U ovom poslu se čovek ne može obogatiti, ali može se pristojno – Prednost tragača za zlatom je što se radi u prirodi, daleko od svakodnevnog stresa – Tokom zime, kada ne traže zlato, Sonja Mašić Vojvodić i Momo Maljković se bave svojim kreativnim hobijima – brodomaketarstvom i izradom minijatura od drveta
Tekst: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić i lična arhiva
Kada su pre nekoliko godina po prvi put zajedno otišli na reku Brodicu kod Kučeva, u nepoznatu avanturu traženja zlata, Sonja Mašić Vojvodić i Momčilo Maljković iz Gibarca nisu ni slutili da će im se to novo životno iskustvo toliko svideti da će se u taj kraj vraćati iznova svakog proleća. Kažu da se od tog posla čovek ne može obogatiti jer zlatne rude u reci nema mnogo, ali da se može zaraditi prosečna dnevnica. A s obzirom da se taj posao radi na čistom vazduhu i u prirodi, bili su izolovani od svake vrste stresa, što je nemerljiva prednost u odnosu na sve druge vrste posla.
–
Nakon Brodice, otišli smo na reku Rasinu i tamo nam je baš bilo lepo, stekli smo prijatelje sa kojima smo nastavili da se družimo i nakon povratka kući. Život tragača za zlatom je specifičan i nije za svakoga. Mnogi krenu to da rade, ali ubrzo odustanu, jer se treba naviknuti na život u takvim uslovima, bez kupatila i u prirodi. Sam posao nije previše težak, jedino što se po ceo dan mora stajati u vodi. Ali kada je lepo vreme i nizak vodostaj, onda i to predstavlja pravo uživanje. Kupamo se u reci, pijemo kafu na obali i roštiljamo, pravimo pauzu kad god poželimo – priča Sonja.
Momo dodaje da se u tom poslu treba imati puno sreće, a sve je legalno i po zakonu. Svu zlatnu prašinu koju pronađu osuše i nose u zlataru. Svako ko bi hteo da se oproba kao tragač zlata, naglašava Momčilo, treba najpre da pribavi godišnju dozvolu nadležnog ministarstva koja košta 7.600 dinara, a u zahtevu se mora tačno navesti u kojoj reci će se vršiti ispiranja, kao i u kojim pritokama. Za ulaganje u opremu je potrebno izdvojiti između 200 i 300 evra i to predstavlja početni kapital.
A tokom zime, kada ne traže zlato, Momo i Sonja se bave svojim kreativnim hobijima – brodomaketarstvom i pravljenjem drvenih minijatura. Momčilo kaže da je još od rane mladosti voleo brodove, posebno gusarske i stare jedrenjake i imao je želju da se okuša u tome da ih sam napravi. Iako nije stolar po zanimanju,, sam je izučio taj zanat. Još u prvom razredu srednje škole napravio je malu drvenu stolicu kojom su se oduševili svi profesori. Nakon nje, na red je došao i njegov prvi brod…
– U moje selo u blizini Osijeka gde sam živeo pre rata često su dolazili lovci iz Mađarske i igrom slučaja čuo sam da su oni zainteresovani za makete brodova, tako da su mi oni i bili prvi kupci. Poslednju maketu sam radio 1990. godine i nju mi je naručio Goran Bregović. Za taj brod sam od njega dobio oko dve hiljade maraka, što je u to vreme bila lepa zarada. Nakon toga sam napravio pauzu i maketama sam se ponovo počeo baviti tek nedavno. Napravio sam brod „Santa Marija“ kojim je Kolumbo išao da traži novi put za Indiju. Ne znam koliko ću da tražim za njega, ali kad sam video koliko drugi preko interneta traže zatu istu maketu, shvatio sam da je ono koliko sam ja naveo kao cenu premalo, jer za isti takav brod, ali bez jedara traže od 1.100 do 2.200 evra. Trebalo mi je dosta vremena da ga napravim, uz svakodnevni rad od osam sati, utrošio sam skoro tri meseca. Za izradu maketa trebaju dobri živci, strpljenje, volja i ljubav. Mora sve da se napravi do detalja, jer kupci traže preciznost i originalnost. Sledeći koji planiram da napravim biće duplo veći od ovoga, jer želim da imam neke brodove koji će da se razlikuju od svih ostalih koji drugi prave – priča Momčilo i dodaje da za makete postoje nacrti u razmeri jedan prema jedan, ali da je on prvi svoj brod radio po sećanju.
Osim brodomaketarstva, zajedno sa suprugom pravi i minijature od drveta: đeram, bunar, furunu, čardak, lovačku čeku…Reže prave cigle i onda zida sa minijaturnim, kako bi makete bile što približnije originalu. Prodaju ih na vašaru i na pijaci, a cena im se kreće od hiljadu do dve hiljade dinara. A da Sonjina kreativnost ne zaostaje za suprugovom, svedoči o tome da i ona pravi venčiće, ikebane, svećnjake za praznike.
