I nemoj da nasedate na te reči „Tako mora“, jer ne mora se tako. Uvek ima izbor, izlaz da ne mora tako. Jedino smrt mora…

Piše: Boris Miljković Ne mogu zamisliti život bez ovog mog prelepog kraja Srema do Dunava. Odrastajući baš na ovoj obali i ovom delu tek sada…

Piše: Boris Miljković Tih devedesetih sam jedva čekao sastanke konjičkog kluba pred paradu u našem mestu. Uglavnom kod Uje u kafani svi bi došli raspoloženi,…

Piše: Boris Miljković Godinama sam pisao o ženi koja me rodila. Nesvestan da takva žena, koja je ostavila bebu, ne zaslužuje ni pogled, a ne…

Piše: Boris Miljković Gledam danas u spomenik dok otac Slobodan čita opelo. Suze opet, a slike prolaze kroz glavu. Nisam hteo prošle subote parastos tati,…

Piše: Boris Miljković Svake godine bismo oko podne gledali pokojnog „Grofa“ kako se kupa tog dana na Dunavu. Osamdeset i nešto godina i samo na…

Piše: Boris Miljković Sedma godina kako uvek napišem za trinaesti avgust dan ranije. Nisam se čuvao, a ni život me nije čuvao. I puklo po…

Sećam se kasno u noć dolazimo iz kafića Stipe i ja. Uzimam šerpu sa dna frižidera, podgrevam i jedemo, već zora sviće. Ujutru me baba…

Piše: Boris Miljković Na Ognjenu Mariju je majka (baba) uvek grdila od rana jutra da tog dana ne idem na Dunav. Uglavnom poštovao sam to…

A, kako bi izgledalo vaše jutro iz snova? Živite li ga, ili ovakvu muku mučite? Jedno je sigurno – pred vama je novi dan! Piše:…