Jedna originalna Zastava 101 iz 1978. još uvek suvereno jezdi putevima u Sremu, ali i mnogo dalje. Njen ponosni vlasnik je Miloš Velikić iz Pećinaca, čovek daleko mlađi od vozila kojim se ponosi. Belog „Keca“ kupio je da sačuva sećanje svojih predaka na automobil koji se oduvek vozio u njihovoj porodici, da bi oldtajmer postao njegova ljubav.
-Moj deda je imao istog Stojadina kupljenog 1976, a prodatog 1991. i tako se završila prva priča sa dedinim Stojadinom. Jednom prilikom sam 2012. na jednom parkingu spazio istog Keca i tada se rodila ideja da svom ocu i majci kupim takav isti, da se prisete svog momčenja i lepih vremena u takvom automobilu. Mene i sestru je Stojadin doveo iz porodilišta, kaže Velikić.
Ideja je bila da Kec ponovo stigne u kuću Velikića pre penzije Miloševog oca, ali poklon je stigao i pre penzionisanja. A ono što je trebalo da postane poklon za oca, na kraju je postalo Miloševa strast, pa već par godina neguje Stojadina kao člana porodice.
Godinama je maštao o kupovini, pratio oglase, patio kada se neki proda sve dok nije našao belog Keca koji je čekao baš na njega. Kupio ga je u Tutinu, a do Pećinaca je stigao na šleperici.
-Našao sam ga na oglasima, a kada sam tadašnjem vlasniku objasnio da nisam preprodavac, već da ga kupujem za poklon roditeljima, rešio je da ga proda baš meni i da me sačeka da prikupim novac. Plaćen je 1.300 evra i bio je u odličnom stanju, verovatno su i to bili ljudi koji su zaljubljeni u Zastavu, kao i ja, govori Miloš.
A Kec je u odličnom stanju. Ipak, za njega je teško naći originalne delove, posebno spoljašnje. Zato delove kupuje unapred, gde god vidi da ih ima, ne znajući da li će mu ikad zatrebati. Stojadin je deset godina stariji od Miloša, 2028. će napuniti punih pedeset i povodom rođendana njegov ponosni vlasnik kaže da će ga kompletno restaurirati i obnoviti, naravno originalnim delovima. I nije samo vožnja u pitanju, Miloš svog ljubimca oprema i svim pratećim stvarima iz tog doba, originalnom registarskom tablicom iz bivše Juge, originalnim privescima, ukrasima, pa čak i pionirskom kapom i maramom.
-Cena delova je sve veća, jer je velika potražnja iz zemalja bivše Jugoslavije. I tamo postoje ljudi koji voze Zastavu i sa jednakom ljubavlju poseduju ove automobile, a delovi se mogu nabaviti samo kod nas. Ima i nostalgije među starijima, ali ima i mlađih koji sve više i u Hrvatskoj, Sloveniji voze stare Zastave. Za njih ovde nabavljamo delove, povezujemo se i sve je to lepo druženje, objašnjava Miloš.
Svoj automobil održava sam, kao što su radili i njegovi otac i deda koji su poznavali svaki šraf. Poseduje i mnoštvo knjiga, literature, prospekata sa svim instrukcijama u vezi sa održavanjem, pa mu majstor za sada nije potreban, osim za neke specifične stvari. Njegov ljubimac je garažiran, vozi se samo vikendom, u posebnim prilikama, na skupove oldtajmera, po neki izlet ili na svadbu gde bude prava atrakcija.
-Meni Stojadin vredi milion, nema cenu. Kišu je video samo jednom i to slučajno, zimi se ne vozi i pravi je ljubimac. Ne vozi se brže od 80-90 na sat, jer ima četiri brzine, a to je brzina kojom je ovaj automobil išao i u staroj Jugoslaviji. I svuda se stizalo, a mi danas da vozimo i 300 ništa ne bismo stigli, zaključuje Miloš Velikić.
U Pećincima je Miloš član tamošnjeg kluba oldtajmera, a redovno odlazi na skupove zastavinih vozila koji se organizuju u Kragujevcu i širom zemlje. Na poslednjem skupu u Kragujevcu odakle je Zastava i potekla bilo je oko stotinu automobila iz kragujevačke fabrike.
To je druženje, razmena iskustava, prisećanje ili upoznavanje mladih sa nekim lepšim i mirnijim vremenima koja danas teško ko može da zamisli. I uvek se provuče ona rečenica „osamdesetih smo svi Fićom ili Kecom putovali na more, svuda smo stizali i ništa nam nije falilo“.
-Ja se ne sećam, bio sam baš mali kada su mene i sestru roditelji početkom devedesetih u Stojadinu vodili u Grčku na more. Zaustavio nas je grčki policajac, a tata je jedva shvatio da je ovaj tražio da mu otac proda zadnju tablu sa Keca. Ispostavilo se da je policajac imao Stojadina, ali nije imao gde da kupi deo. Eto, Kec se vozio i po Grčkoj, a moji su mislili da nas kontrolišu da eventualno ne švercujemo nešto, kaže Miloš.
Beli Kec je uredno registrovan, ispravan i privlači pažnju na putevima, pa mu često mašu vlasnici modernih automobila, verovatno iz nostalgije. Stiže svuda, juri 80 i što je najvažnije – nije na prodaju!
S.B.
