Bonsai – umetnost patuljastog drveća

Bonsai

Umet­nost ga­je­nja pa­tu­lja­stog dr­ve­ća sta­ra je ne­ko­li­ko hi­lja­da go­di­na i pr­vi put se ja­vlja za vre­me vla­da­vi­ne di­na­sti­je Han u Ki­ni. Na za­pa­du se po­ja­vlju­je kra­jem 19. ve­ka.

Zbog na­či­na ga­je­nja,  ko­ji zah­te­va mno­go ve­šti­ne, zna­nja i str­plje­nja, ne­ka­da je bio pri­vi­le­gi­ja sa­mo vi­so­ke kla­se.

Bon­sai ni­je pa­tu­ljast ge­net­ski, već se uz­ga­ja od se­me­na ili iz­dan­ka bi­lo kog dr­ve­ta, po­seb­nim teh­ni­ka­ma. Ko­ri­ste se i po­seb­na đu­bri­va ko­ja pod­sti­ču sta­re­nje i sa­zre­va­nje bilj­ke.

Sob­ni bon­sai je vr­lo de­ko­ra­ti­van. Zah­te­va pri­rod­ne uslo­ve, mno­go sun­ca i pe­ri­od zi­mo­va­nja (su­še­nje i opa­da­nje li­šća).

To­kom zi­me mo­ra se iz­lo­ži­ti ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma, jer  ako se osta­vi na sob­noj tem­pe­ra­tu­ri si­gur­no će ugi­nu­ti. U pro­le­će se bu­di, oli­sta­va i cve­ta  kao u pri­rod­nim uslo­vi­ma.