Mladi i deca najčešće žrtve krijumčarenja
U toku 2016. godine podneto je devet krivičnih prijava za krivično delo nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi protiv14 lica. Oduzeto je više putničkih motornih vozila koja su korićena za izvršenje ovih krivičnih dela. – Krijumčarene su 63 osobe, iz Sirije, Avganistana, Pakistana i Turske. – Podneto 973 zahteva za pokretanje prekršanog postupka za prekršaj ilegalnog prelaska državne granice
Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici jedna je od najaktivnijih na polju suzbijanja krijumčarenja ljudima. Zahvaljujući toj činjenici, ekspertska grupa Saveta Evrope iz ove oblasti “Greta”, nedavno je upravo grad na Savi istakla kao primer dobre prakse u Srbiji.
Među onima koji se već decenijama bave poslovima suzbijanja ilegalnih migracija i trgovine ljudima je i samostalni policijski inspektor u Odseku pogranične policije za strance, suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima Slavko Živčić.
U toku svoje bogate karijere, Živčić je završio više specijalističkih obuka za problematiku kojom se bavi u zemlji i inostranstvu, između ostalog i obuku UNODC za trenera iz oblasti borbe protiv trgovine ljudima u Ankari, Turska. Više puta je nagrađivan, a među priznanjima je i nagrada Ministra unutrašnjih poslova koju je dobio 2008. godine.
Koliko je Srem kao pogranično područje atraktivno krijumčarima ljudi? Da li je on frekventniji od drugih područja Vojvodine i Srbije?
– Područje koje se nalazi u nadležnosti Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici, jedan je od glavnih pravaca pokušaja nezakonitih migracija preko teritorije Republike Srbije do zemalja Zapadne Evrope. Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici ima veliki broj preduzetih mera u ovoj problematici i po tome je u vrhu u Srbiji. Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici pokriva preko 145 km državne granice prema dve države, od čega 115 km prema Republici Hrvatskoj i oko 30 km prema BiH (duž toka reke Save). Kroz ovo područje prolaze dva auto puta i međunarodna železnička pruga Beograd- Zagreb, što predstavlja sigurno jedan od najkraćih kopnenih puteva migracija ka zemljama Evropske unije.
Kako je organizovana borba protiv krijumčarenja ljudi na području Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici?
– Poslovi suzbijanja nezakonitih migracija se obavljaju u okviru Policijske uprave, kao redovan zadatak policijskih službenika Odseka pogranične policije, za strance, suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima, kao i u saradnji sa Regionalnim centrima prema Hrvatskoj i BiH. Takođe, regionalni centri na ovom području obavljaju samostalno poslove suzbijanja ilegalnih migracija, naročito prilikom kontrole na graničnim prelazima kada se u teretnim vozilima (kamionima uglavnom), zatiču migranti koji žele da na nezakonit način pređu u Hrvatsku. Ovde treba istaći i multisektorsku saradnju u okviru integrisanog upravljanja granicom, gde i carinski organi zajedničkim snagama sa policijom, sa svojim sredstvima i znanjem, pronalaze migrante u pokušaju da sakriveni u vozilima pređu u Evropsku uniju.
Policijski službenici u cilju suzbijanja krijumčarenja ljudi deluju proaktivno, prikupljanjem svih saznanja o mogućem izvršenju ove vrste krivičnog dela i mogućem izvršiocu kao i reaktivno, nakon izvršenja krivičnog dela, u cilju otkrivanja i procesuiranja izvršioca. Prema licima koja su na nezakonit način ušla na teritoriju Srbije ili nezakonito borave u njoj, primenjuju se odredbe Zakona o zaštiti državne granice, Zakona o strancima i Zakona o azilu.
Koliko je krijumčarenje vezano za samo područje Srema kao matično, a u kojoj meri su to ljudi koji dolaze sa drugih prostora i odakle? Ko su krijumčari ljudi na području Vaše Policijske uprave i ko je najčešće krijumčaren?
– Krujumčarenje ljudi je dobro organizovana aktivnost jer postoje osobe koje pokušavaju da omoguće drugima nezakonit ulazak u Srbiju, tranzit, smeštaj, odnosno boravak a na kraju i ilegalan izlazak iz naše zemlje. Za tu nezakonitu aktivnost ostvaruju veliku novčanu dobit.
Ako govorimo o migrantima i njihovim pokušajima da pređu u zemlje Evropske unije, ovo sigurno nije nova pojava. Krajem devedesetih godina preko našeg područja su u velikom broju državljani Rumunije pokušavali da na nezakonit način pređu u Hrvatsku, jer tada nisu bili deo Evropske unije i trebala im je viza za ulazak u te zemlje. Nakon toga su tranzitirali na nezakonit način, državljani Albanije, Turske, lica sa područja Kosova i Metohije, Avganistana i Pakistana. Poslednjih godina zabeležen je primetan porast lica sa ratom zahvaćenih područja, naročito iz Sirije. U poslednje vreme najprisutniji su državljani Avganistana.
Na području Šida nalaze se tri prihvatna centra: Adaševci, Šid i Principovac i u njima se nalazi smešteno oko 2000 ljudi čija je jedina namera da dođu do neke od zemalja Evropske unije, što svakako odgovara krijumčarima.
U kojoj meri su krijumčarenje ljudi i trgovina ljudima povezani?
– Namera migranata je da stignu u zemlje Zapadne Evrope i cilj je ekonomski interes, dok je namera krijumčara da ostvari novčanu korist omogućavanjem nedozvoljenog prelaza državne granice, boravka ili tranzita. Za osobe koje u najvećem broju slučajeva dobrovoljno migriraju preko naše teritorije i za to angažuju i plaćaju krijumčare, sa krivično-procesnog aspekta, ne može se reći da se radi o žrtvama.
U toku tranzita do krajnje zemlje, postoji opasnost od viktimizacije određene kategorije migranata. Važna je identifikacija grupa koje su u riziku od trgovine ljudima. Tako su deca i maloletnici, bez pratnje kao i same mlađe ženske osobe bez porodice, identifikovane kao grupe u riziku, te se preduzimaju sve mere i radnje na utvrđivanju da li postoje indikatori koji bi mogli ukazati da se radi o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima. Obavljaju se razgovori, kada su deca bez pratnje, bez odlaganja se obaveštavaju nadležni centri za socijalni rad, kao organi starateljstva koji preduzimaju sve mere i radnje iz svoje nadležnosti.
Kakva je uloga javnosti, pre svega medija u borbi protiv krujumčarenja ljudi?
– Mediji svakako imaju preventivnu ulogu, pre svega, u cilju podizanja svesti o postojanju migracija na našem području ali i na sprečavanju krijumčarenja ljudi.
Jedna od mera koju su prethodnim godinama policijski službenici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici preduzimali u cilju sprečavanja ovog krivičnog dela je i davanje obaveštenja u sredstvima javnog informisanja da se omogućavanjem nedozvoljenog boravka i smeštaja u kućama i stanovima na području Sremske Mitrovice čini krivično delo nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenje ljudi. To konkretno znači da svi oni koji osobe koje su ilegalno prešle granicu i ušle u Srbiju iz bilo kojih razloga drže u svojim kućama ili stanovima, automatski čine krivično delo. Ove akcije su dale odličan rezultat, tako da na području Srema više namamo takvih slučajeva.
Kakvi su konkretni rezultati ostvareni na terenu?
– U toku 2016. godine policijski službenici ove Policijske uprave podneli su ukupno devet krivičnih prijava za krivično delo nedozvoljen prelazak državne granice i krijumčarenje ljudi protiv14 lica. Tom prilikom je oduzeto više putničkih motornih vozila koja su korićena za izvršenje ovih krivičnih dela. Krijumčarene su 63 osobe, iz Sirije, Avganistana, Pakistana i Turske. Podneto je 973 zahteva za pokretanje prekršanog postupka za prekršaj ilegalnog prelaska državne granice.
Da li je zakonska regulativa dovoljno oštra i šta Krivični zakonik predviđa kao kaznu za krivično delo krijumarenje ljudi? Da li je teško dokazati krivično delo, da li oni koji su predmet krijumčarenja žele da govore o onome kroz šta su prošli?
– Po odredbama važećeg Krivičnog zakonika za krivično delo Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi je propisano u stavu 2. da će se lice koje omogućava drugom nedozvoljen prelaz državne granice Srbije ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz Srbiju, kazniti zatvorom od šest meseca do pet godina.
U stavu 3. ovog člana stoji da ako je delo učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljen prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina. Sva sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje krivičnog dela biće oduzeta.
Izmenama važećeg Krivičnog zakonika koje će stupiti na snagu i koje će se primenjivati od 1. juna 2017. godine, zaprećene kazne biće pooštrene.
Ovo krivično delo je svakako lakše otkriti i dokazati nego krivično delo trgovina ljudima. Krijumčarena lica često ne žele da otkriju ulogu krijumčara u njihovoj nameri da dođu do zemalja Evropske unije, zato što migranti smatraju da nisu oštećeni ovim krivičnim delom i krijumčara najčešće smatra osobom koja im za novac samo pomaže u toj nameri.
Kolika je uloga lokalne zajednice i da li zajednica, kada govorimo o Sremu, daje adekvatan odgovor tom izazovu?
– Ova problematika se može adekvatno tretirati samo zajedničkim angažovanjem lokalne zajednice u celini – lokalne samouprave, centara za socijalni rad, organizacija Crvenog krsta, kao i tužilaštava, pravosuđa i nadležnih policijskih službenika. Svi navedeni subjekti lokalne zajednice na području Srema uključeni su u rad po ovom pitanju.
