• petak, 14. jun 2024.
RUMA: NENAD RADULOVIĆ, REKORDER U PROIZVODNJI ŽITA
Poljoprivreda
0 Komentara

RUMA: NENAD RADULOVIĆ, REKORDER U PROIZVODNJI ŽITA

18. mart 2014. godine

Stabilna država počiva na hlebu

– Pitanje hleba je glavno pitanje za sve one koji misle da bilo šta u ovoj zemlji urade. Mi plodne oranice imamo, imamo vredne ljude i uz sigurniju i na tržištu prisutniju državu, mi problem sa hranom i siromaštvom nikada ne bi imali, smatra Nenad Radulović

Rekorder Nedeljko Radulović

Rekorder Nedeljko Radulović

Zahvaljujući izuzetnom prinosu od 10.864 kilograma po hektaru, Rumljanin Nedeljko Nenad Radulović proglašen je od strane Sremske privredne komore rekorderom u proizvodnji žita na teritoriji Srema u konkurenciji proizvođača do tri hektara. Ostvareni prinosi, smatra Radulović, došli su kao rezultat ne samo dobrih vremenskih prilika, nego i stalne posvećenosti oranicama.
– Na zemlji sam odrastao i na njoj planiram da ostarim. Moj otac je bio poljoprivrednik i ljubav koju prema oranicama imam nalsedio sam od njega, kao što je i on od svog oca.   Sa protokom godina trudio sam se da ispratim sve trendove, da se informišem oko novih načina rada i saznam kako drugi rade, kako bih njihova znanja primenio na svojim njivama. Konkretno, na tih dva hektara koji su, da tako kažem, osvojili prvo mesto, pre tri godine bila je strnjika, potom je nađubreno, pa su zatim došli kukuruz i soja, da bih se na kraju vratio na žito. Posejao sam „Zvezdanu“, nabacao 500 kilograma veštačkog đubriva po hektaru, Uree, prskao od korova, bolesti i poleganja, potom uredno tanjirano i drljao. Kada se sve to sabere, dobio sam odličan prinos i tim delom sam više nego zadovoljan, objašnjava Nenad.

Za opstanak je potrebno 60 hektara

Sa svojih 25 i 10 hektara koliko ima u arendi, Nedeljko Radulović spada u srednje posednike u rumskoj Opštini. Najveći deo njegovih oranica pokriven je kukuruzom, sojom, pšenicom i tek nešto manje detelinom i ječmom, taman koliko je potrebno za prehranu stoke.
– Jedan od problema sa kojim se poljoprivrednici danas suočavaju svakako je i veličina poseda. Iako znam da ima onih koji obrađuju još manje od mene, moram da priznam da 35 hektara nije dovoljno za opstanak. Vremena se menjaju, veća je nesigurnost cena, unapređene su tehnologije obrade zemlje, stižu nova semena i otuda smatram da bi 60 hektara, odnosno oko 100 jutara bilo zadovoljavajuće jer bi se na toj površini moglo i više zasejati i bolje planirati proizvodnja. Sa druge strane, ja nisam ni od onih koji grabe i koji misle da je sve ispod 100 hektara malo, jer ni to nije logično, s obzirom da je od poljoprivrede danas teško živeti, pa se onda postavlja pitanje obrađivanja tolike zemlje i uopšte čuvanja i plasmana proizvoda, smatra Nenad.
U cilju obezbeđivanja makar približno jednakih uslova za rad, te optimalnih uslova za opstanak srpske poljoprivrede, rumski rekorder ističe da bi trebalo ograničiti veličinu poseda na 100 jutara i tako onesposobiti tajkune i nakupce koji kupovinom velike količine zemlje za veliku količinu novca praktično guše sitnije proizvođače.
– Pažnja države mora se usmeriti na sitnije proizvođače jer nas ima najviše, pa smo otuda mi ti koji na svojim leđima drže celokupnu poljoprivredu. Ako na trenutak čak i zanemarimo visoke cene licitacije koje najčešće nabijaju tajknui ili njihovi ljudi, a koje nam iz godine u godinu prave sve više problema jer ne možemo da ispratimo ni početne cene, nema mnogo smisla ni isplata unapred, čime se seljak opet tera u dug. Bilo bi logičnije da se plaćanje od kojeg niko od nas ne beži vrši sa jeseni, kada se rod skine i plasira. Ovako smo stalno u začaranom krugu: poljoprivrednicima je zemlja potrebna, radi otplate licitiranog se neretko moramo zaduživati, cene nestabilne i tako u krug. Nemoguće je na taj način i misliti o razvoju poljoprivrede, a o realizaciji te zamisli i da ne govorim, jasan je Radulović.

Manje ulaganja, veća zarada

I polovan traktor je lukzuz

I polovan traktor je lukzuz

Drugi problem koji opterećuje poljoprivrednike, smatra sremački rekorder u proizvodnju pšenice,  leži u nedostatku jasnog plana za poljoprivredu koji, kako napominje, podrazumeva i jasno utvrđivanje pariteta, odnosno minimalnu cenu otkupa.
– Prošlogodišnji rod je bio na odličnom nivou u svakom smislu, ali ono najvažnije – zarada, je na žalost izostalo. Umesto da država odredi minimalnu cenu i da se ponudi kao otkupljivač za robne rezerve, cene su lane bile bukvalno prepolovljene što ne ide nikome ko se poljoprivredom bavi na čast i korist. Loše smo prošli i sa suncokretom, i sa kukuruzom, žitom, a ni sa svinjama i govedima nije bolja situacija. Primera radi, moj čardak je još uvek pun kukuruza koji čeka bolju cenu, ali kako sada stvari stoje, opet ću ga dati za minimalnu cenu, samo da bih očistio prostor, spremnio za novo zrno i iskren da budem, sa očiju sklonio svoju muku, nastavlja Nenad.
I dok proizvođači robu daju ispod svake cene, najviše koristi od paorskog znoja, tvrdi Radulović, imaju trgovci i nakupci koji sirovinu prodaju za upola više novca nego što daju paorima na njivama.
– To je zamršeno klupko neproizvođača koji usled nedostatka jake i odlučne države, po sopstvenoj volji regulišu tržište. Trenutno se obara cena pšenice, kukuruz je bio do skoro 15 dinara, tako da dolazimo u paradoksalnu situaciju da je nama isplativije da što manje uložimo, kako bi što manje rodilo. Tek sa slabim rodom možemo očekivati isplativiju godinu. Ovakvo rezonovanje, ako ćemo pravo i nije logično, ali je u Srbiji to na žalost tako, objašnjava Nedeljko i dodaje: – Jesenas je suncokret išao za 25 dinara i dinar je bila doplata, a uljare su, primera radi, odmah i bez ikakve prerade, prodavale našu sirovinu u inostranstvu za 50 dinara. Dokle god trgovci dobijaju na našem radu, državi i poljoprivredi nema napred. Mi koji proizvodimo treba da budemo ti koji će i zaraditi, ali to ne govorim zbog nekakve silne želje za bogaćenjem, nego zbog toga što se bez zarade ne može ni uložiti dovoljno, što opet dovodi do veće potražnje za hranom i tako u krug. Stabilna država počiva na hlebu i pitanje hleba je glavno pitanje za sve one koji misle da bilo šta u ovoj zemlji urade. Mi plodne oranice imamo, imamo vredne ljude i uz sigurniju i na tržištu prisutniju državu, problem sa hranom i siromaštvom nikada ne bi imali.

Godina zaduživanja

Ako se po jutru dan poznaje, smatra Radulović, godina koja je pred nama biće godina dodatnog zaduživanja.
– Naši proizvodi nemaju nikakvu cenu, ko je prodao prodao, ko nije može se nadati još gorem, a sve što radimo traži dodatna ulaganja. Sa druge strane, sećam se da smo polovinom osamdesetih za 20 komada svinja kupili dvoredni „Zmajev“ berač. Danas mi za takvu mašinu treba 80 komada i to da ih prodam po ceni od 200 dinara. Niti je takva cena moguća, niti se može naći kupaca, a ni „Zmaja“ odavno nema. Takođe, za dva jutra pasulja sam tih godina kupio i dva traktora „Rakovica“, a sada sam srećan kada kupim polovan traktor od 130 konja, jer je i to postalo luksuz, priča Nedeljko.
Do nedavno, imao je ovaj vredni paor i 20 komada bikova, a trenutno u svinjcima hrani 10 krmača sa oko 80 prasica.
– Radi se puno, od jutra do mraka i kada se sve sabere uvek smo oko nule. Nema tu pomaka sve dok država ne reši da zavede red. Subvencije su male, najmanje u regionu i pravo da vam kažem, sve više mi to liči na milostinju. Kada bi nam odredili jasnije paritete, minimalnu otkupnu cenu, kad bi postojao temeljan plan u vezi sa poljoprivredom, te subvencije sa kojima ne možemo da se pokrijemo ne bi nam ni trebale. Sremski paori umeju i hoće da rade i sve što mi očekujemo od države jeste da nam stvori optimane uslove, da nas zaštiti od jeftine uvozne robe niskog kvaliteta i domaćih tajkuna koji će, ako se ovako nastavi, ugušiti našu poljoprivredu, zaključuje Nenad Radulović.

Koliko je poitrebno tovljenika za novi berač?

Koliko je poitrebno tovljenika za novi berač?

Nužna obnova zadrugarstva

– Bilo bi dobro da država požuri sa donošenjem toliko najavljivanog Zakona o zadrugarstvu. Već gotovo deset godina nas dvadesetak rumskih zadrugara pokušavamo da povratimo imovinu nekadšnje zadruge i krenemo u ozbiljniju proizvodnju. Svojim postupcima koji se iz godine u godinu ponavljaju, država kao da nam svima stavlja do znanja da ne zna kako da uredi poljoprivredu i otuda je nužno da se pitanje zadruga konačno reši kako bi proizvođači, ujedinjeni i složni, mogli da na principima solidarnosti i zajedništva uspostave nova pravila. Rumska zadruga je imala 800 hektara zemlje i eventualni povraćaj tih oranica omogućio bi poljoprivrednicima da stanu „na crtu“ velikoposednicima i tajkunima, što bi i nama i državi bilo od velike koristi, smatra Nedeljko Radulović.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: