– Na pola jutra zemlje u Martincima podigao sam plastenik od 500 kvadrata gde trenutno imam tri vrste paprike: baburu, žutu rogu i ljutu papriku, ukupno oko 2.000 struka. Ovim poslom se bavim tek godinu i po dana i nisam se pokajao zbog svoje odluke da promenim branšu – kaže 24-godišnji Momčilo Uzelac iz Sremske Mitrovice
Piše: S. Mihajlović
Pre samo godinu i po dana Momčilo Uzelac iz Sremske Mitrovice živeo je u Novom Sadu gde je nakon završenog fakulteta preduzetništva počeo da radi u porodičnoj firmi. Tada nije ni slutio da će ga životni put vrlo brzo odvesti u sasvim drugu branšu, te da će za relativno kratko vreme postati uspešan mladi poljoprivrednik.
-Završio sam srednju ekonomsku školu i nikada u životu se nisam bavio poljoprivredom, tačnije rečeno, o tome nisam znao apsolutno ništa pošto moji nisu obrađivali zemlju, čak nisu imali ni baštu. Međutim, kada sam počeo da radim kod oca u firmi nisam se pronašao u tom poslu, prvo jer mi je plata od 30.000 bila nedovoljna za život, a drugo zato što ne volim statičan kancelarijski posao. Na nagovor svoje devojke, koja je znala za dobra porodična iskustva u radu u plasteniku, odlučio sam da se i ja u tome oprobam. Prva saznanja na tu temu našao sam na internetu, a već za mesec i po dana nakon te odluke, posadio sam svoj prvi paradajz. Veliku pomoć imao sam od Duška Kozline, koji mi je dao besplatno na korištenje jedan manji plastenik u gradu, u naselju Matija Huđi. Naročito su mi bili dragoceni njegovi saveti oko posla, na čemu sam mu veoma zahvalan, jer da nije bilo njega da mi pomogne moj početak bi bio mnogo mukotrpniji. U tom plasteniku sam posadio 600 struka paradajza, a od očekivane tri tone izvukao sam tonu i po, što me je naučilo da rezultati posla zavise najviše od mene samog, odnosno da ću imati onoliko koliko ću se potruditi da sam uradim – priča o počecima svog bavljenja povrtarstvom 24-godišnji Momčilo Uzelac iz Sremske Mitrovice i dodaje da je maksimalnu podršku za svoju odluku dobio od roditelja koji su bili srećni što je rešio da se samostalno upusti u taj poslovni izazov.
Iako je bio potpuni laik za povrtarstvo, kaže da ga sam početak tog posla uopšte nije obeshrabrio, nego da je sve to shvatio kao jednu veliku avanturu i izazov. Smatra da je dobra stvar bilo to što je počeo sa malim plastenikom, s obzirom da je u startu bio veoma spor. Međutim, brzo je usvojio znanje i svojim vrednim radom i trudom za vrlo kratak period svrstao se u red uspešnih mladih poljoprivrednika.
-Nakon što sam video da sam spreman da se uspešno nosim sa svim izazovima, krenuo sam da razvijam posao. Ubrzo sam našao pogodan plac u Martincima i tu sam na pola jutra zemlje podigao plastenik od 500 kvadrata gde trenutno imam tri vrste paprike: baburu, žutu rogu i ljutu papriku, ukupno oko 2.000 struka, dok sam u gradu u malom plasteniku nastavio da uzgajam paradajz. Osim plastenika, na placu u Martincima sam počeo da se bavim i tovom svinja, s obzirom da sam već imao svu potrebnu ifrastrukturu. Držim između 100 i 120 komada i jako sam zavoleo taj posao, bez obzira što je cena svinja niska, ali to zaista radim iz zadovoljstva – kroz osmeh kaže ovaj mladi poljoprivrednik i ističe da mu je desna ruka u poslu njegova baka Draga koja mu svakodnevno pomaže u plasteniku.
Prošle godine Momčila je zadesio veliki peh kada mu je oluja odnela foliju sa paradajza i uništila sav rod. Kaže da ga je to finansijski unazadilo, ali ipak nije poklekao pred tom nedaćom i dodaje:
-Istina, u prvi mah sam se malo obeshrabrio nakon tog događaja, jer sam se zapitao zašto da se patim i radim svaki dan i da ulažem sve što imam, ako će to u jednom trenutku zbog vremenskih uslova da mi sve nestane. Međutim, zimu sam uspeo da prebrodim zahvaljujući malom plasteniku gde sam posadio 2.000 komada zelenih salata i od svinja koje sam svaka dva meseca prodavao, tako da sada nastavljam dalje sa poslom i novim ulaganjima.
Kada je reč o plasmanu proizvoda, ovaj perspektivni mladi povrtar kaže da mu je ove sezone najveća pomoć na tom polju došla od Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Zajedno sa direktorom Agencije Petrom Samardžićem došao je na ideju da u Mitrovici naprave Trg mladih poljoprivrednika, gde svakodnevno na tezgi prodaje svoje proizvode već puna tri meseca.
– Suština je da poljoprivreda mora da funkcioniše zajedno sa lokalnom samoupravom, samo što većina ljudi neće da se obrati nikome za pomoć. Mitrovačka Agencija za ruralni razvoj mi je izašla u susret svaki put kada sam nešto tražio, zahvaljujući njima dobio sam od Pokrajine nepovratna sredstva za podizanje plastenika u iznosu od 75 odsto, a nadoknadili su mi i 50 odsto štete za foliju koju je vetar odneo, iako to nisam ni tražio. Kada je reč o IPARD programima, o njima nisam upoznat mnogo, jer sam do sada aplicirao na konkurse kod države i Pokrajine. Međutim, ono što znam jeste da se mnogi poljoprivrednici plaše da koriste ta sredstva jer su ubeđeni da je reč o kreditnom zaduživanju. Neophodno je da se svi dobro informišemo i edukujemo po tom pitanju, a to je najbolje učiniti direktno u Agenciji za ruralni razvoj – kaže on.
Momčilo napominje da je ovaj posao težak, radi se svaki dan, nema dana odmora, a on je čak i 1. januara ujutro bio u Martincima u stakleniku. Međutim, nije se pokajao što je promenio branšu. Zadovoljan je jer sam može da organizuje posao i svoje radno vreme, ne zavisi od drugih, a za sada može od toga i pristojno da živi. Ono što bi moglo da se promeni, a što bi poboljšalo položaj poljoprivrednika, smatra on, jeste da država zabrani uvoz svinja i nelojalnu konkurenciju.
