Vreme je došlo i sremački hranitelji odazvali su se pozivu svojih zlatnih oranica. Sidra su dignuta, klupe i hladovina ostavljeni su mlađima i onima koji su svoje godine odavno poklonili zemlji… Prvi brodovi otisnuli su se na panonsku pučinu. Na uzanim putevima je gužva, sa punim traktorima, prašnjavim kombajnima i ljudima koji nekontrolisano trčkaraju tamo-amo nemoguće je mimoići se ali, došli su dani žetve i u narednom periodu Srem će se sa sokaka premestiti na njive.
Manđelošani, kažu, odavno su na svojim njivama i ako im je za verovati spadaju među prve koji su rešili da „potšišaju“ svoje žito. Raspoređeni duž čitavog atara, sa obe strane puta koji završava tamo negde iza Ležimira i Fruške gore na Dunavu, zaklonjeni hladom gustih lipa, pomno prate vredne žeteoce. Prikolice su spremne pa kako se koja napuni i „otera“ tako se odmah dovozi druga. One najglasnije koji po svemu sudeći vode glavnu reč, sve uz napomenu da je žetva u punom jeku i da „nema mesta improvizaciji“ u šali zovu „komandirima“. Među takvima je i Lazar Petrović koji se uprkos nevremenu nada zadovoljavajućem prinosu.
Lazar Petrović
– Očekujemo prinos od oko 3.5 tona po jutru, imam oko dvadesetak jutara, i to bi bio prinos kao i prošle godine, tako da u suštini nemam razloga da budem nezadovoljan. Sejali smo domaće seme novosadska „NS 40“ i opet su se pokazala kao zadovoljavajuća. Već 25 godina sam na njivi i mogu reći da nikada kao do sada nisam primetio ovoliko bolesti lisne rđe. Ove godine se moralo prskati dva do tri puta i ko to nije učinio imaće mnogo problema. Imali smo padavine, pa sparine i sve je to uticalo na rod. Tretirao sam „Falkonom“, „Makantom“ i „Ekskortom“, objašnjava Petrović i napominje da, kada se radi o Manđelosu ovogodišnja žetva nema pravila niti je moguće uspostaviti bilo kakav šablon. – Komšija do mene se jada da je imao 13 metara po jutru, ima ih koji imaju i više od mene, tako da je ova godina definitivno jedna od najnestabilnijih.
Moglo je i gore
A da je žetva u Sremu zaista „ozbiljna stvar“ i da tu „nema mesta improvizaciji“ posvedočio je i primer mladog Vojislava Vojinovića iz Šišatovca koji, iako je tek ušao u svoje mladićke dane, kako nam je rekao, od jutra do večeri pomaže svojim ukućanima da što pre obave posao koji je pred njima.
Vršidba je na imanju Vojinovića privedena kraju, i kako mladi izdanak ove kuće isitče, nezahvalno je davati bilo kakve prognoze i jedino što se sa sigurnošću može reći to je da će prinosi biti ispod lanjskih. Kao i Manđelošani, i i vredni šišatovački paori bili su prinuđeni da se bore sa bolestima koje su, kako isitiču, došle nakon skorašnjih vremenskih nepogoda.
– Imamo 20 jutara, uradili smo sve, prinos je 31 metar po jutru, a lane je bilo i do 42, tako da je pad kvantiteta roda poprilično evidentan. Sa druge strane, ne stojimo bolje ni sa kvalitetom. Hektolitar je 77, a prošle godine 82, tako da se ni tu nemamo mnogo čime pohvaliti, priča Vojislav i nastavlja: – Ova godina je prilično lošija, a žito je bilo bolesno. Sejali smo „Simonidu“, tretirali smo, borili se koliko je god bilo do nas, ali je prosto bilo nemoguće zaštiti je u potpunosti. S obzirom na vremenske uslove i na činjenicu da ima dosta onih koji su prošli i lošije od nas, mislim da možemo biti zadovoljni ne samim prinosom, nego činjenicom da nismo prošli i gore, a moglo se i to prilično lako desiti, Kaže Vojinović i dodaje da najveća žalost ostaje zbog činjenice da je, ne krivicom paora, za dlaku propuštena odlična godina.
Nema mesta razočarenju
Nebojša Utvić
Za razliku od Manđelošana, sledeći primer svojih komšija na radu, Stejanovčanin Nebojša Utvić je hladovinu našao u senci svojih prikolica, postavljenih dužinom puta ka Jasku. Stejanovčani su, kažu, i pre kretanja u vršidbu znali da rod neće biti kao lane, tako da lošijim prinosom nisu mnogo razočarani.
– Koliko mi se čini, sa tri tone po hektaru imam sve razloge da budem zadovoljan, mada ako ćemo pravo, kada se saberu sva nadanja i očekivanja, nije mi baš pravo, ali sad, šta je tu je. Imam pet hektara, to je skniuto sve, i imam još jedno jutro za seme i sa tim još uvek čekam, priča Utvić i dodaje: – Nema tu šta, vremenske nepogode su uradile svoje. Prskano je dva puta od bolesti, dva puta je rađena i prihrana i pravo da vam kažem ne znam šta se tu još moglo uraditi. Ova godina prosto nije po mnogo čemu kao protekla, pa je tako i sa žitom i tu sada izmena nema.
Na poljima je i Petar Grgičević, koga smo zatekli u vršidbi tritikala. Svestan je da su padavine i bolesti uzele danak i da će se tek u narednom periodu moći tačno utvrditi razlozi podbačaja roda.
– Imali smo padavine, najavljuju nove i sve to utiče na kvantitet i kvalitet roda. Iskreno govoreći, nije to neko preveliko razočarenje jer smo svi mi paori u suštini znali šta nas čeka. Svi mi radimo zemlju ceo život i umemo ne da predvidimo, nego da zaključimo šta nas čeka. Konkretno, što se tiče tritikala, ove godine ću imati 40 metara po hektaru i to je lep podbačaj. Dolazili su zaštitari, pregledali oranice, ali niko nije mogao jasno da sagleda šta je i kako je. Sa puta je sve u redu, ali kada se uđe u njivu, naiđe se na brlog i tako… Tretirao sam nekolio puta, sigurno je to i urodilo nekim plodom, a s obzirom da ima i gorih slučajeva, sve je ovo još i dobro, jasan je Grgičević.
U Šašincima i Jarku, prosek 30 metara po jutru
Godina neće biti zadovoljavajuća ni kada se radi o rodu na području Šašinaca i Jarka, gde se pad u kvantitetu roda u odnosu na prošlu godinu meri desetinama metara po jutru. Tako je, kako nam je rečeno u Jarku, protekle godine rod išao i do preko 40 metara, a ove godine se srećnim mogu smatrati oni koji budu imali 35, mada će i takvih biti malo.
Sa ovim procenama složio se i Šašinčanin Goran Radojčić koji je protekle nedelje, zajedno sa svojim komšijama izašao na njive kako bi pre novih kiša skinuo svoje i njihovo žito. U ovom mitrovačkom selu se 19. održava tradicionalna „Bostanijada“ i valjalo bi sve poslove obaviti do tog datuma.
– Pa znate kako, vremenske neprilike su mogle da budu dobar predznak da ova godina neće biti kao prošla. Nevolja jeste u tome što nam je, ako mogu tako da kažem, malo nedostajalo da bi bili na lanjskom nivou jer nisu to ni velike oscilacije, niti se na kraju krajeva može uopšte reći da roda neće biti. Konkretno, kod nas u Šašincima i uopšte na ovom potezu, očekivani prinos će biti oko 30 metara po jutru, dok je lane iznosio 40 metara. Pored svog, skidam i tuđe žito, tako da mislim da sam prilično dobro upućen u te stvari, kaže Radojčić.
Svaka njiva je „priča“ za sebe
Na manje od trideset prosečnih metara po jutru je i prosečni ovogodišnji rod u čalmanskokm ataru. Kako ističu paori iz ovog mitrovačkog sela, teško je utvrditi bilo kako pravilo i svaka njiva je „priča za sebe“. Tako će, primera radi, na imanju porodice Krička prosek biti za oko deset metara po jutru manji, pa će iznositi 27 metara.
Nikola Krička
– Nema tu pravila. Godina je bila loša, bilo je i raznih bolesti, pa onaj ko je prskao više i kvalitetnije, taj se mogao nečemu nadati. Sa druge strane, manji proizvođači kojih je u masi uvek najviše, ili barem najveći deo njih, nisu adekvatno odgovorili, tako da pad kvaliteta i kvantiteta roda ne bi u suštini trebao nikoga da iznenadi. Što se tiče čalmanskog atara, razlike su velike, pa tako recimo ima onih koji imaju svega 10 metara, a ima ih i sa preko trideset. Lane je taj prosek bio oko četrdeset, tako da je pad više nego evidentan, kaže nam Nikola Krička.
Kako smo tokom obilaska terena uspeli da saznamo, situacija je slična i u selima Divoš i Laćarak, što nam je potvrdila i Selena Brkić iz Laćarka koja na svojih šest jutara pod žitom ima prinos od 34 metra po jutru. Kako kaže, ona ima sve razloge da bude zadovoljna, ali nije takva situacija u čitavom laćaralkom ataru.
Ni Duško Nikolić iz Divoša nije zadovoljan ovogodišnjim rodom, a na svoja dva jutra pod žitom imao je tek oko 53 metra.
– Razlike su velike i to ne samo od proizvođača do proizvođača, nego i od parcele do parcele. Takođe, sve više se priča da su se i semena pokazala različito, da su strana bolja, a ilustracije radi kod mene je rod opao za čak 30 posto u odnosu na prošlu godinu. Ja nisam veliki proizvođač, ali se mislim, upravo na malima može najbolje posmatrati koliko je godina podbacila, objašnjava nam Nikolić i dodaje: – Zanimljivo je i to da sam, recimo, bolje prošao na onoj parceli koju sam prskao jednom, nego na onoj koju sam tretirao dva puta.
Nikolićev stav deli i Milijan Ilić kojeg smo sreli u martinačkom ataru. Kaže, ne radi svoju zemlju, ali nije tajna da će rod žita ove godine u čitavom Sremu biti u opadanju.
– Imali smo nevreme, imali smo bolesti. Kažu ljudi ko je prskao nešto će imati, ko nije neće, a ja pravo da kažem nisam baš previše uveren u to, jer smo mi odradili sve što je trebalo, redovno smo obilazili žito, ali opet nismo naročito zadovoljni. Odradio sam ukupno pet parcela i nigde nisam uspeo da uhvatim neki dobar prosek. Najmanje je bilo 14 metara po jutru, a najviše 30, pa vi sad vidite kolika je to razlika, priča nam Ilić.
Do zaključenja ovog broja „Sremskih“ žetva će u najvećoj meri biti obavljena, a Srem i Sremci moći će da se vrate svojim „redovnim“ poslovima, ako takvih poslova u ravnici između Save i Dunava uopšte ima.
