Talentovana košarkašica Katarina Zec je student prve godine biohemije na Univerzitetu UTEP u El Pasu gde igra za klub svog univerziteta
Piše: S.Đaković („Sremske novine“, dodatak „Laćarak“)
Na američkim univerzitetima i koledžima studiraju i uče mnogi mladi iz Srbije. Koliko ih je tačno u ovoj zemlji u ovoj nastavnoj godini nije poznato, ali su mnogi privilegiju da nastave školovanje u Americi stekli kao izvanredni studenti i vrhunski sportisti. Neke pretpostavke su da je dve trećine mladih iz Srbije školovanje u Sjedinjenim Američkim Državama „zaradilo“ uspešno se baveći uspešno košarkom, odbojkom, veslanjem, tenisom, vaterpolom, fudbalom… Ogromna sportska porodica mladih iz Srbije nastupa i takmiči se za univerzitete u Sjedinnjenim Američkim Državama, a jedna od njih je i Katarina Zec, koja je osnovnu školu završila u Laćarku. Talentovana košarkašica je školovanje nastavila u Mitrovačkoj gimnaziji gde je završila prvi razred, nastavila je dalje u Sportskoj gimnaziji u Beogradu, uporedo je izgrala u KK „Crvena zvezda” a sada studira biohemijske nauke na Univerzitetu UTEP u El Pasu, u državi Teksas.
Mlada reprezentativka Srbije i izuzetna košarkašica se u Ameriku preselila prošle godine nakon što je ostvarila stipendiju koja joj je dovoljna za život i školovanje. Usledilo je to u godini u kojoj je sa svojim klubom – KK „Crvena Zvezda”, postigla značajne rezultate – osvojen nacionalni kup, učešće u finalu plej-ofa, osvajanje prvenstva Srbije sa juniorskom ekipom i titula MVP turnira.
Ovu priču o uspešnoj studentkinji i sportistkinji koja je dobila i iskoristila šansu da nastavi školovanje „preko velike bare” pišemo uz svesrdnu pomoć njene majke Nataše Zec koja je sa ćerkom u gotovo svakodnevnom kontaktu.
Minula godina je za Katarinu bila veoma uspešna i posebna. Imala je priliku i iskustva da se pokaže kao igrač i kao čovek, potom da dođe u novu sredinu u jedan potpuno drugačiji način svakodnevnog života, studiranja i košarke. Prva stvar koje se seti kad pomisli na prethodnu sezonu je svakako Kup Milana Cige Vasojevića sa Crvenom zvezdom odigran u Vrbasu u martu prošle godine. To je za Katarinu bio najlepši momenat karijere jer je ostvarila ono što je želela.
Ali, pred devojkom njenih godina, Katarina je 1997. godište, pojavila se kao izazov mogućnost da živi, uči i bavi se sportom u Americi. Odlučila se da ne propusti tu šansu, da pođe na drugi kontinent, jer je smatrala da će u tamo daleko uspeti da zadrži i visok nivo profesionalizma i takav nivo kvaliteta školovanja. Za sada se nije pokajala. U El Pasu su našu sugrađanku iznenadili ljudi i njihovo ponašanje, iskazivanje emocija, jer su, čini joj je mnogo iskreni na tom polju. Prilično su srećni i zadovoljni, čini joj je, izbegavaju tenziju, dosta su strpljivi, a imaju i više razumevanja za sve oko sebe.
Najveću pomoć u prilagođavanju Katarini su u tamošnjem životu pružili su treneri, saigračice, a i porodica u Srbiji sa kojom je bar preko skajpa u kontaktu gotovo svaki dan. Uslovi za školovanje i paralelno igranje košarke su izvanredni. Ona sve organizuje tako da može da pohađa časova predavanja i treninge koji traju i po nekoliko sati dnevno. Ima uslove i da radi individualno što devojka često koristi. A, ima trenutaka kada Katarinu uhvati nostalgija, jer Amerika je ipak hiljade i hiljade kilometara daleko od Srbije i Srema, a to bude obično u vreme praznika. Tada u pomoć priskoče tehnika i skajp preko koga čuje i vidi svoje najbliže – oca, majku, sestru i članove šire porodice.
