Povodom godišnjice rada „Banke hrane Vojvodine“, ova humanitarna organizacija koja se već pet godina bavi sakupljanjem viškova hrane, te hrane pred istekom roka radi njene dalje distribucije, nedavno je uručila zahvalnice udruženjima, pojedincima, sponzorima i donatorima sa kojima aktivno sarađuje. Tom prilikom, u Irigu, na Fruškoj gori, promovisana je i saradnja sa Ambasadom Japana, a među laureatima bila je i mitrovačka humanitarna organizacija „Tiho zvono“ koja već sedam godina sprovodi čitav niz aktivnosti sa ciljem unapređenja položaja najugroženijih Mitrovčana.
Kako kaže Ljiljana Božić, aktivista i jedan od osnivača „Tihog zvona“, saradnja ovog udruženja sa „Bankom hrane“ traje od njenog nastanka, a aktivnosti koje se sa ovom organizacijom nastalom zahvaljujući naporima Srđana Budimčića u Irigu, sprovode se bez zadrške i sa dosta uspeha.
-Saradnja sa „Bankom hrane Vojvodine“ je najlepši deo našeg aktivizma. Nikada nismo imali problema, što je naročito važno shodno činjenici da mi vršimu humanitarnu misiju, da nam je cilj pomoć i podška korisnicima usluga koji, barem što se nas tiče, moraju da znaju kada, šta i koliko od nas mogu da očekuju. To je stvar poverenja, planiranja, ali i našeg ljudskog poštenja. Kada god „Banka hrane Vojvodine“ javi da su namirnice stigle, a obično se sada skaldište u Staroj Pazovi, mi odlazimo po robu, donosimo u Mitrovicu, raspodeljujemo po unapred utvrđenom ključu i vršimo distribuciju, kaže Božić.
-Pored toga, mi imamo odličnu saradnju i sa „Maksijem“, sa kojim realizujemo program „Hrana za sve“. Jednom nedeljno dolazi nam kamion sa 120 paketa hrane, obično težine oko sedam kilograma. Te pakete mi preuzimamo i distribuiramo na veliki broj adresa, kaže Milan Gajevac, još jedan od aktivista „Tihog zvona“.
–Trenutno imamo 150 do 180 korisnika usluga i uspevamo da pokrijemo sve potrebe. U zavisnosti od akcije koju sprovodimo i načina na koji smo se dogovorili sa donatorima, nekada odnosimo paket po domaćinstvu, a nekada delimo i na sve članove domaćinstva.
Mimo svih programa u kojima učestvujemo, neretko se i sami organizujemo, prikupljamo sredstva i, koliko smo u mogućnosti da odgovorimo na njihove apele, kupujemo ono što nam korisnici dodatno navedu da im je potrebno.
-Ja bih još istakla i program „Tanjir po tanjir“ koji se takođe realizuje u saradnji sa „Maksijem“. U danima pred istek roka upotrebe voća i povrća, oni nas nazovu, mi obiđemo sve tri lokacije koje ovaj lanac pokriva, pokupimo opredeljenu robu koju zatim razdelimo korisnicima. Mimo hrane, obično nam korisnici traže garderobu, pelene, odeću za bebe i decu, kolica, nekada lekove. Mi se u tom slučaju trudimo da sakupimo sve što je potrebno, dodaje Božić i nastavlja:
-Najveći broj naših korisnika su Romi i penzioneri i za sada uspevamo da pokrijemo sve potrebe. Nekada to ide lakše, nekada teže, a tamo gde i zapne, rešavamo sve u hodu, neretko i tako što i sami izdvajamo svoja sredstva što nema ne predstavlja problem, dokle god smo u mogućnosti da sami tako činimo.
Svoju mrežu mitrovačko „Tiho zvono“ ima i u Laćarku, Kuzminu, Diovšu, Sremskoj Rači, Ležimiru. Ukoliko „Banka hrane Vojvodine“ proširi svoj rad, mitrovačko „Tiho zvono“ moglo bi postati i jedno od središta sabiranja namirnica, što bi značajno olakšalo distribuciju.
-Branka, Slaviša, Vesna, Nada, Mića, Dragan, samo su deo naše ekipe koja uredno dolazi na naše pozive, preuzima pakete koji se posle distribuiraju. Neki od tih ljudi rade sa još jednom do dva čoveka, neko ih ima i više, ali smo u mogućnosti da pokrijemo i više sela jer naši saradnici, volonteri, kao i sami, uz dosta ljubavi stižu gde god je to potrebno, kaže Gajevac.
„Tiho zvono“ predstavlja jedno od retkih funkcionalnih humanitarnih udruženja u Sremskoj Mitrovici, a po njegovih rečima aktivista, razlog tome leži u činjenici da ljudi nedovoljno dobro razumeju suštinu volonterskog rada.
-Obično ljudi očekuju da će ovim radom na neki način „profitirati“, ako ne u vidu uvećanja sopstvene materijalne dobiti, a ono kroz nekakve počasti i tome slično. Međutim, kada se upustite u ovaj rad, vrlo brzo shvatite da od toga nema ništa i da su pred vama samo odricanje, težak rad, neretko i življenje tuđih života, staranje o tuđim mukama, što sve skupa može ne baš najbolje da se odrazi i na vaše živote. Kada do toga, ako i dođe, aktivisti obično počinju da se povlače i nepuštaju ovakav rad. Ne mogu reći da razumem takvo ponašanje, ali ne mogu reći i da mi je previše čudno, pošto ovaj aktivizam nije ni malo lak, objašnjava Božić.
Tokom poslednjih godina, „Tiho zvono“ učestvovalo je i kao saradnik u akcijama sličnih udruženja, pa su tako sakupljana sredstva za Kosovo i Metohiju, a uredno se preko mladih volontera ispred mitrovačkih tržnih centara sakupljaju i slatkiši od kojih se potom prave paketići koji se uredno distribuiraju korisnicima usluga.
-Najviše volimo da radimo sa decom. Oni rado prihvataju da budu naši volonteri. Sve su to naša deca, deca naših prijatelja, saradnika, donatora, sponzora. Na taj način želimo da priblimo jedne drugima, da preskočimo sve nametnute barijere koje zapravo ne znače ništa, da pokažemo da smo svi mi isti i da svi treba da imamo iste uslove za život. Na žalost, mi znamo da to u praksi nije uvek baš onako kako bismo želeli da jeste, ali tu činjenicu mi, koji imamo sreću da nam ne nedostaje ništa, ili barem ne mnogo ili ono najosnovnije bez čega nema normalnog života, treba da uzmemo kao razlog više da se nađemo na usluzi onim našim bližnjim koji ne mogu bez nas. Samo na taj način posvedočićemo da smo zaista ljudi, poručuje Gajevac.
S. L.
