Re­dov­na me­ra za­šti­te

Mic­ro­tus ar­va­lis polj­ska vo­lu­ha­ri­ca

Glo­da­ri ko­ji naj­če­šće ošte­ću­ju po­ljo­pri­vred­ne kul­tu­re u po­lju su:polj­ski miš (Apo­de­mus sylva­ti­cus) i polj­ska vo­lu­ha­ri­ca (Mic­ro­tus ar­va­lis). Šte­te ko­je oni pro­u­zro­ku­ju u go­di­na­ma sa po­volj­nim kli­mat­skim uslo­vi­ma za nji­ho­vo pre­nam­no­ža­va­nje mo­gu bi­ti ve­o­ma ve­li­ke. U ra­tar­skoj pro­iz­vod­nji pro­u­zro­ku­ju šte­te u use­vi­ma vi­še­go­di­šnjeg krm­nog bi­lja (lu­cer­ka, cr­ve­na de­te­li­na) i ozi­mih str­nih ži­ta (pše­ni­ca, je­čam, tri­ti­ka­le) u pe­ri­o­du ni­ca­nja do vla­ta­nja. U vo­ćar­skoj pro­iz­vod­nji naj­ve­će šte­te pri­či­nja­va­ju u mla­dim za­sa­di­ma i ra­sad­ni­ci­ma.
U je­sen glo­da­ri sa svo­jih do­ta­da­šnjih sta­ni­šta (par­ce­le po­sle ski­da­nja le­ti­ne, za­ko­ro­vlje­na str­ni­šta, lu­ce­ri­šta…), se­le se na po­se­ja­ne ozi­me use­ve pše­ni­ce, ječ­me gde se pr­vo hra­ne po­se­ja­nim i kli­ja­lim se­me­nom, a ka­sni­je na­kon ni­ca­nja use­va na­sta­vlja­ju svo­ju ak­tiv­nost ošte­ću­ju­ći nad­zem­ne i pod­zem­ne de­lo­vi­ma iz­ni­klih bi­lja­ka stva­ra­ju­ći ta­ko­zva­na pra­zna me­sta bez use­va „Oaze“. U slu­ča­ju ja­čeg na­pa­da „Oaze“ pra­znih me­sta u po­lji­ma mo­gu bi­ti ja­ko ve­li­ke sa pu­no ru­pa, uta­ba­nih sta­za i plit­kih pod­zem­nih hod­ni­ka.
Za spre­ča­va­nje ve­ćih šte­ta po­treb­no je obi­ći lu­ce­ri­šta, za­sno­va­ne ozi­me use­ve pše­ni­ce i ječ­me na­kon ni­ca­nja i iz­vr­ši­ti pre­gled na pri­su­stvo glo­da­ra, bro­ja­njem ak­tiv­nih ru­pa (ula­znih otvo­ra u nji­ho­ve pod­zem­ne ka­na­le) po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne. Ka­da se utvr­di pre­ko 500 ak­tiv­nih ru­pa po hek­ta­ru, tre­ba pri­stu­pi­ti su­zbi­ja­nju.

Apo­de­mus agra­ri­us polj­ski miš

Za su­zbi­ja­nje glo­da­ra u po­lju ko­ri­ste se ro­den­ti­ci­di u ob­li­ku ma­ma­ka, kao što su:
– Cink­fos­fid ma­mak, u ko­li­či­ni 5-10 g/ak­tiv­noj ru­pi;
– Bro­di­lon ma­mak, u ko­li­či­ni 10-15 g/ak­tiv­noj ru­pi;
– An­ti­ko­lin ma­mak, u ko­li­či­ni 10-20 g/ak­tiv­noj ru­pi.
Mam­ci se uba­cu­ju sa­mo u ak­tiv­ne ru­pe ko­je je po­treb­no po­tom za­tvo­ri­ti (za­tr­pa­ti ze­mljom). Zbog vi­so­ke tok­sič­no­sti na pti­ce i di­vljač mam­ci se ne sme­ju ra­si­pa­ti i osta­vlja­ti na po­vr­ši­ni ze­mlji­šta.
Tro­va­nje glo­da­ra mo­ra bi­ti re­dov­na me­ra za­šti­te bi­lja i mo­ra se spro­vo­di­ti na svim po­vr­ši­na­ma ka­ko bi se spre­či­lo nji­ho­vo pre­mno­ža­va­nje, po­seb­no u go­di­na­ma sa du­gom i to­plom je­se­ni, što po­go­du­je po­ve­će­nju njho­ve broj­no­sti.
Kva­li­tet­na i br­za ob­ra­da ze­mlji­šta, br­zo od­no­še­nje le­ti­ne sa po­lja, što ma­nje osi­pa­nje zr­na pri že­tvi, i broj­ne dru­ge agro­teh­nič­ke me­re ne­po­volj­no uti­ču na broj­nost glo­da­ra.