Rusini su se u Srem počeli doseljavati još krajem 18 veka , a intenzivnije početkom 19 veka. Rusini druge migracije dolaze u Srem sto godina kasnije, odnosno u periodu od 1848, do 1880.godine sa Beskida i severozapadnih Karpata.
Mitrovački Rusini u najvećoj meri potiču iz mesta oko Bardejova. Po popisu iz 1857, u Mitrovici je živelo 419 Rusina, a veće naseljavanje se dogodilo 1869. I 1871 .godine, zatim 1880.godine, kao i u periodu od 1895. i 1899. godine.
Prezimena prvih doseljenika su bila: Bednar, Berežni, Besermenji, Blaščak, Bobaljik, Vančik, Veliki, Dimitrišin, Edelinski, Erdelji, Želem, Janoško, Jaščur, Kolesnik, Koltko, Kost, Korim, Kuruc, Labaš, Lompar, Manjko, Mihaljko, Olejar, Petrenj, Potocki, Prokop, Rac, Roman, Hančovski, Grabanja, Cundra, Červenjak, Hodoba, Džmura,Džunja, Ševčik i dr.
Rusini su bili siromašni i radili su kao pastiri i kosači.
Međutim, pošto su bili vredni, cenjeni kao poljoprivredni radnici, uskoro su počeli da kupuju zemlju, a uz to deo doseljenih Rusina počinje da se bavi i raznim zanatima, stolari, mlinari, limari, krojači…
Rusini su bili grkokatolici još u starom kraju.
U Mitrovici nisu imali svoje sveštenike do osnivanja parohije 1886.godine.
Grkokatoličku parohiju u Mitrovici osnovao je Vladika kir Ilija Hranilović 1886 godine, a prvi paroh je bio o. Maksimilijan Relić.
Izgradnja crkve počela je 10.septembra 1905.godine, a završena je u aprilu 1906.godine, a osveštana je 1.juna iste godine na praznik Vaznesenja Gospodnjeg.
U Sremskoj Mitrovici Rusini imaju i svoje groblje, na zemljištu koje im je poklonio parohijan Mihaljko.
Na rusinskom groblju nalazi se i kapela Pokrova Presvete Bogorodice koju je 1938.godine završio rusinski parohijan Teodor Ferenc iz Mitrovice, gde je sahranjena Ferencova porodica i naslednici.
Posle doseljenja, Rusini u Mitrovici su svoju decu slali u državne škole, a sami su naučili jezik starosedelaca, tako da više nisu govorili na rusinskom jeziku.
Rusinska zajednica se sačuvala, ali ona je u većini zaboravila svoj maternji jezik.
Zaključno sa 1906.godinom prema mestima rođenja vidimo sledeća prezimena:
Mesto – Prezimena
Gerlahov: Bednar;
Gradišov: Kovalčuk;
Klimovka: Hovanski;
Krive: Hudak, Lazor;
Križe: Mihaljko;
Kružljov: Cidilko, Hovanec;
Kurov: Penjašković, Olear, Ševčik;
Lukov: Blaščak, Balaščak, Bobaljik;
Novica: Ferenc, Koltko;
Pitrova: Fedorš, Hančovski, Petrenj;
Ropice Ruske: Želem;
Snakov: Volčko;
Rusini u Sremskoj Mitrovici postoje više od 170 godina i svojim radom u različitim delatnostima zauzimali su i zauzimaju značajno mesto.
Vladimir Balašćak
История Руснацох у Сримскей Митровици
Руснаци ше до Сриму почали присельовац ище концом 18. вику, а интензивнєйше початок 19. вику. Руснаци другей миґрациї приходза до Сриму сто роки познєйше, односно у периодзе од 1848, по 1880. рок зоз Бескиду и сиверовосточних Карпатох.
Митровацки Руснаци у найвекшей мири приходза зоз места коло Бардейова. По попису зоз 1857, у Митровици жило коло 419 Руснацох, а векше насельованє ше случело 1869. и 1871. року, потим 1880. року, як и у периодзе од 1895. и 1899. року.
Презвиска перших приселєних були : Беднар, Бережни, Бесерменї, Блащак, Бобалїк, Ванчик, Велики, Димитришин, Еделински, Ерделї, Желем, Јаношко, Јащур, Колесник, Колтко, Кост, Корим, Куруц, Лабаш, Ломпар, Манько, Михалько, Олеяр, Петрень, Потоцки, Прокоп, Рац, Роман, Ганчовски, Ґрабаня, Цундра, Червеняк, Ходоба, Джмура,Джуня, Шевчик и др.
Руснаци були худобни и робели як пастире и косаче.
Медзитим, понеже були вредни, ценєни як роботнїки у польопривреди, пошвидко почали куповац жеми, а зоз тим и дзепоєдни приселєни руснаци помали поставаю и ремесельнїки, столаре, млїнаре, кломфере, скравци…
Руснаци були грекокатолїки ище у старим краю.
У Митровици нє мали своїх паноцох по снованє парохиї 1886. року.
Грекокатолїцку парохию у Митровици основал Владика кир Илия Хранилович 1886 року, а перши парох бул о. Максимилиян Релич.
Будованє церкви почало 10. септембра 1905. року, а закончена є у априлу 1906. року , а пошвецена є 1. юния истого року на швето Вознесения Господнього.
У Сримскей Митровици Руснаци маю и свой теметов, на парцели котру им подаровал парохиян Михалько.
На руским теметове находзи ше капела Покрова Пресвятей Богородици котру 1938. року закончел руски парохиян Теодор Ференц зоз Митровици, дзе похована Ференцова фамелия и нашлїднїки.
После присельованя, Руснаци у Митровици свойо дзеци посилали до державних школох, а сами научели язик штредку, та так вецей нє бешедовали по руским язику.
Руска заєднїца ше зачувала, алє вона у векшини забула свой мацерински язик.
Заключно зоз 1906. роком спрам местох родзеня видзиме шлїдуюци презвиска:
Место – Презвиско
Ґерлахов: Беднар;
Ґрадишов: Ковалчук;
Климовка: Ховански;
Криве: Худак, Лазор;
Криже: Михалько;
Кружльов: Цидилко, Хованец;
Куров: Пеняшкович, Олеар, Шевчик;
Луков: Блащак, Балащак, Бобалїк;
Новица: Ференц, Колтко;
Питрова: Федорш, Ганчовски, Петрень;
Ропице Руске: Желем;
Снаков: Волчко;
Руснаци у Сримскей Митровици исную вецей як 170 роки и зоз свою роботу у розличних дїялносцох заберали и забераю значне место.
*Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
