Sedamdeset godina Jovan Vuković piše u kontinuitetu, bavi se enigmatikom i objavljuje knjige – Od prvog broja „Sremskih“ pa sve do odlaska u penziju Jovan Vuković je bio član najstarije izdavačke kuće u Sremu
Piše: Zorica Garašanin Stefanović
(Radila u Sremskim novinama od 1979. do penzionisanja 2012. godine)
Postoji više povoda za razgovor sa kolegom Jovanom Vukovićem. Novinar, enigmata, autor više knjiga, Jovan Vuković je u Sremskim novinama od prvog broja novina koje su nosile datum prvi januar 1961. godine, potom je otišao na odsluženje vojnog roka i posle povratka iz vojske 1965. godine, u našoj redakciji je ostao do penzionisanja 1994. godine. Jedini je još uvek aktivan novinar iz prve redakcije „Sremskih“, bavi se i enigmatikom duže nego novinarskim poslom, a nedavno mu je izašla iz štampe nova knjiga „Šah u Novoj Pazovi“.
„Sremske novine“ su jedne od retkih novina na ovim našim prostorima koje su u kontinuitetu opstale 60 godina. To nije slučajno?
– To zaista nije slučajno. Pre skoro 250 godina dva studenta rodom iz Srema Dimitrije Davidović iz Zemuna i Dimitrije Frušić iz Divoša, pokrenuli su prve srpske novine u Beču 1813. Mislim da još od tada za Srem važi da ima tradicionalno dobar novinarski kadar. Tokom Drugog svetskog rata Srem je bio centar partizanske štampe, a nakon oslobođenja sve oči su bile uprte u novosadski „Dnevnik“ koji je imao strane posvećene Sremu. Međutim, glavni rukovodeći novinari su bili rodom iz Srema, kaže Jovan Vuković i dodaje. Ja sam jedini preostao novinar iz prve redakcije „Sremskih novina“. Doduše tu je i Paja Poljovka ali on je kasnije stigao u list nakon ukidanja Sreza. Sudbina je valjda tako odlučila da ima još neko ko će pričati kako je bilo, kako su novine počinjale. Voleo bih da nas je više živih. Zabavno i živo bi bilo da smo na okupu Branko Čančar, Cveja Gavrić, Zdenko Nenadić, Anđelko Erdeljanin…ala bi to bila zdravica za 60 godina postojanja.“
Kako ste se vi lično „zarazili“ novinarskom profesijom?
– Kada je doneta odluka da se pokrene list u Sremu, zadužen je bio Živko Vasić, novinar „Dnevnika“ da pronađe saradnike iz većih sremskih mesta. Ja sam izveštavao za „Sremski Dnevnik“ o sportskih događajima iz Nove Pazove. Igrao sam šah, pratio fudbalske utakmice. To mi je bila preporuka da šaljem izveštaje sa sportskih događaja za „Sremski Dnevnik“. Kasnije su me slali da skoknem do Stare Pazove i napišem članak o nekoj skupštini ili partijskoj konferenciji. Sve je to pokazivalo da sam viđen za sremskog novinara. Moj otac se nije baš sa tim slagao, po njemu trebao sam da budem pravnik. Ali po nagovoru Živka Vasića koji je ubedio moga oca da me pusti da budem novinar, uplovio sam u ove vode i nisam se pokajao.“
Ipak, ko je glavni „krivac“ za vašu naklonjenost pisanoj reči i enigmatici?
– Za to što sam se priklonio novinarstvu „kriva“ je moja nastavnica srpskog jezika Darka Ninković. Za vreme njenog časa dok smo mi pisali neki sastav, ona je rešavala ukrštene reči. Procenjivao sam da to što ona radi, mora da je važno i zanimljivo pa sam i ja počeo da kupujem enigmatski list i rešavam ukrštenice i zagonetke. Redakcija lista je pozvala čitaoce da šalju svoje radove, pa mi je 1954. objavljen prvi anagram u „Enigmi“, i to u stihovima što me je zagrejalo za zagonetke a posredno i za novinarstvo. Uzgred da dodam, enigma mi je sve do današnjih dana bila „vannastavna“ aktivnost. Sastavio sam na hiljade ukrštenica i objavio više od hiljadu istraživačkih članaka o zagonetkama i ljudima koji su se bavili zagonetkama.“
Podsetimo, odluka o pokretanju „Sremskih novina“ doneta 5. decembra 1960. godine, a prvi broj izašao sa datumom od 1. januara 1961. godine. Sećate li se poslednjeg dana 1960. godine?
– Kako da ne. Prva redakcija bila je na okupu u kancelarijama Zadružnog saveza u Sremskoj Mitrovici. Sa nestrpljenjem smo čekali prvi broj. Tom događaju prisustvovalo je i nekoliko sreskih i opštinskih političara poput Boška Krunića i Đorđa Stojšića. Mnoge nisam poznavao jer sam stigao iz Nove Pazove kao najmlađi član buduće redakcije. Počeo je sneg da provejava kada se pojavio Živko Vasić sa paketima lista. Nije bilo Stevana Mirkovića Maligana da to fotoaparatom ovekoveči, baš šteta. Svi su bili oduševljeni izgledom lista, jer su novine delovale kao prave, kao „Politika“. Naravno, popilo se za sretan početak, nazdravilo i poželo dalji uspešan život prvom sremskom listu posle oslobođenja, seća se Jovan Vuković i dodaje – Prisutni novinari dobili su više paketa sa novinama i automobile Sreza, sa zadatkom da prvi broj raznesu po sremskim opštinama. Ja sam imao zadatak da novine nosim u Beograd, Staru Pazovu i Inđiju. Prodavci su bili zahvalni što dobijaju novine a ne moraju da ih plate. Sećam se rukovodstvo Opštine Stare Pazove je čekalo Novu godinu u Hotelu „Srem“ a rukovodstvo Inđije u Hotelu „Inđija“. Doneo sam im po dva paketa i poželeo sretnu novu godinu, mislim da me nisu ni čuli jer su zaneseno razgledali stranice novina.“
Da li ste u vašoj dugoj novinarskoj karijeri imali problema sa zakonom i političarima?
– Političari su najčešće imali primedbe ako neko od njih nije pomenut. Slučaj je hteo da budem prvi sremski novinar koji je tužen sudu zbog jednog afirmativnog članka. Tužila me nastavnica crtanja iz moje Nove Pazove, zato što sam napisao da je njen učenik dobio jugoslovensku nagradu a ona mu dala jedinicu iz crtanja. Naravno sud je razumeo moju nameru pa je taj slučaj ostao samo kao deo istorije novinarskog posla. Bio sam još dva puta na sudu zbog pisanja ali i to se završilo bez osuđujuće kazne. Jer Živko Vasić nas je od prvog dana savetovao da se piše samo ono kako je bilo i što se svojim očima videlo. Danas je novinarstvo sve samo ne pravo stanje stvari. Inače, obavljajući novinarske zadatke uvek sam težio da istinito informišem, onako kako je bilo. Posebno sam voleo da pišem o dobrim primerima, ono što je za pohvalu da se posebno istakne, a što je za kuđenje da se kritikuje, ali nikada zlonamerno.“
Baš zbog toga ne iznenađuje podatak da je Jovanu Vukoviću tri puta dobio nagradu „Istina“ koju je dodeljivao Aktiv novinara Srema, dobitnik je više regionalnih i republičkih priznanja. Pripala mu je i nagrada Društva novinara Vojvodine za feljton „Sremci u Španiji“.
Usmene novine
– U ono vreme veoma je bilo važno da redakcija uspostavi kontakt sa čitaocima. Sem što su objavljivana njihova pisma, ili su pravljene rubrike na osnovu pisama čitalaca, redakcija je organizovala usmene novine. Obično bi posetili neko mesto koje ima više pretplatnika – čitalaca, pa bi novinar uživao na skupovima gde su čitane prigodne rubrike i gde bi se govorilo o nekim aktuelnim pitanjima. Bilo je to vreme kada se novinarima verovalo i kad svečanosti nisu počinjale dok ne stignu sremski novinari, seća se Jovan Vuković.
Tiraž iz snova
– Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka „Sremske novine“ su imale tiraž o kojem su drugi listovi mogli samo da sanjaju. Pored odličnih novinara, zasluge su pripadale dugogodišnjem direktoru Borislavu Bogdanoviću ali i komercijalistima. Naime, gašenjem Opštine Mačvanska Mitrovica u „Sremske“ su premešteni Jovan Ivić i Saša Jovanović koji su preuzeli poslove komercijale. Zahvaljujući njima skoro sve veće firme u Sremu imale su svoje informativne listove. Prednjačio je PIK „Sirmijum“, bili su tu još „Napredak“, „Šidski kombinat“, „Lifam“, „Fruška gora“, „Agrounija“, „Ukus“… Tiraž je bio preko 40.000 primeraka. Novinari su imali baš dosta posla pa su za sardnike angažovani članovi pojedinih preduzeća ali i novinari iz drugih redakcija, s ponosom istče Jovan Vuković.
Hroničar sporta
Ovih dana izašla je iz štampe najnovija knjiga Jovana Vukovića „Šah u Novoj Pazovi“. Reč je o monografiji šaha u ovom mestu, u staropazovačkoj opštini i Sremu. Ima prikupljeno dovoljno materijala da bi uz podršku sportskih saveza mogla brzo da se pripremi hronika šaha u Sremu. Vuković je već objavio sportske knjige „Ju dopisni šah“ (1990.), „Fudbal u Novoj Pazovi“ iste godine, „RK Železničar Inđija“ zajedno sa R.Glušicom (1988.), „Atletika u Inđiji“ u saradnji sa R.Glušicom i M. Vujaklijom (2009.). Za enigmatsku knjigu „Leksikon srpskih enigmata“ sa Miroslavom Lazarevićem, 2007. je dobio nagradu UNS za literaturu. Objavio je još enigmatske knjige „Literata enigmata (1991.), „Partizanske zagonetke“ (1983.), „Enigma 1-200“ sa Vladetom Trivuncem (2011.), „Čudesni enigmatski svet Boška Petrovića“ sa Trivuncem (2019.) i „Lju Ban“ sa Vladimirom Šarićem (2020.).
