U vremenu masovne proizvodnje i brze mode, ručni rad sve teže pronalazi svoje mesto, ali Sofija Miloradić iz Inđije uporno dokazuje da tradicija, strpljenje i ljubav prema zanatu i dalje imaju svoju vrednost. Već osam godina ova kreativna žena stvara jedinstvene, heklane ženske tašne koje privlače pažnju elegancijom i autentičnošću. Ljubav prema ručnom radu Sofija je ponela iz detinjstva.
-Heklanje, štrikanje i šivenje su tradicija u mojoj porodici. Učila sam od mame, kao i većina devojčica nekad. Prvo su to bile kape i sitniji predmeti, priča ona.
Prelomni trenutak dogodio se kada je upoznala ženu koja se bavila šivenjem šešira, što ju je podstaklo da počne da pravi beretke i toke, a kasnije i tašne. Kada je izradila svoju prvu tašnu, znala je da je pronašla ono što je u potpunosti ispunjava.
-To mi se odmah svidelo i od tada radim isključivo ženske tašne. Koristim makrame konac u raznim bojama, a uvek radim ono što se meni dopada i ispostavi se da se dopadne i kupcima, kaže Sofija.
Proces izrade za nju je, kako ističe, jednostavan i prirodan. Ručke za tašne naručuje, svakoj tašni šije postavu, a često doda i maramu kao detalj koji celokupnom izgledu daje posebnu notu elegancije. Inspiraciju za mustre pronalazi na Instagramu, gde, kako kaže, postoji mnoštvo ideja koje prilagođava sopstvenom stilu.
-Tu mi malo pomažu mlađi članovi porodice, nisam vešta baš sa tim društvenim mrežama, ali oni su tu da mi pomognu da vidim kuda idu savremeni trendovi, kaže Sofija.
Trenutno su, prema njenom iskustvu, najtraženije boje staro zlato, zelena, bordo, braon i siva. Kupci su uglavnom mlade devojke, ali se među modelima nađe i poneka „pismo tašna“, namenjena svečanim prilikama. Ipak, put ručnog rada nije uvek lak.
-Ručni rad danas nije dovoljno cenjen. Često čujem komentare da su torbe skupe, ali ljudi zaboravljaju koliko su skupi materijali, kao i vreme, trud i ljubav koji se ulažu, iskreno ističe Sofija. Ona naglašava da je svaka tašna urađena pedantno, sa mnogo pažnje i posvećenosti.
Iako svoj rad doživljava kao hobi, Sofija pronalazi posebno zadovoljstvo u prenošenju znanja mlađima. Kroz radionice koje se održavaju u školama, deca imaju priliku da nauče osnove heklanja i štrikanja.
-Prijatno sam iznenađena koliko su deca zainteresovana. To mi daje nadu da ručni rad ipak ima budućnost, zaključuje ona.
U svakoj Sofijinoj tašni isprepleteni su tradicija, strpljenje i savremeni duh , dokaz da ručno rađeni predmeti i dalje mogu da pronađu put do onih koji umeju da prepoznaju njihovu pravu vrednost.
Vreme koje je potrebno za izradu jedne ženske tašne Sofija i ne meri, hekla kad god ima slobodnog vremena, retko kada improvizuje, kako kaže, drži se mustre i pedantnog reda.
Svaka tašna počinje jednom petljom, u nju je uloženo puno strpljenja, znanja i ljubavi, zato svaka od njih ima neku svoju priču koju Sofija prenosi na devojke i žene koje kod nje dolaze. Svaka je jedinstvena, baš kao i žene koje ih nose.
Mirjana Stupar
