Čim temperature padnu, mnogi počinju da osećaju bolove u leđima, zglobovima i mišićima, uz ukočenost koja otežava i najjednostavnije pokrete. Iako se često smatra da je reč o subjektivnom utisku, o „osećaju u kostima“, medicinska praksa i naučna objašnjenja pokazuju da hladnoća i vremenske promene zaista mogu uticati na intenzitet tegoba lokomotornog sistema.
Kako i zašto zima pojačava tegobe, ko je najosetljiviji i šta možemo sami da uradimo da ublažimo bolove, objašnjava dr Dražen Sajenković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije Opšte bolnice Sremska Mitrovica.
-Kod velikog broja ljudi bolovi u zglobovima, leđima i mišićima, odnosno lokomotornom sistemu, zaista se intenziviraju sa pogoršanjem vremenskih uslova i hladnoćom. To ima naučnu osnovu i nije u pitanju puki utisak. Mehanizmi nisu kompletno razjašnjeni, ali postoje dve fiziološke teorije: skupljanje tkiva pri hladnoći i promene atmosferskog pritiska. To znači da kada dođe do pada temperature, mišići se lagano kontrahuju, a okolna meka tkiva i fascije postaju rigidni, krući. Ovo povećava pritisak na nerve i intenzivira bol. Pored toga, pad atmosferskog pritiska može da dovede do povećanja pritiska sinovijalne (zglobne) tečnosti, što kod već oštećenih zglobova kao što su oni zahvaćeni artrozom, osteoartritisom ili reumatskim bolestima pojačava bol i osetljivost. Niske temperature dovode i do vazokonstrikcije, odnosno sužavanja krvnih sudova u perifernim delovima tela, kako bi se očuvala telesna toplota, što je prirodan proces. Posledica toga je slabija cirkulacija, manji dotok kiseonika i hranljivih materija u tkiva, kao i sporije eliminisanje produkata metabolizma. Mišići tada postaju krući, sporije reaguju i skloniji su grčevima i bolu. Hladnoća, takođe, smanjuje elastičnost tetiva i ligamenata, što može povećati rizik od povreda, dok zglobna tečnost postaje gušća, pa se javlja osećaj ukočenosti i težine pri pokretima, naročito kod osoba sa hroničnim upalama zglobova – objašnjava dr Dražen Sajenković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Opštoj bolnici Sremska Mitrovica.
Prema njegovim rečima, iako ove tegobe ne pogađaju sve podjednako, određene grupe pacijenata su znatno osetljivije na hladne vremenske uslove. To su, pre svega, osobe sa hroničnim oboljenjima koštano-zglobnog i mišićnog sistema, kao što su različiti oblici artroze, neuralgije, lumbago i reumatske bolesti. Kod pojedinih pacijenata, posebno onih sa plućnim bolestima, hladno vreme može dodatno pogoršati opšte zdravstveno stanje i prateće tegobe. Pored samih vremenskih uslova, značajnu ulogu ima i smanjena fizička aktivnost tokom zime.
Dr Sajenković naglašava da upravo manjak kretanja često ima veći uticaj na pogoršanje hroničnih bolova nego sama hladnoća. Ovo je posebno izraženo kod starije populacije i kod ljudi koji dugo sede, poput kancelarijskih radnika, kod kojih se često javljaju bolovi u vratnom i lumbalnom delu kičme. Kod osoba sa reumatskim oboljenjima i hroničnim povredama, uticaj hladnoće i neaktivnosti je približno podjednako značajan, pa se često vremenskim uslovima pripisuju tegobe koje su u suštini posledica manjka kretanja.
-Najčešći simptomi zimske neaktivnosti je jutarnja ukočenost zglobova koja se smanjuje i povlači posle nekoliko minuta ili do sat vremena nakon ustajanja iz kreveta. Takođe, ukočenost se može razviti i usled izloženosti hladnoći, recimo ruke bez rukavica. Usled nedostatka fizičke aktivnosti, a ne retko i povećanja telesne mase u zimskom periodu, dolazi do intenziviranja bolova u vratu, ramenima, leđima, kao i mogućih grčeva. Najveći problem predstavlja atrofija mišića koja se može razviti usled dužeg mirovanja i nekretanja. Bolove, ukočenost i tegobe tokom hladnih dana značajno može smanjiti jutarnje razgibavanje., a preporuke su da se svakodnevno upražnjava 20 do 30 minuta umerene šetnje ili 10 do 15 minuta vežbi u kućnim uslovima. Vežbe treba raditi smisleno i sa određenim ciljem. Za starije sugrađane, dovoljno je da se aktiviraju što se tiče kretanja u svom domu ne bi li se održala mobilnost i cirkulacija – savetuje dr Dražen Sajenković i dodaje da i nepravilno zagrejani prostori mogu značajno doprineti pojavi ukočenosti i mišićnih grčeva, naročito kod osoba sa slabijom cirkulacijom.
Posebna pažnja preporučuje se osobama koje rade kancelarijske poslove. Savetuje se pravljenje kratkih pauza na svakih 45 minuta, uz nekoliko minuta hoda ili istezanja, kao i primena ergonomskih mera na radnom mestu – visina stola, stolice, monitora, lumbalna potpora, ortopedsko jastuče, udobna stolica, adekvatan miš i tastatura ako je u pitanju rad za kompjuterom.
Kada je reč o ublažavanju tegoba, dr Sajenković ističe značaj adekvatne zaštite od hladnoće, umerene fizičke aktivnosti, redovnog istezanja i primene propisane terapije. Toplota, u vidu grejnih podloga, toplih obloga ili kupki, može biti veoma korisna, jer opušta mišiće i poboljšava lokalnu cirkulaciju, ali je važno da ona bude prijatna, a ne prevruća. Toplotu ne treba primenjivati kod svežih povreda, otoka, infekcija ili povišene telesne temperature
Na kraju, važno je prepoznati kada je bol signal za lekarski pregled. Ukoliko bolovi u zglobovima i mišićima traju duže od nedelju dana, javlja se produžena jutarnja ukočenost, prisutni su neurološki simptomi, nagla slabost mišića ili bol koji se pojačava u miru i budi tokom noći, neophodno je javiti se lekaru radi dalje dijagnostike i lečenja.
S. Mihajlović
