Iako se proleće najčešće povezuje sa buđenjem prirode, suncem i novim elanom, mnogi ljudi upravo u ovom periodu osećaju suprotno – umor, bezvoljnost i nedostatak koncentracije. Ova pojava, poznata kao prolećni umor, javlja se kod velikog broja ljudi i predstavlja prirodnu reakciju organizma na promene koje donosi novo godišnje doba.
Ovaj fenomen nije samo subjektivan utisak. Lekari ga već decenijama povezuju sa kombinacijom bioloških i psiholoških faktora koji se javljaju upravo na kraju zime. U medicinskoj literaturi najčešće se opisuje kao produženi efekat sezonske depresije ili takozvani „prolećni umor“.
Najvažniji razlog leži u svetlosti. Tokom zimskih meseci dani su kraći, a nedostatak prirodnog svetla direktno utiče na hemijske procese u mozgu. Kada je izloženost sunčevoj svetlosti mala, dolazi do pada nivoa serotonina – neurotransmitera koji reguliše raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva. Istovremeno raste nivo melatonina, hormona koji kontroliše san i čini nas pospanijima.
Iako se pojedini simptomi mogu javiti već tokom jeseni, stručnjaci primećuju da kod velikog broja ljudi vrhunac ovog stanja dolazi upravo u februaru i martu. Razlog je jednostavan – organizam je mesecima bio izložen manjku sunčeve svetlosti, manjoj fizičkoj aktivnosti i često siromašnijoj ishrani, što vremenom stvara osećaj takozvanog „biološkog duga“.
Kako kaže dr Neda Durmanović Šavija, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Sremska Mitrovica, najčešći simptomi koji prate prolećni umor su izražena malaksalost, nedostatak energije, povećana potreba za snom, slabija koncentracija, razdražljivost i promenljivo raspoloženje. Kod nekih ljudi javlja se i pojačana želja za hranom bogatom ugljenim hidratima.
-Još jedan razlog zbog kog se ljudi često zbune jeste činjenica da lepo vreme ne donosi trenutno poboljšanje raspoloženja. Organizmu je potrebno izvesno vreme da se prilagodi promenama koje donose duži i topliji dani. Mozgu je potrebno nekoliko nedelja da ponovo uspostavi ravnotežu između serotonina i melatonina. Tek nakon perioda stabilnijeg i sunčanijeg vremena nivo serotonina počinje da raste, što mnogi ljudi osete kao nagli povratak energije i boljeg raspoloženja. Prolećni umor nije bolest, već prirodna reakcija organizma na sezonske promene. Tokom zime manje boravimo napolju, manje se krećemo i često provodimo više vremena u zatvorenom prostoru. Sve to utiče na naš bioritam, pa je potrebno izvesno vreme da se telo prilagodi dužim i svetlijim danima. Dobra vest je da ovo stanje obično ne traje dugo i da se uz zdrave navike relativno brzo prevazilazi. Savetujem ljudima da što više vremena provode na svežem vazduhu, da budu fizički aktivni i da vode računa o ishrani. Važno je unositi dovoljno tečnosti i smanjiti količinu belog šećera u ishrani. Kada se redovno krećemo i boravimo na suncu, organizam prirodno proizvodi dovoljno vitamina D, pa u većini slučajeva nema potrebe da se on uzima kao dodatak ishrani – objašnjava dr Neda Durmanović Šavija.
Prema njenim rečima umerena fizička aktivnost jedan od najboljih načina da se organizam izbori sa prolećnim umorom. Svakodnevna šetnja, lagana rekreacija ili boravak u prirodi mogu značajno doprineti poboljšanju raspoloženja i vraćanju energije.
Iako može biti neprijatan, prolećni umor je prolazna pojava. Kako se organizam postepeno prilagođava toplijem vremenu i dužim danima, energija se vraća, a sa njom i osećaj vedrine koji se tradicionalno vezuje za dolazak proleća.
S. Mihajlović
