• utorak, 16. avgust 2022.
Mladenović stigao na sever Mađarske
Sport | Vesti | Šid
0 Komentara

Mladenović stigao na sever Mađarske

6. jun 2017. godine

Na put do Rusije nosim garderobu za sva četiri godišnja doba, a želja mi je da rutu do Moskve savladam za 20 dana. Planiram da dnevno prelazim oko 130 kilometara, s obzirom da je prosečna brzina kojom vozim oko 20 kilometara na sat – kaže nekadaši rukometaš, a sada aktivni biciklista Ivan Mladenović

Piše: S. Mihajlović

Foto: M. Mileusnić i privatna arhiva

Ivan Mladenovic i na posao ide biciklomNa putu ka Moskvi, Ivan Mladenović iz Šida, na svom biciklu danas je stigao do severa Mađarske. Približava se Slovačkoj i poručje da je dobro i da planira da već sutra stigne u Prešovo.

– Ovde su skoro celim putem biciklističke staze što me dosta usporava naročito kroz gradove. Vreme je za sada dobro, juče je bilo 32 stepena, tako da što se tiče boje ne moram na more – kaže Ivan.

Ovaj 46-godišnjak iz Šida je za svoje prevozno sredstvo do odredišta udaljenog 2.500 kilometara izabrao bicikl. O toj njegovoj avanturi ovih dana pričaju ne samo njegovi sugrađani, nego su vest o tome preneli i brojni mediji. Ekipa „Sremskih novina“ Ivana je pre polaska na put posetila na njegovom radnom mestu, benzinskoj pumpi u Berkasovu, do koje on svako jutro iz Šida dolazi  upravo biciklom.

Na granici Republike Makedonije– Dugogodišnji sam ljubitelj biciklizma, bavim se time rekreativno i iz hobija, a s obzirom da sam bivši rukometaš, imam dovoljno kondicije i snage da izdržim duže biciklističke ture koje vozim. Prva takva na koju sam krenuo pre dve godine bio je put do Ostroga, kada sam u jednom pravcu, za dva i po dana prešao 410 kilometara. Ubrzo posle toga upustio sam se u novu avanturu. Krenuo sam od Šida do Prištine, Skoplja, Tirane, pa sam onda ušao u Crnu Goru i vozio put Bara i Budve. Potom sam stigao u Dubrovnik, pa u Trebinje, Mostar i Sarajevo i odatle sam se vratio u Šid. Za 12 dana sam prešao 1.720 kilometara. Sada, na putu do Moskve, spreman sam da pređem 2.500 kilometara u jednom pravcu. Idem preko Mađarske, Slovačke, Poljske, Belorusije i Rusije, a u Minsk stižem na utakmicu naše rukometne raprezentacije koja 18. juna igra sa Belorusijom kvalifikacionu utakmicu. Na put do Rusije nosim garderobu za sva četiri godišnja doba, a želja mi je da rutu do Moskve savladam za 20 dana. Planiram da u proseku dnevno prelazim oko 130 kilometara, s obzirom da je prosečna brzina kojom vozim oko 20 kilometara na sat. U Moskvi imam prijatelja kod kojeg ću ostati nekoliko dana, a nažalost vratiću se  avionom, pošto nemam toliko godišnjeg odmora da bih mogao i za povratak da koristim bicikl. Nemam nekih posebnih priprema za ovo putovanje, svo vreme ću da putujem sam, spavaću kao i do sada ili u šatoru ili u nekom hostelu i nemam straha ni od čega, jer do sada nisam doživeo nikad nikakvu neprijatnost. Svuda ima dobrih ljudi koji su spremni da mi pomognu ili da me ugoste, tako da je ovo putovanje prilika da, osim prelepih pejzaža, upoznam i razne ljude i njihove običaje. Na dosadašnjim putovanjima meštani su me često pozivali u njihovu kuću, poput jednog Albanca u Tetovu koji me pozvao da idem kod njega, gde su me u kući dočekali i njegovi roditelji. Oni su insistirali da ostanem kod njih što duže, jedva su me pustili da nastavim dalje put – kroz osmeh  priča Ivan.

Kaže da sa sobom uvek nosi nešto malo garederobe, donji veš, sredstva za ličnu higijenu, malo hrane, fotoaparat, mobilni telefon i šator. Vozi u kontinuitetu sedam do osam sati i to samo preko dana, jer se noću obavezno odmara.

 

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: