Zbog svoje specifičnosti i jedinstvenosti gradnje koja je spoj gradske i seoske arhitekture, letnjikovac je stavljen pod zaštitu kao spomenik kulture
Piše: M. Ninković
Nema mnogo sela u našoj zemlji koja se mogu pohvaliti činjenicom da je u njima sagrađen pravi dvorac. Letnjikovac grofa Marka Pejačevića, koji je podignut u drugoj polovini devetnaestog veka, nalazi se na kraju seoske Glavne ulice, a u njegovoj neposrednoj blizini je veštačko jezero koje se pruža dužinom celog sela Jarkovci. I toliko od hvale, jer stanje u kome se ovaj objekat nalazi, za hvalu svakako nije. Postojanje ovog dvorca sa čije se velike ovalne terase pruža pogled na šumarak i samo jezero, ne samo što niko do sada nije iskoristio kao atraktivnu i zanimljivu turističku ponudu, nego je naprotiv ovaj objekat prepušten zubu vremena. A za turiste je dovoljno intrigantna i sama priča o nastanku ovog grofovskog zdanja. Naime, letnjikovac je građen po želji grofove bolesne ćerke i kada je sagrađen dobio je ime „Moja volja“. Priča dalje govori da je grof izgubio letnjikovac na kocki, da bi na insistiranje svoje supruge, grof ponovo seo za kockarski sto i nije odustajao sve dok ga opet nije povratio. Prema drugoj priči, rečima „Ovo je moja volja“, za kockarski sto je sela grofova žena, i prokockala je dvorac, koji je opet na kocki vraćen u posed vlastelinske porodice Pejačević.
Bilo kako bilo, u ovom zdanju danas nastavu pohađaju učenici od prvog do četvrtog razreda Osnovne škole „Dušan Jerković“, a u njega je smeštena i seoska ambulanta, kao i kancelarija Mesne zajednice Jarkovci. Zgrada je oronula i preko joj je potrebna sanacija i restauracija. Zbog svoje specifičnosti i jedinstvenosti gradnje koja je spoj gradske i seoske arhitekture, letnjikovac je stavljen pod zaštitu kao spomenik kulture. Možda bolje dane za dvorac Pejačevića i laganog vraćanja nekog njegovog starog sjaja, nagoveštava projekat reanimacije spomenika koji je inicirao Centar za istraživanje i promociju kulturnog nasleđa „Heritag“. Pored letnjikovca grofovske porodice Pejačević u Jarkovcima i neogotičke crkve u Putincima, naredne godine bi trebao da se reanimira i dvorac „Šlos“ u Golubincima. Pored toga ovim projektom će biti uključeno i oko šezdesetoro dece, učenika od petog do sedmog razreda osnovne škole iz Jarkovaca Putinaca i Golubinaca koji će, u saradnji sa studentima glume i režiji učestvovati u stvaranju jedne pozorišne predstave, koja će se izvesti u dvorcu „Šlos“. Tokom trajanja projekta deca organizovaće se niz kzulturnih sadržaja, kao što su koncerti, izložbe kroz koje će se interpretirati priče o ovim objektima i porodici Pejačević. Vrednost ovog projekta je pola miliona dinara, a finansiraju ga Erste banka i Fondacija „Dokukino“.
Nad letnjikovcem u Jarkovcima, Opština Inđija nema ingerencije i izvođenje bilo kakvih radova od strane lokalne samouprave nije moguće bez dobijene dozvole, pošto se objekat nalazi pod zaštitom države. Bilo je raznih ideja i inicijativa, ali se stalno sve vrtelo u krug zbog prebacivanja nadležnosti, a godine su neumitno prolazile i objekat je sve više propadao. Zgrada je povezana na elektro i vodovodnu mrežu, urađeno je centralno grejanje, ali su godine učinile svoje, pa je krov u jako lošem stanju, zidovi pucaju i odvajaju se, stolarija je dotrajala i potrebna je zamena vrata i prozora, a ništa bolje ne izgleda ni sama fasada zgrade. Projekat kojim će biti obuhvaćena tri spomenika kulture u Sremu su pokrenule Dušanka Gojić iz Jarkovaca i Gordana Milanović. Ove dve devojke su ovih dana na konferenciji istoričara umetnosti u Zagrebu, prezentovale ovaj projekat pod nazivom „Tragom baštine Pejačevića“. Do kraja novembra ove godine, ista prezentacija će biti održana u Inđiji i u rumskom Zavičajnom muzeju. Sa mrtve tačke se konačno krenulo, a dvorac porodice Pejačević, svakako zaslužuje mnogo više.
Tekst je napisan u sklopu realizacije Projekta „Ravnomerni razvoj: da selo bude kao grad“ koji je finansiran iz sredstava budžeta Opštine Inđija
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
