Na svega nekoliko minuta vožnje od centra Mačvanske Mitrovice, a u ataru Salaša Noćajskog, nalazi se mesto koje Rada i Miroslav Mehuljić s razlogom nazivaju svojim malim rajem. Skrivena među voćnjacima, daleko od gradske buke i svakodnevnih obaveza, njihova vikendica postala je prostor u kojem pronalaze mir, odmor i vreme za porodicu i prijatelje.
Već sam prilaz imanju ostavlja poseban utisak. Sa jedne strane prostiru se redovi leske, sa druge šljivik, a put vodi ka uređenom kutku koji deluje kao da pripada nekom drugom svetu. Teško je poverovati da se na samo kilometar ili dva odatle odvija užurbani svakodnevni život.
Ideja o kupovini placa rodila se pre devet godina, nakon rođenja njihovog trećeg deteta. Osnovna zamisao bila je da deca dobiju prostor za igru i odrastanje u prirodi, daleko od betona i gradskih ulica.
– Moj suprug je duže vreme gledao ovaj plac i ubeđivao me da dođem da ga vidim. Iskreno, u početku nisam bila zainteresovana. Međutim, kada sam prvi put došla, već na samom prilazu mi se dopalo. Bio je nekako uvučen, skriven, okružen zasadima voća i veoma prijatan. Odmah sam mogla da pred očima stvorim sliku kako bi čitav prostor mogao da se uredi i izgleda – priča Rada.
U to vreme na placu nije bilo gotovo ničega. Stari stubovi, zarđala ograda i zapušten prostor zahtevali su mnogo rada. Ali upravo u tome su Rada i Miroslav pronašli zajedničko zadovoljstvo.
– Korak po korak sve smo sami uređivali. Farbali smo ogradu, popravljali ono što je bilo dotrajalo, sređivali teren. Uvek je bilo posla, ali smo ga rado radili. Vremenom smo izgradili malu kućicu za prenoćište, zatim letnjikovac, uveli vodu, struju i internet. Tako je polako nastajao prostor kakav smo zamišljali – kaže ona.
Poseban pečat čitavom imanju dala je upravo Rada, koja je svoju kreativnost iskazala kroz brojne detalje. Starim predmetima dala je novu namenu, pažljivo birala ukrase, sadila cveće i osmišljavala svaki kutak.
– Počele su čak da mi se javljaju prijateljice i drugarice koje su želele da mi poklone razne predmete za dvorište i letnjikovac. Na društvenim mrežama redovno objavljujem fotografije sa vikendice, pa su prepoznale moju viziju i često su mi pomagale da je dodatno upotpunim – dodaje Rada.
Ono što je počelo kao porodični projekat vremenom je postalo i mesto okupljanja. Prijatelji i rodbina rado dolaze u goste, a mnogi kažu da se na ovom mestu osećaju kao kod kuće.
– U vikendicu je uloženo mnogo više od novca. Uloženi su vreme, trud, rad i pre svega ljubav. Neverovatno je kako smo se nas dvoje pronašli u ovoj priči. Danas svaki slobodan trenutak želimo da provedemo ovde. Posla uvek ima, ali ga ne doživljavamo kao obavezu. Kada dođemo, kao da dobijemo neku vrstu injekcije za smirenje. Sav stres ostane na kapiji – kaže Miroslav i dodaje da Rada koja piše pesme najviše inspiracije upravo tu pronalazi.
Iako su njihova deca danas već porasla, upravo su najmlađi bili glavni razlog zbog kojeg je sve počelo.
– Kada su bili mali, ovo je za njih bilo idealno mesto. Nije bilo saobraćaja, imali su slobodu da trče, igraju se i provode vreme napolju, što danas isto imaju sva deca koja nam dođu. Kod kuće imamo malo dvorište i uglavnom je sve pod betonom, dok su ovde mogli bezbrižno da uživaju u prirodi – priča Miroslav.
Kao ribolovac, dodatno je upotpunio svoj kutak za odmor izgradnjom platforme na kanalu koji se nalazi uz sam plac. Tako je i voda postala deo njihove svakodnevice u „Mom malom raju“.
Danas, posle skoro decenije rada, truda i neprestanog uređivanja, vikendica Mehuljića nije samo mesto za odmor. Ona je porodična priča o zajedničkom stvaranju, o želji da se deci pruži detinjstvo u prirodi i o prostoru koji je vremenom postao utočište od užurbanog sveta. Upravo zato naziv koji nosi nije slučajan – za Radu i Miroslava ovo zaista jeste njihov mali raj.
D.Tufegdžić
