Vez kao deo srem­ske ba­šti­ne

Sremska Mitrovica – Iz­lo­žba “Vez na tek­stil­nim pred­me­ti­ma iz et­no­graf­ske zbir­ke Mu­ze­ja Sre­ma”, ko­ju pra­ti iz­u­zet­no kva­li­te­tan ka­ta­log sa struč­nim pri­lo­zi­ma, re­pro­duk­ci­ja­ma, opi­si­ma pred­sta­vlje­nih eks­po­na­ta i ko­ri­šće­nom li­te­ra­tu­rom, plod je vi­še­go­di­šnjeg te­melj­nog i po­sve­će­nič­kog ra­da et­no­lo­ga Jo­van­ke Dra­žić, ov­da­šnjeg mu­zej­skog sa­vet­ni­ka. Po­stav­ku či­ne, u pr­vom re­du, ve­ze­na ode­ća i tek­stil­no po­kuć­stvo, sa bo­gat­stvom mo­ti­va, bo­ja i teh­ni­ka, ko­ji po­red prak­tič­ne ima­ju i ve­li­ku de­ko­ra­tiv­nu vred­nost. Ob­u­hva­će­ne su tra­di­ci­o­nal­ne ru­ko­tvo­ri­ne pri­pad­ni­ka svih na­ro­da i et­nič­kih za­jed­ni­ca na pod­ruč­ju Sre­ma, na­sta­le u pe­ri­o­du od kra­ja 19. do po­lo­vi­ne 20. ve­ka.

Otvaranje izložbe vezova u Muzeju Srema

Otva­ra­ju­ći ovu zna­čaj­nu iz­lo­žbu, 5. ma­ja, u Mu­ze­ju Sre­ma, et­no­log mr Ka­ta­ri­na Ra­di­sa­vlje­vić, vi­ši ku­stos Mu­ze­ja Voj­vo­di­ne, is­ta­kla je ve­li­ki zna­čaj pred­me­ta ukra­še­nih ve­zom za iz­u­ča­va­nje za­jed­nič­kog na­sle­đa, isto­rij­ske i kul­tur­ne ba­šti­ne na ovim pro­sto­ri­ma.

Autor­ka iz­lo­žbe i ka­ta­lo­ga Jo­van­ka Dra­žić, go­vo­re­ći o pred­me­ti­ma tek­stil­ne ra­di­no­sti ukra­še­nih ve­zom, po­red osta­log je na­gla­si­la da se nji­ho­va ne­ka­da­šnja funk­ci­ja u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu po­ste­pe­no iz­gu­bi­la. Otu­da je va­žno stal­no iz­u­ča­va­ti nji­ho­vu ulo­gu i le­po­tu, kao deo kul­tur­no-isto­rij­ske ba­šti­ne, po­go­to­vo što stal­no pri­sti­žu no­ve teh­no­lo­gi­je i na­či­ni de­ko­ri­sa­nja tek­sti­la. Na­rav­no, i da­lje tre­ba obo­ga­đi­va­ti et­no­graf­sku zbir­ku, a u to­me po­klo­ni gra­đa­na ima­ju ne­pro­ce­nji­vu vred­nost.

– U vi­še­na­ci­o­nal­noj sre­di­ni ka­kav je Srem to­kom po­sled­njih ne­ko­li­ko ve­ko­va su se pa­ra­lel­no raz­vi­ja­le i me­đu­sob­no pro­ži­ma­le raz­li­či­te kul­tu­re (Sr­ba, Hr­va­ta, Ne­ma­ca, Ru­si­na, Slo­va­ka, Ma­đa­ra). Sto­ga je lo­gič­no što nji­ho­va do­ma­ća tek­stil­na pro­iz­vod­nja ima mno­go do­dir­nih ta­ča­ka. Slič­no­sti su na­ro­či­to uoč­lji­ve kod be­log ve­za na po­stelj­nom ru­blju i, u ma­njoj me­ri, do­njem ru­blju – kod ko­jeg se te­ško mo­gu uoči­ti et­nič­ke raz­li­ke ve­za­ne za vr­stu ma­te­ri­ja­la i mo­ti­ve. Isto va­ži i ka­da je reč o ve­zu u bo­ji, ko­ji je iz­me­đu dva svet­ska ra­ta bio ve­o­ma po­pu­la­ran. Mno­štvo stol­nja­ka, mi­ljea, pe­ški­ra i ja­stuč­ni­ca ra­đe­no je pre­ma ku­plje­nim tru­ker­skim ša­blo­ni­ma – pre­te­žno sa ve­ge­ta­bil­nim mo­ti­vi­ma, dok se sa­mo na ne­kim pro­iz­vo­di­ma sre­ću i na­ci­o­nal­na obe­lež­ja – is­ti­če Jo­van­ka Dra­žić.

Ne­što dru­ga­či­ju sli­ku pru­ža­ju odev­ni pred­me­ti pod uti­ca­jem grad­ske mo­de, ko­ja ipak ni­je us­pe­la da po­ti­sne tra­di­ci­o­nal­ne teh­ni­ke ve­za, mo­ti­ve, bo­je i dru­ge sim­bo­le na­ci­o­nal­nih gru­pa­ci­ja u Sre­mu. Ina­če, za ka­ta­lo­šku ob­ra­du iz­lo­že­nih pred­me­ta autor­ka je iza­bra­la po­de­lu ve­za pre­ma bo­ji ko­ri­šće­nih ni­ti: be­li vez, vez u bo­ji i zla­to­vez. Po­seb­no su ob­ra­đe­ni pri­bor za tru­ko­va­nje i mo­ti­vi sa tru­ker­skih ša­blo­na iz zbir­ke Mu­ze­ja Sre­ma.

Iz­lo­žbu su teh­nič­ki re­a­li­zo­va­li Slo­bo­dan Mak­sić i Jo­van­ka Dra­žić, re­zi­me na en­gle­ski pre­ve­la Ja­smi­na Da­vi­do­vić, eks­po­na­te sni­mio Si­ni­ša Gra­o­vac, dok je štam­pa­nje ka­ta­lo­ga omo­gu­ći­lo Mi­ni­star­stvo kul­tu­re.

D. Po­zna­no­vić