Barolo-Suncokret-IMG_2287

Iz­bo­rom hi­bri­da i pra­vil­nom agro­teh­ni­kom do do­brih pri­no­sa

Hi­brid sun­co­kre­ta BA­RO­LO je pri­su­tan u Sr­bi­ji već du­ži niz go­di­na i za to vre­me  se vr­lo vi­so­ko po­zi­ci­o­ni­rao kao hi­brid ko­ji da­je si­gu­ran i sta­bi­lan pri­nos. To je hi­brid iz­u­zet­no pri­la­go­đen za ga­je­nje u na­šem pod­ruč­ju. Brz i sna­žan raz­voj ko­re­no­vog si­ste­ma omo­gu­ća­va vi­so­ku to­le­rant­nost na su­šne i stre­sne uslo­ve. Sta­blji­ka ovog hi­bir­da je sred­nje vi­so­ka, čvr­sta i ot­por­na na po­le­ga­nje. Ima ve­li­ke I iz­ra­zi­to raz­vi­je­ne li­sto­ve. Gla­va je sred­nje ve­li­či­ne po­sta­vlje­na pod uglom od 45 ste­pe­ni  u od­no­su na ra­van ze­mlji­šta, što spre­ča­va za­dra­ža­va­nje vla­ge na sa­moj gla­vi i raz­voj bo­le­sti. Hi­brid Ba­ro­lo je to­le­ran­tan na ve­li­ki broj bo­le­sti ko­je pra­te pro­iz­vod­nju sun­co­kre­ta a po­seb­no na pla­me­nja­ču i skle­ro­ci­ni­ju.  Ove po­dat­ke po­seb­no po­tvr­đu­ju re­zul­ta­ti ko­je je ovaj hi­brid po­sti­gao na pro­iz­vod­nim po­vr­ši­na­ma u Sr­bi­ji u 2011. go­di­ni. Hi­brid BA­RO­LO je sve ne­po­volj­ne uslo­ve do­bro pod­neo i ostva­rio pri­no­se ko­ji su bi­li  iz­me­đu 3,5 i 4,5 to­na po hek­ta­ru (P.S.S. Bač­ka To­po­la 4.325 kg/ha, P.S.S. Sen­ta 4.397 kg/ha). Po­seb­no tre­ba is­ta­ći po­da­tak da se ovaj hi­brid po­ka­zao kao pri­no­sni­ji i u od­no­su na IMI hi­bri­de sun­co­kre­ta (hi­bri­de cle­ar­fi­eld teh­no­lo­gi­je). RO ver­zi­ja hi­bir­da BA­RO­LO je naj­e­fi­ka­sni­je re­še­nje za „vo­lo­vod“, jer one­mo­gu­ća­va raz­voj ove pa­ra­zit­ne cvet­ni­ce na ko­re­nu sun­co­kre­ta i re­zul­tat su od­lič­ni pri­no­si, čak i u obla­sti­ma gde je „vo­lo­vod“ ve­o­ma pri­su­tan.

Pri­pre­ma ze­mlji­šta za sun­co­kret

Sa­vre­me­ni i ra­ci­o­nal­ni si­stem ga­je­nja sun­co­kre­ta u raz­li­či­tim agro­e­ko­lo­škim uslo­vi­ma mo­ra bi­ti uvek u funk­ci­ji mak­si­mal­nog is­ko­ri­šća­va­nja ge­ne­tič­kog po­ten­ci­ja­la rod­no­sti hi­bri­da sun­co­kre­ta.
Se­tva pred­sta­vlja va­žan teh­no­lo­ški pro­ces u pro­iz­vod­nji sun­co­kre­ta i mo­že ima­ti od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u po­sti­za­nju vi­so­kih pri­no­sa uko­li­ko su osta­li agro­teh­nič­ki uslo­vi is­pu­nje­ni. Ti dru­gi agro­teh­nič­ki uslo­vi su: pri­pre­ma ze­mlji­šta za se­tvu, vre­me se­tve, do­vo­ljan broj se­me­na po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne i uno­še­nje se­me­na u ze­mlji­šte na od­re­đe­nu du­bi­nu. Ako se is­po­štu­ju svi na­ve­de­ni zah­te­vi stvo­ri­će se po­volj­ni uslo­vi za kli­ja­nje se­me­na i raz­voj ce­le bilj­ke. Da bi se­tva mo­gla kva­li­tet­no da se iz­vr­ši, ze­mlji­šte mo­ra bi­ti do­bro pri­pre­mlje­no od­no­sno do­bro usit­nje­no na po­treb­nu du­bi­nu i po­rav­na­to. Ula­ga­či se­me­na će u tom slu­ča­ju la­ga­no pro­di­ra­ti u ze­mlji­šte i po­sta­vlja­ti se­me na rav­no­mer­nu du­bi­nu.  Na gru­bo ob­ra­đe­nom ze­mlji­štu se­me će pro­pa­da­ti iz­me­đu gru­dvi ze­mlji­šta, osta­ja­će na po­vr­ši­ni ili će bi­ti ula­ga­no na raz­li­či­tu du­bi­nu.
Ve­ge­ta­ci­o­ni pro­stor tre­ba da bu­de ta­kav da obez­be­di nor­mal­no raz­vi­će i rast bi­lja­ka, a broj bi­lja­ka po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne tre­ba da omo­gu­ći do­bi­ja­nje mak­si­mal­nog pri­no­sa. Ko­li­ki će broj bi­lja­ka bi­ti za­stu­pljen po je­di­ni­ci po­vr­ši­ne za­vi­si od me­te­o­ro­lo­ških uslo­va ko­ji vla­da­ju na tom pod­ruč­ju, oso­bi­na ze­mlji­šta, hi­bri­da ko­ji se ga­ji i ci­lja ga­je­nja.
Po­što ima ve­li­ke po­tre­be u hran­lji­vim ma­te­ri­ja­ma i jer ga na­pa­da­ju mno­go­broj­ne bo­le­sti, šte­to­či­ne i pa­ra­zi­ti, sun­co­kret tre­ba ga­ji­ti u plo­do­re­du. Na istom ze­mlji­štu sun­co­kret tre­ba da se ga­ji za če­ti­ri do šest go­di­na. Naj­bo­lji pre­du­se­vi za sun­co­kret su str­na ži­ta, jed­no­go­di­šnje ma­hu­nar­ke i ku­ku­ruz.

Đu­bre­nje sun­co­kre­ta

Po­tre­be sun­co­kre­ta u hran­lji­vim ma­te­ri­ja­ma su ve­li­ke jer obra­zu­je ve­li­ku ve­ge­ta­tiv­nu ma­su (7-8 t/ha) i pri­nos se­me­na (2-4 t/ha). Da bi ostva­rio ovu bi­o­ma­su i pri­nos se­me­na, sun­co­kret ”po­tro­ši” iz ze­mlji­šta od 120 do 180 kg azo­ta po hek­ta­ru, od 60 do 90 kg fos­fo­ra po hek­ta­ru i čak od 280 do 360 kg ka­li­ju­ma po hek­ta­ru. Đu­bre­nje sun­co­kre­ta azo­tom je zna­čaj­no jer on uti­če na rast ve­ge­ta­tiv­nih or­ga­na i gla­vi­ce. Ali pre­o­bil­no đu­bre­nje azo­tom mo­že do­ve­sti do po­gor­ša­nja kva­li­te­ta pro­iz­vo­da, od­no­sno do po­ve­ća­nja ko­li­či­ne be­lan­če­vi­na a sma­nje­nja ko­li­či­ne ulja u se­me­nu. Đu­bre­nje fos­fo­rom i ka­li­ju­mom po­zi­tiv­no uti­če na sa­dr­žaj ulja u se­me­nu i na po­ve­ća­nje ot­por­no­sti bilj­ke pre­ma bo­le­sti­ma. Fos­for uti­če na bo­lji raz­voj ko­re­na i or­ga­na za raz­mno­ža­va­nje, a na­ro­či­to na broj obra­zo­va­nih cve­to­va. Bilj­ke sa do­bro raz­vi­je­nim ko­re­no­vim si­ste­mom bo­lje is­ko­ri­šća­va­ju vo­du iz ze­mlji­šta. Ka­li­jum se naj­vi­še ugra­đu­je u li­sto­ve i sta­blo, pa su za­to i po­tre­be sun­co­kre­ta za ovim ele­men­tom naj­ve­će.
Ko­li­či­ne mi­ne­ral­nih đu­bri­va ko­je tre­ba pri­me­ni­ti u pro­iz­vod­nji sun­co­kre­ta za­vi­se od vi­še fak­to­ra ali naj­va­žni­ji su: pla­ni­ra­ni pri­nos, plod­nost ze­mlji­šta (pre sve­ga sa­dr­žaj azo­ta, fos­fo­ra i ka­li­ju­ma u ze­mlji­štu) i me­te­o­ro­lo­ški uslo­vi. Po­što po­ljo­pri­vred­ni­ci ne mo­gu da uti­ču na me­te­o­ro­lo­ške uslo­ve, je­di­no što mo­gu da ura­de je da sa­mi od­re­de da­li će i ko­li­ko će pri­me­ni­ti đu­bri­va. Na­ši po­ljo­pri­vred­ni­ci pri­me­nju­ju mi­ne­ral­na đu­bri­va is­ku­stve­no tj. ot­pri­li­ke zna­ju za ko­ju kul­tu­ru, hi­brid ili sor­tu tre­ba đu­bri­va, od­no­sno zna­ju ot­pri­li­ke u ka­kvom se sta­nju na­la­zi nji­ho­va par­ce­la. Če­sto na ko­li­či­nu i iz­bor mi­ne­ral­nih đu­bri­va uti­če nji­ho­va fi­nan­sij­ska si­tu­a­ci­ja i sta­nje na tr­ži­štu. Naj­ce­lis­hod­ni­ji i naj­e­ko­no­mič­ni­ji na­čin je da od­re­de ko­li­ko se hran­lji­vih ele­me­na­ta na­la­zi u ze­mlji­štu na nji­ho­voj par­ce­li pre se­tve sun­co­kre­ta. To mo­gu ura­di­ti uzi­ma­njem uzo­ra­ka ze­mlji­šta na dve du­bi­ne (0-30 cm i 30-60 cm) na ne­ko­li­ko me­sta na par­ce­li. Ta­kve uzor­ke upa­ku­ju u naj­lon ke­se, obe­le­že i od­ne­su u naj­bli­žu la­bo­ra­to­ri­ju u okvi­ru Po­ljo­pri­vred­nih struč­nih slu­žbi, gde će im ura­di­ti ana­li­zu ze­mlji­šta na sa­dr­žaj mi­ne­ral­nog azo­ta, fos­fo­ra i ka­li­ju­ma. Po­želj­no je da ura­de i ana­li­zu re­ak­ci­je od­no­sno pH ze­mlji­šta, jer će im taj po­da­tak po­mo­ći pri oda­bi­ru od­go­va­ra­ju­ćih mi­ne­ral­nih đu­bri­va a u ci­lju oču­va­nja plod­no­sti, fi­zič­kih, he­mij­skih, to­plot­nih, vod­no-va­zdu­šnih oso­bi­na ze­mlji­šta. Ka­da po­ljo­pri­vred­nik do­bi­je in­for­ma­ci­ju o sa­dr­ža­ju azo­ta, fos­fo­ra i ka­li­ju­ma u ze­mlji­štu, po­treb­no je da ih upo­re­di sa po­tre­ba­ma sun­co­kre­ta. Raz­li­ku iz­me­đu te dve vred­no­sti je po­treb­no do­da­ti kroz pri­me­nu đu­bri­va. Na ovaj na­čin pro­iz­vo­đač će pri­me­ni­ti ono­li­ko đu­bri­va ko­li­ko je po­treb­no sun­co­kre­tu za ostva­re­nje pla­ni­ra­nih pri­no­sa uz mak­si­mal­nu mo­gu­ću ušte­du nov­ca i za­šti­tu ze­mlji­šta i oko­li­ne.
Ko je od po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča is­po­što­vao sve ili ve­ći deo ovih pre­po­ru­ka, mo­gao je i ove go­di­ne da ra­ču­na na vi­so­ke pri­no­se sun­co­kre­ta.

Kategorije Poljoprivreda