1960. godine, ali se džudo nije „primio“ u ovoj, tada izrazito fudbalskoj sredini, jer nije bilo trenera. Iako mnogi misle da je rodonačelnik džudo sporta u Beočinu, sadašnji trener, Andrija Mumović, to nije tačno, jer je tu ulogu zaslužio Vaskrsije Popović, koji je, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, osnovao džudo sekciju, pri Osnovnoj školi „Jovan Grčić Milenko“, u kojoj je radio kao nastavnik srpsko-hrvatskog jezika. Na žalost, nakon nekoliko godina postojanja, sekcija se ugasila a nastavnik Popović se odselio iz Beočina. Ipak, za tih nekoliko godina trener Popović je uspeo zainteresovati tridesetak mladih Beočinaca za ovaj borilački sport, među kojima su Vlada Domazetovski, Novo Jokić, Zoran Štrbac, Ivan Šipoš, Miroslav Kukić, Predrag Komljenović-Komša, i drugi. Nakon gašenja sekcije neki od pomenutih dečaka su otišli da treniraju u novosadsku „Slaviju“, ali je to sve kratko trajalo, jer je došla zima, a trebalo je putovati iz Beočina i u srednju školu i na treninge. Sve je mirisalo na kraj džudo sporta u ovoj sredini ali…
Nakon četvorogodišnjeg školovanja i završetka srednje škole za unutrašnje poslove, u Sremskoj Kamenici, 1975. godine, u Beočin se vratio Andrija Mumović, i nastavio sa edukacijom iz borilačkih veština svojih drugova iz detinjstva, Jovana Jovića-Tarzana, Đorđa Mandića-Zagora, Predraga Komljenovića-Deltu 99, i Helenu Hipik-Uranelu. Bio je tu i Toma Perica i još neki drugari sa „livade“. Na rasturenom plastu sena, na livadi, kod jablanova, Mume je vežbao ovu malu družinu, u veštinama džiu-džicu i džuda, koje je naučio u milicijskoj školi, iz koje im je doneo i prva kimona. Nakon gašenja džudo sekcije škole, od 1975-1978. godine osećala se neka praznina u Beočinskom sportu, pa je Mume, nakon povratka sa Savezne omladinske radne akcije „Palić 78“, gde je bio komandant beočinske brigade, „Dimitrije Lazarov-Raša“, zasukao rukave, i odlučio da sa drugovima osnuje pravi džudo klub. U to vreme, to baš i nije bio lak posao, jer je iz SOFK-e dobio preporuku da se prvo krene u sastavu DTV „Partizan“, pa ako se klub „primi“ i omasovi, može se odvojiti u samostalni klub. Postojala su dva predloga za ime kluba. Naziv pomenute Omladinske brigade i ime „Cement“, kako su se zvali skoro svi sportski klubovi u Beočinu, obzirom da ih je dotirala Beočinska fabrika cementa. Preovladalo je ime „Cement“, verovatno iz finansijskih razloga, pa je i ta dilema bila rešena.
Da bi bili pravi pravcati klub trebalo je nabaviti i „tatami“. Uz pomoć BFC-a i Sekretarijata za narodnu odbranu Opštine Beočin, i ovaj problem je rešen tako da je šest školskih gimnastičkih strunjača, na kojima se u početku treniralo, zamenjeno sa 100 kvadrata pravih džudo strunjača, marke „Sport“. Ovaj, svojevrsni , „pripravnički“ staž, u sportskom društvu DTV „Partizan“-Beočin, trajao je tri godine, kada je Mume „isposlovao“ saglasnost SOFK-e, da se džudo klub može odvojiti u samostalan klub. Aduti u rukama su mu bili velika masovnost jer je na treninzima bilo i po 120 članova, svih uzrasta, ali i sve bolji sportski rezultati i medalje koje su takmičari donosili u klub, sa zone Srem i sa pokrajinskih takmičenja.
Grupa beočinskih omladinaca, na čelu sa Andrijom Mumović, odlučila da je da 1978. godine osnuje džudo klub. Dogovoreno-učinjeno. Prvi predsednik kluba bio je dr Sava Vlahović. Treneri su bili Andrija Mumović-Mume i Marinko Knežević. Prve dve godine klub je egzistirao u okviru sportskog društva, DTV „Partizan“-Beočin, da bi se 1981. godine izdvojio iz ovog sportskog društva i zvanično registrovao kao samostalna sportska organizacija.
Izborna Skupština kluba, održana je 1981. godine, uz prisustvo 56 članova i tada je usvojen Statut i izabrano Predsedništvo kluba od 13 članova. U radnom Predsedništvu su bili, Cvija Petrović, Šefki Morina i Andrija Mumović kao predsedavajući. Za predsednika je izabran inženjer rudarstva iz BFC-a, Stevan Vujić, a za potpredsednika, Dimitrije Vučetić. Za sekretara je izabran Stevan Ivanović-Bravac, a za blagajnika Velimir Jovičić-Pera. Gosti na ovoj Konferenciji bili su, Branko Dragić-Mujo, kao predstavnik Džudo Saveza Vojvodine, i predsednik SOFK-e Beočin, Fridrih Kovačić-Fricika, koji je tom prilikom pročitao saglasnost SOFK-e, da se džudo klub „Cement“ može odvojiti od sportskog društva DTV „Partizan“, u samostalnu sportsku organizaciju.
S. Mihajlović
Projekat “Sport za sve” finansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
