Ru­mlja­ni sa Pi­te­rom Bog­da­no­vi­ćem

Kon­fe­ren­ci­ja za no­vi­na­re

Slav­ni ame­rič­ki re­di­telj, rum­skih ko­re­na, Pi­ter Bog­da­no­vić, ko­ji je u be­o­grad­skom Sa­va cen­tru otvo­rio 40. Fest, ima u Mu­ze­ju ki­no­te­ke re­tro­spek­ti­vu svog film­skog stva­ra­la­štva. Bio je to po­vod da se Bo­ži­dar Pa­u­ko­vić, Dra­gan Ca­kić i mo­ja ma­len­kost, 24. fe­bru­a­ra, sret­ne­mo sa zna­me­ni­tim go­stom i uru­či­mo mu po­klo­ne iz za­vi­ča­ja. Sa na­ma, Ru­mlja­ni­ma, bio je i Ni­ko­la Ko­lja Mi­lu­no­vić, sli­kar i va­jar iz Be­o­gra­da, sin ču­ve­nog sli­ka­ra Mi­la i Ol­ge Mi­lu­no­vić, ro­đe­ne Bog­da­no­vić. Ol­ga je ta­ko­đe bi­la aka­dem­ski sli­kar; kći je Pa­vla, ar­hi­tek­te, si­na Jo­va­no­vog. Pi­te­rov otac Bo­ri­slav i Ol­gin otac Pa­vle su bra­ća od stri­če­va.
Pr­vi po­me­ni Bog­da­no­vi­ća u Ru­mi da­ti­ra­ju iz 1789, ka­da se Ste­van Bog­da­no­vić, otac dr Kon­stan­ti­nov, že­ni So­fi­jom Čar­ka­džić. Dru­gi  po­da­tak je iz 1891. go­di­ne, ka­da Jo­van Bog­da­no­vić ku­mu­je ne­kom Mi­lo­sa­vlje­vi­ću u Jar­ku. U tim do­ku­men­ti­ma za­be­le­že­no je da su Bog­da­no­vi­ći ro­dom iz Tr­bu­ša­na kod Čač­ka. Kao is­tak­nu­ti Sr­bi u ger­ma­ni­zo­va­noj Ru­mi, to­kom 19. ve­ka, Bog­da­no­vi­ći pred­nja­če u ot­po­ri­ma Vla­ste­lin­stvu Pe­ja­če­vić. Pri­lo­žni­ci su i da­ro­dav­ci pra­vo­slav­nih cr­ka­va u Ru­mi, po­ja­vlju­ju se kao čel­ni­ci broj­nih kul­tur­nih dru­šta­va.
Pre­ma po­da­ci­ma iz grun­tov­ni­ce i pe­ri­o­di­ke, rum­ski Bog­da­no­vi­ći su 1902. go­di­ne po­se­do­va­li oko 1.200 ju­ta­ra ze­mlje u Ru­mi, Hrt­kov­ci­ma, Ni­kin­ci­ma, Gra­bov­ci­ma i Oga­ru. Smr­ću Pa­vla (1898), Jo­va­na (1900), Te­o­do­ra (1901) i dr An­to­ni­ja (1912), sla­bi eko­nom­ska moć po­ro­di­ce. Jo­van i Ol­ga, rođ. Bi­ra, ima­li su: Pe­tra, pro­fe­so­ra, Du­ša­na, eko­no­mi­stu – ban­ka­ra, Ma­ru, umet­nič­kog fo­to­gra­fa, Pa­vla, ar­hi­tek­tu, Mi­li­cu, glu­mi­cu, Bra­ni­sla­va, tr­gov­ca, Bog­da­na, far­ma­ce­u­ta i Na­de­ždu, ko­ji su, iško­lo­va­ni, ostva­ri­li za­pa­že­ne ka­ri­je­re. Dr An­to­ni­je – Ton­ka u bra­ku sa Ma­rom, rođ. Pa­na­jo­to­vić, imao je: Pa­vla, le­ka­ra kar­di­o­lo­ga, De­ja­na, gra­đe­vin­skog in­že­nje­ra, Bo­ri­sla­va, sli­ka­ra i pi­ja­ni­stu (oca Pi­te­ro­vog), Bo­ja­nu, uda­tu So­re­tić i Anu, uda­tu Cve­jić. Dr An­to­ni­ju i Ma­ri kao de­ca su umr­li Rast­ko, Vla­di­sla­va i Bo­ško. Po­tom­ci se ško­lu­ju na pre­sti­žnim uni­ver­zi­tet­skim cen­tri­ma Evro­pe to­ga do­ba. Ne vra­ća­ju se u Ru­mu, uhle­blje­nje i do­ka­zi­va­nje u stru­ci ostva­ru­ju u Be­o­gra­du, No­vom Sa­du, Za­gre­bu, Ce­ti­nju, Be­ču, Pa­ri­zu, Min­he­nu i ši­rom SAD.
Za­hva­lju­ju­ći vla­sti­tom ta­len­tu i “krc­ka­ju­ći” ka­pi­ta­le pre­da­ka, Pi­ter Bog­da­no­vić, sin Bo­ri­sla­va, sli­ka­ra i pi­ja­ni­ste, sta­sao je do svet­ski pri­zna­tog film­skog re­di­te­lja. Ro­đen je u King­sto­nu u Ame­ri­ci, 1939, u bra­ku Bo­ri­sla­va i Her­me Ro­bin­son, Je­vrej­ke iz Za­gre­ba.
Na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re Pi­ter Bog­da­no­vić je go­vo­rio o vla­sti­tom stva­ra­la­štvu, a po­tom su usle­di­la pi­ta­nja uva­že­nom go­stu. Pr­vi se ja­vio pot­pi­snik ovih re­do­va, ko­ji je, po­zdra­vlja­ju­ći slav­nog re­di­te­lja, po­red osta­log re­kao:
– Po­zdrav iz Ru­me! Že­li­mo da Vas vra­ti­mo ko­re­ni­ma Bog­da­no­vi­ća, ko­ji su u Ru­mi obe­le­ži­li 19. vek. Bog­da­no­vi­ći se pr­vi put po­mi­nju u Ru­mi 1789. go­di­ne. Pre­ci su do­šli iz Tr­bu­ša­na kod Čač­ka. Ko­li­ko je za­vi­čaj pri­su­tan u Va­šem stva­ra­la­štvu?
– O za­vi­ča­ju ma­lo znam. Je­di­no što znam to je da je otac ro­đen u Ru­mi. No, tu je pri­sut­na mo­ja se­stra Ana ko­ja ne­što vi­še zna o sve­mu to­me.
Sku­pu se obra­tio i Bo­ži­dar Pa­u­ko­vić, ko­ji je ugled­nom ze­mlja­ku uru­čio sta­re fo­to­gra­fi­je Pe­ja­če­vi­će­vog dvor­ca i fo­to­gra­fi­je po­je­di­nih čla­no­va po­ro­di­ce, a za uz­vrat do­bio auto­gram go­spo­di­na Bog­da­no­vi­ća za svo­ju no­vu knji­gu o bi­o­sko­pi­ma u Ru­mi. Po za­vr­šet­ku kon­fe­ren­ci­je za štam­pu Dra­gan Ca­kić je Pi­te­ru Bog­da­no­vi­ću uru­čio pu­bli­ka­ci­ju Se­ća­nje na Vor­ki­ja (Ru­ma 2009), za­la­ga­nje rum­skog Vor­ki ti­ma za traj­ni­je obe­le­ža­va­nje de­la si­ne­a­ste Slav­ka Vor­ka­pi­ća, ro­đe­nog u Do­brin­ci­ma.
U to­ku su­sre­ta, Rat­ko Rac­ko­vić je go­spo­đi Ani Bog­da­no­vić (1953) ka­zi­vao: “Ba­ve­ći se isto­ri­o­gra­fi­jom gra­da, u Zbor­ni­ku Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja u Ru­mi za 2009. ob­ja­vio sam tekst Bog­da­no­vi­ći u Ru­mi i ra­se­ja­nju, na 36 stra­na, u ko­jem sam hro­no­lo­ški ob­ra­dio bi­ti­sa­nje ove po­ro­di­ce od kra­ja 18. do po­čet­ka 21. ve­ka, ko­ri­ste­ći ar­hiv­sku gra­đu, ka­zi­va­če, i kon­tak­te sa pred­stav­ni­ci­ma po­ro­di­ce Bog­da­no­vić, od ko­jih je naj­vi­še po­da­ta­ka i fo­to­gra­fi­ja po­klo­ni­la Smilj­ka Bog­da­no­vić (1920) ga­le­rist­ki­nja u Nju­jor­ku. Na­knad­no sam, ob­ra­đu­ju­ći ar­hi­ve pra­vo­slav­nih cr­ka­va u Ru­mi, ot­krio zna­tan broj no­vih po­da­ta­ka o ovoj po­ro­di­ci, ko­ja je osta­vi­la ne­iz­bri­siv trag u raz­vo­ju Ru­me to­kom 19. i po­čet­kom 20. ve­ka. Uz Zbor­nik Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja, po­klo­njam Pi­te­ru i Va­ma knji­gu Du­ša­na Po­zna­no­vi­ća Sed­mi pe­čat, u ko­joj autor pi­še i o stva­ra­la­štvu Bo­ri­sla­va i Pi­te­ra Bog­da­no­vi­ća, Ro­ma­na i Fe­đe So­re­ti­ća, kao i Slav­ka Vor­ka­pi­ća. Tu su i dve knji­ge pe­sa­ma Ra­di­vo­ja Pro­ko­plje­vi­ća Pro­ke, Zlat­no do­ba Sre­ma i Cr­kva se­ljač­kih ju­tre­nja, pre­po­zna­tlji­ve po srem­skom ko­lo­ri­tu, sa ne­iz­be­žnom Srem­skom sla­ni­nom, da vas ra­zno­vr­sno­šću autoh­to­nih mo­ti­va pod­se­ća­ju na ko­re­ne za­vi­čaj­ne.”
Naj­no­vi­ji broj Srem­skih no­vi­na, od 22. fe­bru­a­ra, u ko­jem je i na­pis o slav­nom re­di­te­lju, ta­ko­đe se na­šao u pa­ke­tu ko­ji sam uru­čio slav­nom re­di­te­lju. Ne­ka osta­nu za­be­le­že­ne i dve aneg­do­te o na­šem su­sre­tu sa Pi­te­rom Bog­da­no­vi­ćem:
U pri­pre­ma­ma za od­la­zak u Be­o­grad, Ra­le Rac­ko­vić i Bo­ško Pa­u­ko­vić raz­go­va­ra­ju sa Pe­ri­com Gr­ba­ti­ni­ćem i Jo­com Jur­com. – Po­red Zbor­ni­ka Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja, bi­će tu i Du­le­to­va knji­ga Sed­mi pe­čat, Pro­ki­na “sla­ni­na” i mo­ja du­di­nja­ra iz 2004. go­di­ne – re­fe­ri­šem svo­jim pri­ja­te­lji­ma.
– Ej, pa­zi sa­mo da sla­ni­na bu­de me­sna­ta! – do­ba­ci od­lu­ta­li Bo­le Pa­u­ko­vić.
A dru­gi do­ga­đaj je sle­de­ći:
U Sa­va cen­tru je pro­blem do­zvo­la za Srem­sku TV, ka­ko da do­bi­ju in­ter­vju sa slav­nim re­di­te­ljem. Pi­ta­nje ka­da, ka­ko, tu je mno­štvo no­vi­na­ra ko­ji isto že­le? Sta­ra du­di­nja­ra je ot­klo­ni­la za­bra­nu. Pi­ter Bog­da­no­vić je po­sle kon­fe­ren­ci­je za štam­pu sa go­spo­di­nom Mi­lo­šem Pa­ra­men­ti­ćem, di­rek­to­rom Fe­sta, sa uži­va­njem na­zdra­vio ko­re­ni­ma za­vi­čaj­nim. Srem­ska TV se odu­ži­la pri­lo­gom emi­to­va­nim iste ve­če­ri, 24. fe­bru­a­ra.

Rat­ko Rac­ko­vić