Doseljavanje Rusina u Šid odigravalo se krajem 18. i početkom 19. veka i odvijalo se u nekoliko talasa, prvo iz rusinskih naselja u Bačkoj. Tragajući za boljim uslovima života i plodnom zemljom, ova etnička grupa se ubrzo uklopila u sremsku sredinu, ostavljajući dubok trag u istoriji i kulturi Šida.
Prvi talas doseljavanja u Šid započeo je početkom 19. veka, kada su Rusini iz Ruskog Krstura, jednog od najvećih rusinskih naselja u Bačkoj, krenuli ka novim teritorijama. Kako kazuju istorijski podaci, privukla ih je mogućnost da se bave poljoprivredom i stočarstvom na plodnim sremskim poljima. Prema istorijskim podacima, Habzburška monarhija je podržavala naseljavanje ovog kraja i nudila zemlju na obradu, što je bila odlična prilika za Rusine koji su tražili stabilniji život.
Rusini su se bavili poljoprivredom na tradicionalan način, što je bilo u skladu sa njihovim načinom života na Karpatima. Doneli su sa sobom specifične metode obrade zemlje i stočarstva, koje su im pomogle da brzo prilagode uslovima zemljoradnje u Sremu. Do danas se prenose priče o tome kako su rusinske porodice obrađivale zemlju u Šidu sa velikom pažnjom, koristeći iskustva i tehnike koje su nasledili od svojih predaka.
Sredinom 19. veka usledio je i drugi talas doseljavanja. Ovoga puta, Rusini su dolazili iz drugih bačkih naselja, poput Kucure. Šid je postao nova destinacija za ove vredne i marljive ljude, koji su sa sobom doneli svoju grkokatoličku veru, jezik i običaje. Grad im je pružio potrebnu stabilnost i prostor za razvoj, te su se brzo integrisali u lokalnu zajednicu.
Osnivanjem svojih crkvenih i kulturnih zajednica, Rusini su uspeli da očuvaju svoj identitet, a Šid je postao važan centar njihove kulture. Njihov doprinos razvoju poljoprivrede, ali i unapređenju društvenog života, učinio je da Rusini postanu značajan deo istorije ovog grada. Danas, njihovo nasleđe se i dalje vidi u bogatoj tradiciji koju neguju kroz razne kulturne manifestacije.
Rusini u Šidu i danas aktivno neguju svoju kulturu kroz razne manifestacije. Najznačajniji je Petrovdan (12. jul), koji obuhvata verske svečanosti i narodne igre. Dani rusinske kulture donose folklorne nastupe, izložbe i radionice, dok Rusinske večeri folklora okupljaju ansamble iz raznih krajeva. Verski praznici, poput Božića i Vaskrsa, obeležavaju se uz tradicionalne obrede i druženja. Književne večeri posvećene poeziji i proznim delima promovišu rusinski jezik i literaturu.
U sve ove aktivnosti, uključeno je i ostalo lokalnno stanovništvo različitih nacionalnosti, što govori u prilog činjenici da su Rusini tokom svih ovih godina postali sastavni deo lokalnog kulturnog miljea, kao narod bez kog život u Šidu nikada ne bi izgledao onako kako izgleda danas.
Нєт Шиду без Руснацох
Присельованє Руснацох до Шиду случовало ше концом 18. и початком 19. вику и одвивало ше у даскелїх габох, перше зоз руских населєньох у Бачкей. Глєдаюци лєпши условия за живот и полдну жему, тота етнїчна ґрупа ше пошвидко уклопела до сримского штредку, охабяюци глїбоки шлїд у историї и култури Шиду.
Перша габа присельованя до Шиду започала початком 19. вику, кед руснаци зоз Руского Керестура, єдного зоз найвекших руских населєньох у Бачкей, рушели ґу новим територийом. Як гуторя историйни податки, прицагла их можлївосц занїмац ше зоз польопривреду и статкарством на плодних сримских польох. По историйних податкох, Хазбуршска монархия потримовала насельованє того краю и понукала жем за обробок, цо була одлична нагода за Руснацох котри глєдали стабильнєйши живот.
Руснаци ше занїмали зоз польопривреду на традиционални способ, цо було у складу зоз їх способом живота на Карпатох. Принєсли зоз собу специфични методи обрабяня жеми и статкарства, котри им помогли швидко ше прилагодзиц условийом землєдїлства у Сриме. По нєшка ше преноша приповедки о тим як руски фамелиї обрабяли жеми у Шиду зоз осторожносцу, хаснуюци искуствия и технїки котри нашлїдзели од своїх предкох.
Штредком 19. вику рушела и друга габа присельованя. Стим же тераз, Руснаци приходзели зоз других бачких населєньох, як цо Коцур. Шид постал нова дестинация за тих вредних людзох, котри зоз собу принєсли грекокатолїцку виру, язик и обичаї. Город им принєсол нєобходну стабиносц и простор за розвой, та пошвидко интеґрисали до локалней заєднїци.
Зоз снованьом своїх церковних и културних заєднїцох, Руснацом ше поспишело зачувац свой идентитет, а Шид постал важни центер їх култури. Їх доприношенє у розвиваню польопривреди, алє и у злєпшаню дружтвеного живота, условело же би Руснаци постали значна часц историї того городу. Нєшка, їх нашлїдство ше ище вше видзи у богатей традициї котру пестую през рижни културни манифестациї.
Руснаци у Шиду и дзень нєшка активно пестую свою културу през рижни манифестациї. Найзначнєйше швето то дзень Петра и Павла, котри облапля вирски святочносци и народни бависка. Днї рускей култури приноша фолклорни наступи, вистави и роботнї, док Руски вечари фолколру збераю ансамбли зоз рижних крайох. Вирски швета, як цо Крачун и Пасха, означую ше зоз традицийнима обрядами и друженьом. Кнїжовни вечари пошвецени поезиї и прозним дїлом промовую руски язик и литературу.
До шицких тих активносцох, уключене и локалне жительство розличних националносцох, цо гутори же Руснаци шицких тих рокох постали состойна часц локалного културного животу , як народ без котрого би живот у Шиду нїґда нє випатрал як цо випатра нєшка.
Foto: sid.rs
Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.
