Za otvaranje sportske sale u Putincima u prisustvu predsednika republike, Aleksandra Vučića, predsednik Opštine Ruma, Dušan Ljubišić kaže da je kruna izazovne, ali uspešne 2025. godine. U godini na izmaku kaže da je realizovan niz kapitalnih projekata koje su generacije Rumljana čekale decenijama.
-Izgrađena je dugo očekivana sportska hala u Putincima, san Putinčana, star više od trideset godina. Time smo ispunili obećanje koje su mnogi ranije davali, a nikada ostvarili. U potpunosti je rekonstruisana Pavlovačka ulica, jedan od najvećih infrastrukturnih poduhvata u našem gradu. Ova važna saobraćajnica, duga 1,3 km, obnovljena je temeljno, a posebno me raduje što je projekat završen pre predviđenog roka i ulica je otvorena za saobraćaj dve nedelje ranije od plana. Nastaljamo na istom pravcu i sledi rekonstrukcija ulice Vladimira Nazora. Tu je i najveći infrastrukturni poduhvat u istoriji Rume, izgradnja prvog bulevara, Bulevara Vuka Karadžića, sa četiri kolovozne trake, novom kružnom raskrsnicom, servisnom saobraćajnicom sa parkinzima i drvoredima duž cele trase. Time naš grad dobija savremenu saobraćajnicu koja će potpuno promeniti izgled i funkcionalnost ovog dela Rume. Paralelno sa tim, pokrenuli smo i nov projekat izgradnje mosta preko Kudoškog potoka koji će spojiti novi bulevar sa ranije izgrađenom kružnom raskrsnicom kod Rigovog mlina, rekao je Ljubišić.
Koliko je godina za nama bila izazova u svetlu svetskih i domaćih dešavanja?
-Uprkos vremenu punom izazova, kako u Srbiji tako i u svetu, naša Ruma je pokazala snagu, jedinstvo i viziju. U okolnostima globalne neizvesnosti i ekonomske krize, uspeli smo da očuvamo stabilnost i nastavimo razvoj. Ova godina nije bila laka, ali nas teška vremena nisu pokolebala, naprotiv, motivisala su nas da radimo još vrednije.
U kojoj meri su izvesni i veliki projekti koji se odnose na ono što je važno, a što se golim okom ne vidi-vodosnabdevanje i kanalizaciona mreža?
-Ruma je započela jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u oblasti vodosnabdevanja, izgradnju novog magistralnog cevovoda koji povezuje fabriku vode „Fišerov salaš“ sa crpnom stanicom „Borkovac“. Vredan je 3,4 milijarde dinara, a izvodiće se u etapama i obezbediće stabilno vodosnabdevanje za Rumu i Irig.
Pokrenuta je i realizacija i projekta izgradnje zapadnog (4,5 kilometara) i centralnog kolektora (3,03 kilometra), a izgradnjom mini fabrika voda u saradnji sa Pokrajinom meštani Vitojevaca, Grabovaca i Klenka sada će piti kvalitetnu vodu.
Kako će se dalje urbanistički razvijati samo gradsko naselje u vreme kada i masovna izgradnja predstavlja veliki izazov?
-Krajem decembra potpisali smo ugovor sa Republičkom direkcijom za imovinu i kasarna u Železničkoj ulici je u opštinskom vlasništvu. Poznato je da na tih 18 hektara planiramo da formiramo sekundarni gradski centar, moderno i urbanistički u potpunosti uređeno naselje za stambene zgrade, porodične kuće i prateće sadržaje, poput ambulante, vrtića, poslovnih objekata, saobraćajnica i parkovskih površina. Prvi put od podizanja stambenih naselja u centru grada krenuli smo u uređenje urbanih džepova, pa će dvorišta stambenih zgrada Apoteke i Bele kule biti uređena, sa dovoljno parking prostora, zelenila i igrališta za humanije i kvalitetnije stanovanje.
Koji su najznačajniji planovi za sela rumske opštine?
-Radili smo i na desetine manjih, ali važnih stvari: rekonstruisali lokalne puteve, uređivali atarske puteve, javne objekte poput Doma kulture u Kraljevcima. U planu je izgradnja neophodnog vrtića u Hrtkovcima, kao i nove ambulante u tom selu, što je isplativije i uslovnije nego rekonstrukcija postojeće. Radiće se bušenje, opremanje i povezivanje bunara u Donjim Petrovcima, Nikincima i Hrtkovcima. Ovih dana smo radili na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa nad objektom Doma kulture u Stejanovcima, kako bismo mogli da krenemo u njegovu rekonstrukciju, a to ćemo raditi i sa preostalim domovima koji zahtevaju uređenje. Javno privatnim partnerstvom u pogledu održavanja saobraćajne infrastrukture, osim gradskih, biće omogućeni radovi na uređenju seoskih saobraćajnica gde to bude bilo potrebno.
U budžetu za narednu godinu se i dalje najveći priliv sredstava očekuje od poreza na zarade, da li je privreda i dalje najveći nosilac ulaganja?
-Čak 55 odsto prihoda su od zarada što znači da nezaposlenot nikad manja. To podrazumeva i više sredstava u budžetu kojima lokalna samouprava može da realizuje značajne projekte. Nije zanemarljiv ni porez na imovinu, koji dokazuje da se u Rumi gradi i prometuje nekretninama. Opet ću ukazati na jedan Haitian, kinesku kompaniju koja će u punom zamahu zaposliti više stotina do 1.000 ljudi. Da bi bilo tako i mi moramo fokus staviti na naše radne zone. Naredne godine planiramo nastavak uređenja radne zone „Rumska petlja“, drugi sloj asfalta, kao i rasvetu u Industrijskoj ulici. Za sve te projekte neophodno je i naša javna preduzeća budu opremljena i sa ponosom mogu reći da prvi put posle više decenija imamo zanovljenu mehanizaciju i opremu naših javnih preduzeća koja samostalno mogu da izvode složene projekte.
Koliko će se voditi briga i o ostalim segmentima društvene zajednice?
-Teško je nabrojati sve, ali ovo su samo neki novi projekti kojima ćemo se baviti u narednoj godini – nabavićemo nove školske klupe i stolice u svim školama na teritoriji naše opštine. Takođe, rekonstruisaćemo sanitarne čvorove u svim školama u kojima to bude potrebno. Tu izuzimamo Zmajevu i školu u Putincima, koje su ušle u republički program kompletne rekonstrukcije. Krećemo i u rekonstrukciju Doma zdravlja, koja će se raditi etapno. Nastavljamo sa svim socijalnim davanjima i merama podrške porodici, besplatni vrtići i udžbenici za osnovce, usluge socijalne zaštite koje postoje samo u Rumi, poput Mirnog kutka, prevoz, sredstva za lečenje, vantelesnu oplodnju i još mnogo toga.
S.B.
