• utorak, 16. avgust 2022.
Iz­lo­žba “Ve­ne­re Sir­mi­ju­ma”
Kultura
0 Komentara

Iz­lo­žba “Ve­ne­re Sir­mi­ju­ma”

8. novembar 2011. godine

Gla­va Ve­ne­re (pro­na­đe­na 2003)

U pe­ri­o­du od 25. no­vem­bra do kra­ja ja­nu­a­ra sle­de­će go­di­ne u Mu­ze­ju Sre­ma će bi­ti pre­zen­to­van pro­je­kat – iz­lo­žba u vi­du am­bi­jen­tal­ne in­sta­la­ci­je, pod na­zi­vom Ve­ne­re Sir­mi­ju­ma. Pro­je­kat nu­di nov, in­ter­di­sci­pli­na­ran pri­stup ob­ra­di mu­zej­skog ma­te­ri­ja­la.
Auto­ri pro­jek­ta su vi­ši ku­stos-ar­he­o­log Ja­smi­na Da­vi­do­vić i ku­stos-isto­ri­čar umet­no­sti Sve­tla­na Su­ba­šić, a re­a­li­za­ci­ju su fi­nan­sij­ski po­dr­ža­li Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, Po­kra­jin­ski se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje, Grad Srem­ska Mi­tro­vi­ca i pri­vat­ni spon­zo­ri: Po­drum vi­na “Pro­bus” iz Srem­skih Kar­lo­va­ca, Udru­že­nje po­što­va­la­ca vi­na “Mar­kus Aure­li­us Pro­bus” i me­dij­ski spon­zor “Eko­lo­ški ra­dio Fru­ška go­ra”.
Auten­tič­ni ar­he­o­lo­ški (i umet­nič­ki) pred­me­ti – frag­men­to­va­ni osta­ci na­gih žen­skih fi­gu­ra Ve­ne­re, pro­na­đe­ni na te­ri­to­ri­ji ne­ka­da­šnjeg po­li­tič­kog, voj­nog i kul­tur­nog cen­tra Rim­ske im­pe­ri­je, bi­će iz­lo­že­ni oči­ma jav­no­sti na­kon du­žih pri­pre­ma ko­je su zah­te­va­le struč­nu mu­ze­o­lo­šku ob­ra­du, kon­zer­va­tor­sko-re­sta­u­ra­tor­ske ra­do­ve, kao i iz­ra­du i  kon­struk­ci­ju po­moć­nih obje­ka­ta pred­vi­đe­nih za po­stav­ku.
Po­red kla­sič­nog ar­he­o­lo­škog pri­stu­pa, ko­ji pod­ra­zu­me­va me­to­do­lo­ške prin­ci­pe struč­ne ob­ra­de, kom­pa­ra­tiv­ne ana­li­ze i ti­po­lo­gi­ju osta­ta­ka ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re, ova iz­lo­žba ba­ca i no­vo sve­tlo na či­ta­nje ar­te­fa­ka­ta ci­vi­li­za­ci­ja pro­šlo­sti, ana­li­zi­ra­ju­ći pu­tem sa­vre­me­nih me­to­do­lo­ških pri­stu­pa isto­ri­je umet­no­sti pred­sta­vu na­ge žen­ske fi­gu­re kroz se­man­tič­ku pri­zmu kul­tur­nih ko­do­va. Di­sci­pli­ne, kao što su stu­di­je kul­tu­re, ro­da i fe­mi­ni­stič­ka kri­ti­ka, uka­zu­ju na skri­ve­ne slo­je­ve sa­dr­ža­ja umet­nič­kog de­la   i  na­vo­de na raz­mi­šlja­nje ko­li­ko su usta­lje­na zna­če­nja, iz­ve­de­na iz kla­sič­nih me­to­da isto­ri­je umet­no­sti, ba­zi­ra­na na sna­žnim pred­ra­su­da­ma ko­je su od­raz nor­mi­ra­nih kul­tur­nih ko­do­va i, u kraj­njoj li­ni­ji, od­no­sa sna­ga i raz­li­ka u dru­štvu (so­ci­jal­nih, pol­nih, ra­snih).
Bi­tan ka­rak­ter po­stav­ke je njen mul­ti­me­dij­ski aspekt, jer sa­stav­ni deo am­bi­jen­tal­ne in­sta­la­ci­je či­ni di­gi­tal­ni dis­plej ko­ji u in­ter­ak­ci­ji sa po­sma­tra­čem i nje­go­vim afi­ni­te­ti­ma pru­ža mno­štvo in­for­ma­ci­ja, vi­zu­el­nih sti­mu­la­ci­ja i za­bav­nih sa­dr­ža­ja na te­mu iz­lo­žbe. Ovaj seg­ment iz­lo­žbe, kao i krat­ki film – na­ja­vu, di­zajn pla­ka­ta, lo­go i uop­šte vi­zu­el­ni iden­ti­tet kre­i­rao je Ti­ho­mir Be­šo­vić.

Sve­tla­na Su­ba­šić,
ku­stos Mu­ze­ja Sre­ma

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: