Ruma-Dvadesetogodišnji Živko Pavlović iz Rume pravi je primer kako se razbijaju predrasude o Romima i kako je obrazovanje najvažnija stvar u prevazilaženju mnogih barijera. Ovaj momak je pripadnik romske manjine i studira na dva univerziteta. Prošle godine je završio Srednju tehničku školu „Milenko Brzak Uča“ u Rumi i bio nosilac Vukove diplome i Svetosavske povelje kao učenik generacije. Student je prve godine fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, smer računarstvo i automatika i Univerziteta Singidunum na smeru softversko inženjerstvo. Prilikom upisa na Fakultet tehničkih nauka bio je drugi na rang listi od 240 upisanih studenata prve godine i jedini je Rom u svojoj generaciji. Za njega je obrazovanje stvar želje za ličnim unapređenjem, izvesnog duga prema roditeljima za koje kaže da su mu sve pružili, ali i inata da pokaže da Romi mogu i treba da budu obrazovani jer se tako ruše i one društvene barijere koje društvo nameće.
-Moji roditelji su završili osnovnu školu. Baka, pa i roditelji decenijama na rumskoj pijaci prodaju čarape, ali imaju toliko svesti i širine da znaju koliko je obrazovanje važno. Mojoj rođenoj sestri Svetlani, koja je odličan đak u Gimnaziji i meni su pružili sve. Oboje smo svesni njihove žrtve i šta sve rade kako bismo mi imali sve mogućnosti i obrazovanje je najmanje što možemo da uradimo da se na neki način njima odužimo, kaže mladi Živko.
Živko je presedan na mnogo načina. Ruma je vrlo verovatno jedinstvena opština u zemlji u kojoj je dvoje Roma ponelo Svetosavsku povelju kao učenici generacije. Jedan od njih je Živko. Ne samo da je srednju tehničku školu završio sa svim peticama i Vukovom diplomom, već je učestvovao na mnogobrojnim pokrajinskim i republičkim takmičenjima. Više je okrenut prirodnim naukama, ali je u Rumu donosio i medalje sa recitatorskih takmičenja. Takmičio se u robotici, matematici, menadžmentu, programiranju…Još u osnovnoj školi je znao šta će studirati.
-Tako sam i odabrao srednju školu. Zvao sam fakultet da pitam koju srednju školi da pohađam. Oni su mi rekli da je za to što želim najbolja tehnička škola. Tako sam i upisao, gde sam pored uspeha imao i dodatne poene zato što sam Rom. To je način da sistem podstakne Rome da upisuju srednje škole, ali meni podsticaj ne treba, ja sam oduvek znao da hoću da se obrazujem, dodaje Živko.
Na prvom mestu, kako kaže, želeo je da bude obrazovan i da u svakom pogledu unapredi sebe, želeo je da se oduži roditeljima za koje kaže da su velika podrška. Bilo je tu i velikog inata-da pokaže da Romi mogu da budu obrazovani i da uradi sve koliko je u njegovoj moći da se prevaziđu predrasude.
-Na to me je najviše podstakao jedan incident u osnovnoj školi. Jedna pretpostavka koja je nas Rome mogla da etiketira u negativnom kontekstu mi je probudila inat. Rekao sam sebi e sad ću baš namerno da pokažem da društvo ne treba da robuje predrasudama. Srećom, taj incident je završen i na kraju nije bilo nepravde, ali ja sam rešio da pokažem što sam naumio, kaže Živko Pavlović.
I tako je stigao do trenutno dva fakulteta. FTN je upisao nakon cele godine priprema i privatnih časova tokom četvrte godine srednje škole. Kaže da se toliko spremao da su mu na kraju ukućani zabranili da uči dan uoči prijemnog. Privatni fakultet upisao je daleko lakše, ali i zahvaljujući tome što je već bio primećen od strane njihovih profesora na jednom od takmičenja iz menadžmenta dok je još bio srednjoškolac. Danas je jedini Rom na svojim smerovima na oba fakulteta i dodaje da u toj sredini nema mesta diskriminaciji bilo koije vrste. Kaže ne bi se na tome zaustavio.
-Sada sam student. Nije mi bio plan drugi privatni fakultet, ali kako su krenule blokade, hteo sam da se osiguram. Takav sam, perfekcionista. Ja ću se školovati dokle god mogu i želim da nastavim i sa postdiplomskim studijama, govori Živko.
Ali njegova široka romska duša želi još. Svestan koliko je obrazovanje važno, u svojoj pametnoj glavi razvija još neke planove.
-Ja se nadam da ću raditi posao u svojoj struci za koju se školujem. A paralelno ću dati sve od sebe da kad budem imao mogućnosti foriram neki fond ili organizaciju koja će pomagati i podsticati mlade Rome koji nemaju mogućnosti da se školuju. Mene jako raduje činjenica da sve više mladih Roma upisuje srednje škole, još uvek ih je na fakultetima malo, ali i te brojke rastu. Moja želja je da jednog dana pomognem onima koji su mentalno sposobni, a nemaju finansijskih ili porodičnih mogućnosti da naprave taj najvažniji iskorak, a za mlade ljude romske nacionalnosti to je obrazovanje, zaključuje Živko koji i pored obaveza na dva fakulteta ne beži ni od porodične tezge i prodaje na pijaci i vašarima širom zemlje.
Prema podacima iz ove godine usvojenog Lokalnog akcionog plana za unapređenje položaja Roma u Opštini Ruma, prema popisu iz 2022. U ovoj opštini živi 1.376 Roma, što čini 2,83 odsto ukupnog broja stanovnika. Po procenama romskih organizacija taj broj može biti i 2.500. Najveći je procenat Roma i Romkinja sa nepotpunom osnovnom školom 28 odsto, onih koji nemaju završen niti jedan razred osnovne škole je 15,42 posto i onih koji su stekli samo osnovno obrazovanje 17,35 procenata. Svega 10 odsto romske populacije ima završenu srednju školu, a nijedan nema više, odnosno visoko obrazovanje. Od 1578 dece obuhvaćenih predškolskim programom u radnoj 2023/24.godini, samo je 43 dece romske nacionalnosti. Osnovne škole pohađalo je 360 Roma, a 44 srednje škole u prehtodnoj školskoj godini. U istoj godini visokoškolske ustanove pohađala su samo dva romska studenta sa teritorije rumske opštine. Ohrabruje podatak da se u poslednjih nekoliko godina broj Roma u srednjim školama višestruko povećao. Opština Ruma inače, osim srednjoškolskih stipendija za postignut uspeh, dodatno stipendira svu romsku decu koja pohađaju srednje škole. Za Živka to nije bio motiv, jer je i bez toga sam sebi bio podsticaj da se školuje. I ne samo to, kao najbolji đak tehničke škole u Rumi, zajedno sa profesorima je promovisao svoju školu među osnovcima, a posebno romsku decu iz okolnih sela. Kaže da će biti srećan ako je i jedno romsko dete svojim primerom inspirisao da upiše srednju školu. I mi ćemo smatrati uspehom ako i ovaj tekst i Živkov primer inspirišu još koje romsko dete da krene njegovim putem.
