Snežana i Jovica Romandić iz Ravnja decenijama unazad se primarno bave povrtarstvom, od kojeg, kako kažu, može da se živi, ali je, ističu oni, najbitnije imati kvalitetan proizvod koji mušterije prepoznaju, cene i za njega hoće da plate.
Njihova proizvodnja zasniva se na dve kulture – paprici i paradajzu.
-Sada već dosta davno odlučili smo se za poljoprivredu, odnosno povrtarstvo, jer pre svega nismo želeli da zavisimo od bilo koga, već da budemo svoje gazde. Кo se bavi zemljom i stokom zna koliko je taj posao težak, ali mi se ne žalimo, radimo, zaradimo, ponovo ulažemo i tako, može da se živi, naravno ne u nekom luksuznom stilu, ali guramo, trudimo se da naše povrće bude kvalitetno, jer to je jedini ispravan recept da se proizvodnja održi – počinje 46 godišnja Ravnjanka.
Кako objašnjava Snežana, na početku njihova bašta je bila dosta raznovrsnija, bilo je tu pored paprika i paradajza još nekih kultura, kao što su krastavci i kupus, međutim vremenom su odlučili da je bolje da se fokusiraju na samo dve.
Od osam plastenika koliko ih sada imaju, četiri je pod belom paprikom, a isto toliko pod paradajzom. Crvenu paprika, takozvanu rogu posadili su na 30 ari na otvorenom.
-Кada smo počinjali imali smo, ja se uvek šalim, svaštaru, bilo je tu svega, ali smo shvatili da je bolje proizvodnju svesti na papriku i paradajz, te se njima posvetiti maksimalno. Imali smo isprva dva manja plastenika i takozvanih koleba bele paprike, a iz godine u godinu njihov broj povećavali, odnosno opredelili smo se da proizvodnju preselimo pod veće najlone – priča Snežana.
Sezona za njih počinje već krajem januara, oko Svetog Save kada se obavlja rasađivanje, zatim sledi pakiranje, pa u aprilu do Uskrsa rasađivanje, potom redovno zalivanje, oplodnja i tretiranje, a na samom kraju branje i plasman.
-Tokom godine malo je vremena za neki odmor, poslovi počinju u januaru, a završavaju se pozne jeseni. Za sada mahom sve stižemo sami da obavimo, pomoć nam je uglavnom potrebna samo pri rasađivanju, dok ostatak poslova obavimo, što Jovica, što ja. Ono što nam je jako važno jeste da vodimo strogo računa o tretiranju biljaka i čim plod krene da menjaju boju, zreli, od tog momenta nema više prskanja – objašnjava Ravnjanka.
Što se tiče samog plasmana, Romandići snabdevaju pet radnji, ono što ostane odnesu na kvantašku pijacu, a dosta toga proda se i kod kuće, pa su tako nedavno čak 100 kilograma paradajiza prodali bez izlaska iz dvorišta.
-Bez obzira na činjenicu da ljudi pokušavaju da uštede gde god je to moguće, ipak mislim da se kvalitet i dalje ceni, bar kada je reč o hrani. Nama se stalno vraćaju iste mušterije, što nam govori da su zadovoljni našim proizvodima, ni jednu primednu nismo imali do sada i to nam je putokaz i za budućnost, prosto čestito raditi. Ono što ne bih pojela ja ili moji najbliži, nikada neće biti ponuđeno ni kupcima – kaže Snežana.
Što se tiče planova za budućnost, ona priznaje da su još uvek neodlučni o daljim koracima.
-Zaštitar sa kojim sarađujemo oduševljen je našim paradajzom, pa nam je predložio da na proleće podignemo veće plastenike u koje bi mogao da uđe i mali traktor. Trenutno su ovi plastenici površine 20×8. Videćemo, ima još vremena da razmislimo, prvo da završimo tekuću godinu kako treba, pa ćemo da se presaberemo i donesemo odluku – zaključuje Mačvanka.
Inače, sa suprugom Jovicom nedavno je obeležila četvrt veka srećnog braka. Nažalost nemaju decu, ali im veliku radost čine sinovi od Jovicinog rođenog brata. Za njih je, kako kroz osmeh kaže, posebno vezan mlađi Mihajlo, koji im sa nepunih 13 godina već uveliko pomaže u domaćinstvu, s obzirom da se osim povrtarstvom u manjoj meri bave ratarstvom, odnosno stočarstvom.
Ovaj mladi momak, kaže da već zna da želi da se bavi isključivo poljoprivredom kada odraste i po završetku školovanja.
-Od kada sam bio jako mali mene zanima sve što stric i strina rade, pa sam tako već sa samo šest ili sedam godina naučio da vozim traktor i sada je to već moja rutina. Ne orem i ne prskam, ali zato na primer tokom žetve sa traktorom vučem prikolice, prazne, ali i pune. Trudim se da im pomognem koliko god mogu, meni je to zanimljivo i nije mi problem. Dovoljno je jednom da mi se nešto pokaže, a ja već naredni put sve to uradim sam – priča Mihajlo.
Mladi Ravnjanac je do sada bio vrlo dobar učenik, a od septembra pohađaće sedmi razred Osnove škole „Dobrosav Radosavljević Narod“.
-Mama i tata bi više voleli da imam neka druga interesovanja, jer je već i sam znam, u poljoprivredi jako teško, ali ja prosto to volim. Od mojih drugara niko nije posebno zainteresovan za poljoprivredu, ali nije im ni neobično to što ja posle škole idem na njivu. Često obilazim i plastenike, pa ako nešto primetim da nije kako treba javim stricu i strini, palim i gasim motore za zalivanje takođe. Кada sam bio mlađi dosta češće sam ulazio u svinjaru da nahranim svinje i počistim kod njih, međutim u poslednje to me ne interesuje previše – iskren je Mihajlo.
Trenutno on vozim starije modele traktora – IMT 539 i IMT 560, a sebe zamišlja u nekom novom Džon diru.
-Voleo bih da upišem poljoprivredni školu u Rumi i da budem školovan poljoprivrednik, jer svestan sam da je jako bitno da se edukujem i da imam diplomu. Želim da budem jedan od ovih modernih poljoprivrednika, da širim imanje i da budem ponos mojih roditelja, strica i strine – osmehujući se kaže Mihajlo.
D. Tufegdžić
