U ovoj, još jednoj sušnoj godini na području opštine Stara Pazova šećerna repa je prošla bolje nego druge poljoprivredne kulture.
U Zemljoradničkoj zadruzi Agroprom šećerna repa ove godine posejana je na 500 hektara sopstvene površine. Prinosi su različiti, zavisno od lokaliteta, sorte i količine padavina po reonima, kreću se od 40 do 80 tona po hektaru.
Agronom u ovoj Zadruzi, Zlatko Pijetlović, smatra da, s obzirom na vremenske prilike, mogu biti zadovoljni prinosom.
-Generalno, vremenske prilike nisu u velikoj meri umanjile ovogodišnji rod šećerne repe, ona je koliko-toliko uspela da se odupre vremenskim nedaćama i da iznese prinos, koji je manje-više zadovoljavajući. Pored svih problema, koji su nas pratili u toku vegetacije, najbitnije je da se nije ispoljila trulež repe, što je veoma česta pojava u ovako sušnim uslovima – objašnjava agronom.
Cena bi, ističe, mogla da bude bolja.
-Što se tiče cene ona je relativno dobra ako je ostvaren dobar prinos i digestija, ali ako je prinos u podbačaju, s obzirom na visoka celogodišnja ulaganja, ovogodišnji rod repe neće doneti neki značajan profit – ocenjuje Pijetlović.
Za sada je vreme povoljno za vađenje i transport šećerne repe do fabrike i do polovine novembra bi posao u ZZ Agroprom trebalo da bude završen.
Osim pomenute Zemljoradničke zadruge i AD Napretka DOO (u vlasništvu Delta agrara DOO Beograd) u ataru Stare Pazove malo ko od individualnih poljoprivrednih proizvođača seje repu. Jedan od retkih je Jaroslav Fabri iz Stare Pazove.
-Šećerna repa se slabo gaji od 2017. godine zbog odnosa šećerana. Ovde otkupljuju Pećinci i Senta, u Kovačici je šećerana ugašena. Tada je bilo i priča da je šećer od šećerne trske bolji i tome slično – kaže Fabri.
Ipak, ne odustaje od ove industrijske biljke.
To nam je neka porodična tradicija, to nam je generacijama „u krvi“ da gajimo pšenicu, kukuruz, suncokret i šećernu repu. Šećerna repa nam je bila vodeća kultura pre tridesetak godina, s njom smo izgurali inflaciju i devedesete godine. Ova godina je podbacila, repa se nekako izvukla, posejali smo je na 18 hektara i dobili neki prosečan prinos.
Poljoprivredno gazdinstvo Fabrijevih sa kampanjom šećerne repe je završilo pre desetak dana, zarada je mala, smatra ovaj gazda.
-Kada se sabere prihod od prinosa i oduzmu ulaganja u proizvodnju, kada se podvuče crta mi smo na „pozitivnoj nuli“!
Branka Topalović
