Stefan Jelikić, 30-godišnjak iz Zasavice 1, nedavno je otkrio svet ronjenja. Kao zaljubljenik u prirodu, vodu i sportski ribolov, Mačvanin je za vrlo kratko vreme prošao obuku, stekao neophodan sertifikat i fasciniran lepotom podvodnog sveta, odlučio da se upusti u nove avanture. U ronjenju, Stefan ističe, da ne vidi samo hobi, već i potencijalno buduće zanimanje. Život ga je, sasvim neočekivano, odveo na put pun novih mogućnosti, a sve je počelo od poznanstva sa instruktorkom ronjenja Ivanom Orlović Kranjc.
-Potpuno spontano, na Zasavici sam upoznao Ivanu, vlasnicu ronilačkog kluba „Svet ronjenja“. Kupila je vikendicu u blizini jedne koju sam ja čuvao, tako da smo se vremenom sprijateljili. Pomagao sam joj oko uređenja kuće, a ona mi je, u znak zahvalnosti, ponudila da me nauči da ronim. Iskreno, o ronjenju sam i ranije razmišljao, plivanje sam naučio još kao mali i dosta vremena provodim na Savi i samoj bari. Veliki sam ljubitelj vode, međutim nikada nisam napravio taj prvi korak, sve dok me, sada moja velika prijateljica, nije motivisala. Zahvaljujući njoj sam, u Beogradu na Adi, završio početni kurs, položio testove i zvanično dobio dozvolu za ronjenje. Bilo je to pre otprilike godinu dana i moram priznati da sam se odmah zaljubio u podzemni svet i ronjenje. Sasvim nešto drugačije od svega što sam ranije imao priliku da doživim i iskusim – priča Stefan.
Samo dve nedelje kasnije, na Drini je stekao i prvo praktično iskustvo, a usledilo je ronjenje na drugim rekama i, naravno, na Adi. Nedugo zatim ukazala mu se i neverovatna prilika da zajedno sa članovima Ivaninog kluba otputuje u Japan, tačnije na ostrvo Okinava. Prilika koja se ne propušta.
-Japan mi je oduvek bio interesantan, posebno njihova anime kultura i već duže vreme sam imao želju da ga posetim. Naravno, nisam verovao da će mi se ta želja ikada ispuniti, ali upravo to se desilo nedavno, a sve zahvaljujući ronjenju. Bila je to moja prva velika ronilačka ekspedicija. Okinava je malo ostrvo, koje, moram ipak da navedem, nije mi pružilo autentično iskustvo Japana, jer se radi o turističkom mestu koje više podseća na Havaje. Međutim, mesta na kojima smo ronili su fantastična. Nažalost, prvih par dana nas vreme nije baš poslužilo, padala je kiša, bilo je hladno, posle prvih zarona drhtao sam od hladnoće. Pod vodom to nisam osećao, ali kada izronim, vetar se uvlačio u kosti. Ipak, kako je naš boravak tamo odmicao, vremenske prilike su bivale sve bolje i vredelo je smrzavati se za sve ono što sam video u vodi, a to je jedan novi, drugačiji svet. Ono što sam nekada posmatrao na televiziji, imao sam priliku da vidim uživo – hobotnice koje menjaju boje, ajkule, zmije. Osećao sam se kao da sam u nekom ogromnom akvarijumu, na desetine, pa i stotine različitih riba, korali. Neverovatne stvari koje su me ostavile bez daha, ali u figurativnom smislu – kroz smeh priča Zasavčanin.
Na samom početku, priznaje, trema je bila prisutna, ali je uspeo i da je se reši, bivao je sve opušteniji pod vodom, ipak i dalje izuzetno odgovoran i svestan.
Kada nisu ronili, obilazili su ostrvo, posetili botaničke bašte, vodopade, zoo vrt. Ekipa iz kluba „Svet ronjenja“ sa kojom je putovao pružila mu je dobro društvo, pod vodom, ali i na kopnu. Usledio je povratak u Srbiju sa presedanjem u Šangaju, gde su imali 12 sati između dva leta, vreme koje su takođe iskoristili za razgledanje grada.
Stefan se nije zadržao na osnovnom kursu, te je usledio i naredni, kurs sa čijim sertifikatom može da roni do dubine od 17 metara, a svakako se ni na ovom neće zaustaviti.
-Koliko sam se zaljubio u ronjenje, mislim da najbolje opisuje moj cilj, a to je da završim napredni kurs koji će mi omogućiti da ronim i na većim dubinama, a jednog dana nadam se da ću dostići i do zvanja dive mastera, sa kojim bih mogao da radim širom sveta. Da radim, ali i da zaradim, pogotovo ako u sve to uključim i fotografiju, čemu ću da težim – odaje svoje planove za budućnost Stefan.
Mačvanin navodi da mu je kod ronjenja zanimljivo što se vode razlikuju, Drina je, na primer, drugačija od Save. Svaka voda ima neke svoje specifičnosti na koje treba da budeš pripremljen.
-Drina je bistra, ali puna brzaka i rizična, ali mi se više svidela za ronjenje od, na primer, Ade, gde je plitko, mutno, puno trave, pa je i vidljivost smanjena. Svakako, bez obzira koja je voda u pitanju, kod mene je uvek prisutan adrenalin. Puno toga ima o čemu treba da se vodi računa i stvari sa kojima se ne treba šaliti niti ih olako doživljavati. Ukoliko ne pazi čovek, može da nagrabusi. U ronjenju postoje pravila sa razlogom i moraju se strogo poštovati, bezbednosti radi. Nije to samo staviš bocu na leđa i kreneš. Vrlo je ozbiljno i sa tehničke strane, ali i sa one druge, jer uvek postoji opasnost da će te napasti neka životinja, ubosti riba, korali su, na primer, jako oštri. Ali ono što vidiš i doživiš pod vodom je neopisivo i vredi – objašnjava Stefan.
Do kraja godine, u planu mu je da roni na još nekoliko lokacija u Srbiji, zatim u Crnoj Gori i Hrvatskoj, a pokušaće da ode i do Egipta.
D. Tufegdžić
Foto: privatna arhiva
