Platna u crkvama su izložbe za večnost
Piše: Biljana Jovković
Mladi akademski slikar iz Šida, Miloš Ostojić, dobitnik je ovogodišnje “Višnjićeve nagrade” u kategoriji do 30 godina. Veoma svestran umetnik, slikar, profesor i dobitnik brojnih drugih priznanja, prve korake ka slikarstvu načinio je još kao dete i to je bio početak njegovog umetničkog puta.
– Moji roditelji su prepoznali moj talenat još u najmlađem uzrastu, kada sam imao pet godina i sve vreme su mi bili podrška. Kada sam krenuo u školu, taj talenat je prepoznao i moj učitelj, a posle njega sam veliku podršku imao i od mojih nastavnika, naročito od Božidara Stojkovića, koji mi je predavao likovno, kao i od nastavnice srpskog jezika Ljiljane Lukić. Osnovnu školu “Branko Radičević” završio sam u Šidu, zatim srednju umetničku za dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu i posle toga Likovnu akademiju u Beogradu. Osamostalio sam se još od petnaeste godine kada sam se preselio u Novi Sad. Moji su imali poverenja u mene obzirom da sam bio primeran učenik, dobar đak i zreo za svoje godine još u srednjoj školi. Nikada nisu sumnjali u mene ni brinuli a ja sam to poverenje opravdao i ocenama i dalje primernim ponašanjem jer je i tada bila razvijena u meni neka samokritičnost i samokontrola – priča o svom životu Miloš Ostojić.
Nakon završene Likovna akademije, Miloš se vratio u Šid i zaposlio se kao profesor likovnog u Osnovnoj školi “Branko Radičević” u Šidu i školi “Sava Šumanović” u Erdeviku.
– U Šid sam se vratio jer ovde imam više prostora za rad, za slikanje. Moja platna su velika, pa je teško u Beogradu naći idealan prostor za takav posao, a da pri tom takav prostor nije previše skup. Obzirom da u svojoj kući imam veliku površinu za rad, odlučio sam da se vratim – kaže Miloš i dodaje da ga za Šid veže dosta lepih uspomena iz detinjstva kao i osećaj nostalgije i duhovne povezanosti sa gradom u kojem je odrastao.
Miloš nema poseban atelje, ali njegov najbolji atelje je njegova kuća koja je cela ukrašena njegovim umetničkim delima.
– Do sada sam imao puno grupnih izložbi, ali nisam pravio klasične samostalne izložbe kao što to moje kolege rade, već sam pravio izložbe koje mogu da traju puno godina. To su izložbe za večnost, odnosno u crkvama. U pitanju su ikonostasi i to je jedna najvrednija likovna postavka. Još u toku studiranja sam se opredelio za ovaj vid umetnosti, većinu tehnika sam isprobao i pokazao na serijama svojih slika, a ikonopis se desio u jednom trenutku. Nisam ni mislio da ću se time baviti, to je kao neka božja promisao koja se u tom trenutku desila, put koji mi se pokazao i ja sam ga oberučke prihvatio i iskoristio – priča on.
Miloš je do sada, sa svojih 26 godina, oslikao puno crkava na različitim geografskim područjima, a ljubav prema ikonopisu javila se još tokom studiranja.
– Do sada sam oslikao sedam crkava. To je i razlog zbog kojeg sam dobio “Višnjićevu nagradu”, doprinos kulturi i religiji, sem prosvetne delatnosti kojom se bavim i brojnih izložbi i slika koje sam naslikao. Mislim da su i ovi ikonostasi doprineli ovoj lepoj nagradi. U šidskoj opštini oslikao sam dve crkve, a to su crkva “Svetog proroka Ilije” u Gibarcu i crkva “Svete Petke” u Berkasovu na koju sam najviše ponosan. Oslikao sam ikonostas crkve u Pećincima, crkvu u okolini Vršca, jednu crkvu u okolini Lopara u Republici Srpskoj i jednu crkvu u Oslu u Norveškoj i u Australiji. U ove dve daleke zemlje nisam bio jer sam u to vreme studirao, ali sam svoje radove slao. Oni su mi poslali fotografije kako to na kraju izgleda – kaže Miloš i dodaje da se nada da će u budućnosti biti prilike da ode tamo i vidi svoja dela uklopljena u celinu uživo.
Od slikarskih tehnika Miloš kaže da je isprobao sve, ali da najviše voli ulje na platnu:
– Ulje na platnu najviše koristim jer pruža bezbroj mogućnosti. To je takva tehnika da ne postoji nemoguće. Sve je vrlo izvodljivo. Nekad i kombinujem tehnike pa koristim akril, ulje i sprej a najčešći motivi i inspiracija za slike su mi ptice. U dvorištu isto imam puno ptica, imam papagaje, fazane, golubove, grlice a posmatrajući i negujući ptice dobijem i inspiraciju za novo umetničko delo.
Ovaj mladi umetnik je do sada osvojio mnoga priznanja i nagrade, a samo ove godine tri.
– Dva za mene izuzetna priznanja kao što su zahvalnica Srpske pravoslavne crkve u Gibarcu, zahvalnica za doprinos Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Kukujevcima i “Višnjićevu nagradu” kao poslednju, za doprinos kulturi za mlade umetnike do 30 godina.
Govoreći o budućnostim Miloš kaže da ostaje veran prosveti i umetnosti kao i do sada i dodaje:
– U narednom periodu i dalje ću raditi u prosveti. Planovi su mi da oslikam još mnogo crkava i da na taj način ostavim neki trag na ovim prostorima, a ako to uspem, ostvariću najveći umetnički cilj.
