Na nekih 2 kilometara od ušća Bosuta, a 12 kilometara od ušća Drine ušuškana na obali reke Save u ravnjanskom ataru među narodom poznatom kao Biskupija smeštena je vikendica, početna i krajnja tačka Dragana Manojlovića, ribara sa višedecenijskim iskustvom.
Dete grada, a čovek sela Dragan je ljubav prema reci, prirodi, pa i samom ribarenju nasledio od svog dede. Još uvek su mu, sa osmehom priča, živa sećanja na raspuste koje je provodio u Ravnju kojem se vratio čim je odslužio vojsku.
-Kao nekom ko je rođen i odgajan u gradu selo mi je uvek bilo primamljivo, sloboda koju mi je pružao boravak kod bake i deke u Ravnju tokom školskih raspusta malo toga je moglo da nadmaši. Deda me je od malih nogu vodio sa sobom u ribolov, bio je alas i upravo on je kod mene posadio seme ljubavi prema reci, šumi, generalno prirodi i ribarenju. Vožnju čamcem po Savi sam obožavao, a evo skoro 27 godina kasnije, ništa se promenilo nije u tom smislu – kaže Dragan.
Pak, puno toga jeste drugačije danas u odnosu na period kada je počinjao da ribari, od zakona, preko nadležnih organa nad rekom, do vrsta ribe koje mogu da se love.
-Prvo da razjasnim razliku između mene, mojih kolega privrednih ribara i ostalih pecaroša. Za razliku od većine mi od ribolova živimo, odnosno ribu koju uhvatimo stavljamo u promet, ostvarujemo određenu zaradu, registrovani smo kao privrednici i plaćamo državi sve što je zakonom propisano. Oni koji nisu registrovani kao mi se bave sportskim robolovom ili im je to vid rekreacije, što u prevodu znači da je razlika zaista jako velika, ali i oni i mi treba da poštujemo određene propise i ograničenja. Istina, moram naglasiti da je na snazi zakon iz 2010. godine koji je dosta strog i sa čijim delovima se nikako ne slažem, jer ne prati realno stanje na terenu, prvenstveno činjenicu da naš posao umnogome zavisi od vremenskih uslova na koje nikako ne možemo da utičemo – objašnjava Ravnjanac.
Prvu dozvolu kupio je 1998. godine i od tada se vodi kao profesionalni ribar. U to vreme reka Sava je bila u nadležnosti Ribnog kombinata Beograd, a prema Draganovim rečima ribari su bili zaštićeni na vodi i uživali poštovanje. Kasnije reka prelazi u nadležnost prvo JP “Srbijašume”, a potom i “Vojvodinašume”.
-Možda grešim, ali od 2010. godine i stupanja na snagu novog Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda položaj ribara je lošiji. Zakon s jedne strane ne štiti u velikoj meri ribare i naš interes, a sa druge imamo veliki broj ribokradica. Prema nama koji se legalno ovim poslom bavimo zakon je dosta strog, kontrole ribočuvarske službe su jako česte. Ipak, koliko god mi želeli i trudili se da radimo u skladu sa njim, nekada je to nemoguće, jer naša „kancelarija“ je u prirodi i zavisimo od vremenskih uslova, što zakon ne prepoznaje kao bitnu stavku. U zakonu na primer piše da ribar sam strogo obavlja ovu delatnost, ali šta ako polomim nogu, ko će u tom slučaju da izvadi moje mreže – odmahujući glavom priča alas.
Dragan ipak pohvaljuje Policijsku upravu u Sremskoj Mitrovici koja u poslednje vreme, kako navodi, dosta ozbiljno pristupa problematici nelegalnog ribarenja.
-Kada se ti neki problem sa kojima se svakodnevno susrećem stave po strani, posao kojim se bavi je izuzetno lep. Težak, fizički naporan, ali lep. Volim boravak u prirodi, na reci, Sava je dosta mirna i kada je vreme dobro, za mene je uživanje ribariti. Da opet moram da biram čime ću se baviti u životu, odabrao bih isto zanimanje. Bilo je perioda dobrih ulova, bilo je i onih malo manje dobrih, ali sve u svemu radi se – kaže Mačvanin i ističe da je njegov najveći ulov bio som težak 60 kilograma i da je jedan od retkih koji i dalje koristi takozvane bubnjeve i stare ribarske alate.
Važno je, napominje Dragan, da svaki ribar dobro poznaje vrste riba, ali i samu reku, te da bude svestan svoje snage i mogućnosti, jer samo tako se može biti uspešan u ribarenju.
Posle uspešnog posla, Ravnjanac često, a sa dosta ljubavi i iskustva, spremi ribu, te je na njegovoj vikendici, koju navodi kao svoju polaznu i krajnju tačku, veselo i živo, okupi se porodica, svrati rodbina, prijatelji, pa se sa uživanjem i veseloj atmosferi degustira ulov.
D. Tufegdžić
