Piše: Nemanja Milošević
Ponovo je, ovih dana, aktuelna priča o besplatnim udžbenicima koje lokalne samouprave obezbeđuju našim đacima. Nema humanijeg čina, reklo bi se. I pravo bi svetogrđe bilo prozboriti išta protivno ovoj praksi, koja je oberučke prihvaćena kako od strane roditelja, tako čak i od opozicionih struja po skupštinskim salama.
I sad, ni sam ne znam da li mi je jezik brži od pameti ili u svakom jajetu moram da pronađem makar i jednu jedinu dlaku, pa makar bila i stidna, ali imam štogod za reći i na ovu temu. Pa me posle razapnite. Kako vam volja!
Ako se sećate, pre par godina su opštine u Srbiji polako počele da izdvajaju sredstva za obezbeđivanje besplatnih udžbenika za učenike osnovnih, pa ponegde i srednjih škola. I, ako vas sećanje još bolje služi, setićete se i da se prve odluke o ovakvom vidu podrške obrazovanju skoro pa apsolutno poklapaju sa opštim rasulom koje je nastalo u našem obrazovnom sistemu!
Da, sa onim rasulom u kom je svakoj školi, pa i svakom nastavniku dozvoljeno da bira izdavača i autora udžbenika za svaki predmet!
Tako smo još onomad došli u situaciju da čak i u jednoj školi dva odeljenja istog razreda mogu imati različit komplet udžbenika. A kompleti su se iz godine u godinu menjali. Izdanja su redovno „menjana i dopunjavana“ i vrlo brzo smo došli u situaciju da svake godine deci moramo da kupujemo potpuno nove knjige!
A taj posao, razume se, nije nimalo jeftin. Zato su roditelji oberučke prihvatili pomoć koja im je pružena.
Međutim, nije moralo tako. Ta prilično velika sredstva, mogla su zaista biti bolje usmerena. Svake godine mogao je biti završen po jedan projekat koji bi olakšao život svima nama. Ali samo pod jednim uslovom – da školama, nastavnicima i izdavačima nismo dali odrešene ruke i da smo na vreme unifikovali nastavnu literaturu!
Zato, sa pravom, pitam: šta se to promenilo u čitankama različitih izdavača? Plan i program srpskog jezika po razredima je, koliko znam, isti! Da li se išta promenilo u zakonima fizike, u hemijskim formulama, u matematičkim zakonima? Da li je u međuvremenu došlo do nekih spektakularnih otkrića u osnovama biologije ili smo rešili da menjamo istoriju?
Koliko znam, ništa od toga. Isto kao što znam da su se u moje vreme udžbenici prenosili sa kolena na koleno. Sa generacije na generaciju, za mizerne novce. A bili smo dobri đaci. Posle i dobri studenti i savesni radnici. Čak i nastavnici, koje nakon toliko godina ponekad sretnem, kažu da smo bili zlatne generacije u odnosu na današnje. A eto, oni svake godine uče iz novih knjiga.
Pa vi, iz svega što rekoh, sami izvucite poentu…
