Davnih godina, još u predbiblijsko vreme, kada je građena Vavilonska kula, a narod je gradio da bi dostigla visinu i približila se Bogu, Bog se naljuti i reši da kazni narod na najjednostavniji način. Uradio je to tako što je sve narode podelio na 72 naroda, među kojima su bili i Sloveni. Nijedan od tih naroda se međusobno nije razumeo, tako da se počeo seliti i tražiti svoju teritoriju, ili kako je mi danas nazivamo prapostojbinu.
Sloveni su se selili, jedni se zaustavili na Dunavu, drugi su se zaustavili na Moravi nastali su Česi, Ljasi i Poljaci. Sloveni oko Novgoroda prozvali su se Slovenima.
Seleći se, na svom putu Sloveni su nailazili na životinje, biljke, u slovenskom rodu ostala su do današnjih dana neka davna verovanja. Sve do primanja hrišćanstva u IX veku, Sloveni su bili mnogobožci i pagani, te su poštovali ne samo Peruna, njim se i zaklinjali, već i boginje Mokoš, Veles, verovali u ptice, biljke, prinosili žrtve svojim božanstvima, ali isto tako ih se i plašili. Deo tih verovanja zadržan je i danas, te je stoga potrebno obraditi temu Slovena, pogotovo njihov svet, koji je u svom miru i tišini, postao središnja tačka posmatranja i proučavanja njihovog ne samo svakodnevnog života, već i potrebe da se dokaže da su se neki običaji, tada paganski, zadržali do današnjih dana.
„Početkom XIX i XX veka, zbog potrebe da se poreklo Slovena preciznije definiše, naučnici su često, iako za to nisu imali dovoljno precizne argumente, iznosili različite naučne teorije i hipoteze.“ Nažalost, ovakve hipoteze nisu bile potkrepljene dokazima (arheološkim, istorijskim, lingvističkim), te se događalo da su izneta nacionalna osećanja određenih slovenskih naroda, omogućila samo da se ne iznesu neki drugi prihvatljiviji stavovi.
„Bez ikakve dileme može da se tvrdi da su Sloveni indoevropskog porekla. I ne treba misliti niti dokazivati da je nekad postojao jedan indoevropski narod. U okviru te indoevropske porodice, Sloveni predstvavljaju posebnu lingvističku i kulturnu granu.“
Sloveni su ostali između dve grupe naroda: zapadno indoevropska grupa –postali su zemljoradnici i istočno indoevropska grupa – raširili su se po stepama i polupustinjana, a njihovo kretanje je bilo često i nepredvidivo.
Ovaj položaj Slovena, na granici evroazijskog kontinenta, može da objasni stalni priliv novih naroda i stalnu borbu Slovena da očuvaju svoju državu.“…
Zdenko Lazor
Швет старих Славянох I
Давних рокох, ище у предбиблийним чаше, кед ше будовала Вавилонска кула, а народ ю будовал жe би посцигла висоту и приблїжeла ше Богови, Бог ше нагнївал и ришел покарац народ на наєдноставнєйши способ. Поробел то так же шицки народи подзелєл на 72 народи, медзи котрима були и Славянє. Анї єден зоз тих народох ше медзисобно нє розумел, так же ше почал селїц и глєдац свою територию, або як ю ми нєшка наволуєме праотечество.
Славянє ше селєли, єдни ше зауставели при Дунаю, други ше зауставели при Морави настали Чехи, Ляхи и Поляки. Славянє коло Новгорода наволали ше як Славянє.
Зоз селєньом, на свойей драги наиходзели на животинї, рошлїни, у славянским роду остали до нєшкайшого дня даяки стари вереня. По прилапойованє християнства у IX вику, Славянє були вельобожци и паганє, та почитовали нє лєм Перуна, зоз нїм ше зарекали, алє и богинї Мокош, Велес, верели до птицох, рошлїнох, приношели жертви своїм божеством, алє тиж так их ше и бали. Часц тих божествох затримани и нєшка та прето треба обробиц тему Славянох, поготов їх швет, котри у своїм миру и цихосци, постал штредкова точка припатраня и преучованя їх нє лєм каждодньового живота, алє и потреби же би ше доказало же ше даяки обичаї, теди паганьски, затримали по нєшкайши дзень.
,,Початком XIX и XX вику, пре потребу же би ше походзенє Славянох прецизнєйше дефиновало, науковци часто, гоч нє мали достаточно прецизни арґументи, виношели розлични науково теориї и хипотези“ Нажаль, таки хипотези нє були поткрипени зоз доказами (археолоґийним, историйним, линґвистичним) та ше случовало же наведзени национални чувства одредзених славянских народох, оможлївели лєм же би ше нє винєсли други прилаплїви стави.
,,Без гоч якей дилеми може ше твердзиц же Славянє индоевропского походзеня. И нє треба думац анї доказовац же дакеди исновал єден индоевропски народ. У рамику тей индоевропскей фамелиї, Славянє представяю окремни линґвистични и културни корень.“
Славянє остали помедзи два ґрупи народох: заходно индоевропска ґрупа- постали землєдїлци и восточно индоевропска ґрупа- роширели ше по степох и полупустиньох, а їх рушанє було часте и нєпредвидлїве.
Тото положенє Славянох, на гранїци евроазийского континенту, може потолковац константни прилїв нових народох и нєпрестану борбу Славянох же би очували свою державу.“
Zdenko Lazor
Projekat “Od Karpata do sremske ravnice” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт “Од Карпат до сремськей рівниці” є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.
